Доња Панонија
Доња Панонија (лат. Pannonia Inferior) је била провинција у Панонској низији унутар Римског царства. Формирана је вероватно 103. године, издвајањем из територије Паноније, у оквиру припрема цара Трајана за рат против Дачана. Убрзо након њеног оснивања пала је под власт Франачке, а након поделе франачког царства припала је Немачкој. У састав Доње Паноније су улазили делови територије данашње Мађарске, Србије, Хрватске и Републике Српске.
| Провинција Доња Панонија Provincia Pannonia Inferior | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2. век—3. век | |||||||||
 Положај Доње Паноније на карти Римског царства | |||||||||
| Главни град | Сирмијум и Аквинкум | ||||||||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||||||||
| Земља | Римско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша провинција | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 2. век | ||||||||
• Укинуто | 3. век | ||||||||
| |||||||||
Самосталност уреди
За време кнеза Коцеља који је владао од 861. до 874, Доња панонија је стекла самосталност и мисионарска делатност Константина и Методија проширила се из Моравске у Панонију. Коцељ је подстицао богослужење (црквену службу) на старословенском језику. Када је Методије заточен, Коцељ је збачен с престола, а Доња Панонија је изгубила самосталност.
Градови уреди
Важнији градови у Доњој Панонији су били:
- Сирмијум (лат. Sirmium) (данашња Сремска Митровица),
- Мурса (лат. Mursa) (данашњи Осијек),
- Цертиса (лат. Certissa) (данашње Ђаково),
- Марсонија (лат. Marsonia) (данашњи Славонски Брод),
- Цибале (лат. Cibalae) (данашњи Винковци),
- Сопине (лат. Sopianae) (данашњи Печуј),
- Цучиум (лат. Cuccium) (данашњи Илок),
- Аквинкум (лат. Aquincum) нешто северније од данашње Будимпеште)...
Литература уреди
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.