Викарни епископ сремски

Викарни епископ сремски је некадашња титула коју је носио викарни архијереј у Српској православној цркви. Била је почасна титула помоћном епископу патријарха српског.

Историја

У периоду од 1690. односно 1695. митрополити карловачки су уједно били „архидијецезани” тадашње Сремске епархије или Сремско-карловачке архидијецезе која је обухватала Осјечко поље и Срем.

Прије уједињења Српске православне цркве (1920) односно обнављања Пећке патријаршије, митрополитска катедра у Сремским Карловцима била је упражњена због смрти карловачког митрополита и српског патријарха Лукијана Богдановића (1913). Сремском архидијецезом су тада администрирали епископи Мирон Николић, Михаило Грујић и Георгије Летић.

Од 1920. до 1928. титуларни епископ Сремске Митровице био је Максимилијан Хајдин, а 1928. изабран је викарни епископ сремски Иринеј Ђорђевић и на том положају остао је до 1930. Сљедеће године, подручје Сремско-карловачке архидијецезе се спаја са Архиепископијом београдском у једну Архиепископију београдско-карловачку којом управља патријарх српски, а који је имао викарног епископа сремског у двору у Сремским Карловцима.

Послије Другог свјетског рата, на првом редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (1947) основана је Епархија сремска чиме је дотадашњи викарни епископ сремски постао епархијски архијереј.

Епископи

Викарни епископи сремски:

• Максимилијан Хајдин (1920—1928), титуларни епископ Сремске Митровице;
• Иринеј Ђорђевић (1928—1931);
• Тихон Радовановић (1931—1934);
• Сава Трлајић (1934—1938);
• Валеријан Прибићевић (1940—1941).

Види још

• Епархија сремска
• Архиепископија београдско-карловачка
• Викарни епископ хоповски