Отворите главни мени

Викарни архијереј или викар (лат. vicarius) помоћни је архијереј који помаже епископу, митрополиту, архиепископу или патријарху у управљању епархијом.

У Римокатоличкој цркви постоји више врста викара (генерални, бискупски, судски, жупни те апостолски).

Садржај

Српска православна цркваУреди

У Српској православној цркви сви викарни архијереји су епископског чина. Обично су то епископи који су тек уведени у то звање. Они добијају почасну титулу, најчешће по некој историјској епископији. Када викарни архијереј добије на управу самосталну епархију он тада постаје епархијски архијереј и није више викар (помоћник). Неки архијереји прво прођу кроз звање викарног архијереја, а неки не. Викарни епископи нису пуноправни чланови Светог архијерејског сабора већ учествују у саборском раду без права одлучивања (осим код избора патријарха српског).[1]

Викарни епископи, садашњи и бивши, јесу:

Некадашњи викарни епископи будимљански и сремски постали су епархијски епископи будимљанско-никшићки и сремски.

Друге православне црквеУреди

У Руској православној цркви викарни архијереји могу носити звање епископа, архиепископа или митрополита. Најпознатији викар са чином митрополита јесте „митрополит волоколамски” који је помоћник патријарха московског и све Русије, предсједник Одсјека спољних црквених веза и стални члан Светог синода по дужности. Функција викарних архијереја је двојака: могу бити уопштено помоћници епархијских архијереја или могу стајати на челу викаријата у епархијама. Викари су пуноправни чланови Архијерејског сабора па је могуће и епархијске архијереје премјештати на викарне катедре.

У Румунској православној цркви је заступљен тзв. митрополитски систем. Једну митрополију чини више епархија (архиепископија и епископија), а митрополит је уједно поглавар архиепископије у сједишту митрополије. Сви викарни архијереји имају звање епископа и постављају се за помоћнике митрополита/архиепископа. Такође, румунски патријарх осим викара који му помаже као епархијском архијереју има и патријарашке викаре који му помажу као црквеном поглавару.[2]

У Бугарској православној цркви сви викарни архијереји су епископског звања док сви епархијски архијереји носе звање митрополита. Викарни епископи се постављају као помоћници бугарском патријарху или епархијским митрополитима.[3]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Члан 42. и 43. Устава Српске православне цркве („Гласник“ СПЦ, број 6/05)
  2. ^ Biserica Ortodoxa Româna: Organizarea Administrativă, Приступљено 9. 6. 2019.
  3. ^ Българска православна църква: Епископи на БПЦ, Приступљено 9. 6. 2019.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди