Дијецеза Панонија
Дијецеза Панонија (лат. Dioecesis Pannoniarum — „Дијецеза Панонаца“), од 395. позната као дијецеза Илирик или дијецеза Илирикум (лат. Dioecesis Illyricum), била је управна област, односно дијецеза (лат. dioecesis) у склопу позног Римског царства. На челу управе налазио се царски намесник са титулом „викар” (лат. vicarius), а главни град дијецезе био је Сирмијум (лат. Sirmium).
Дијецеза Панонија Dioecesis Pannoniarum | |
---|---|
314.—5. век | |
![]() Дијецеза Панонија 300. године | |
Главни град | Сирмијум |
Регија | југоисточна Европа |
Земља | Римско царство |
Догађаји | |
Статус | бивша покрајина |
Историја | |
• Успостављено | 314. |
• Укинуто | 5. век |
Панонској дијецези су припадале римске провинције: Панонија Прва, Панонија Валерија, Панонија Савија, Панонија Друга, Далмација, Норик Медитеранеум и Норик Рипенсис. Средином 4. века налазила се у саставу префектуре Илирик, а приликом поделе државе 395. године припала је Западном римском царству. Већи део ове дијецезе пострадао је током хунске инвазије средином 5. века. Око 490. године њено подручје је потпало под власт Острогота, који су на том простору организовали посебне војно-управне јединице у саставу Остроготске краљевине.
Целокупно подручје ове бивше дијецезе тешко је пострадало током аварске инвазије у другој половини 6. века и почетком 7. века. И исто време, на просторима ове разорене дијецезе започиње и насељавање Словена.[1]
Види јошУреди
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Андрић, Станко (2002). „Јужна Панонија у доба велике сеобе народа”. Сцриниа Славоница. 2: 117—167.
- Грачанин, Хрвоје (2003). „Битка код Мурсе 351. и њезин одјек”. Сцриниа Славоница. 3: 9—29.
- Грачанин, Хрвоје (2005). „Хуни и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 5: 9—47.
- Грачанин, Хрвоје (2005). „Илирик у Марцелиновој Кроници: Кроника комеса Марцелина као извор за друштвену и господарску повијест те екохисторију касноантичког Илирика”. Економска и екохисторија. 1: 9—36.
- Грачанин, Хрвоје (2006). „Готи и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 6: 83—126.
- Грачанин, Хрвоје (2007). „Гепиди, Херули, Лангобарди и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 7: 7—64.
- Грачанин, Хрвоје (2008). „Славени у раносредњовјековној јужној Панонији”. Сцриниа Славоница. 8: 13—54.
- Грачанин, Хрвоје (2009). „Авари, јужна Панонија и пад Сирмија”. Сцриниа Славоница. 9: 7—56.
- Грачанин, Хрвоје (2010). „Римске прометнице и комуникације у касноантичкој јужној Панонији”. Сцриниа Славоница. 10: 9—69.
- Грачанин, Хрвоје (2011). Јужна Панонија у касној антици и раном средњовјековљу (од конца 4. до конца 11. стољећа). Загреб: Плејада.
- Грачанин, Хрвоје (2014). „Црквени устрој у касноантичкој јужној Панонији”. Цроатица Цхристиана Периодица. 38 (73): 1—12.
- Грачанин, Хрвоје (2015). „Лате Антиqуе Далматиа анд Паннониа ин Цассиодорус’ Вариае”. Повијесни прилози. 49: 9—80.
- Грачанин, Хрвоје (2016). „Лате Антиqуе Далматиа анд Паннониа ин Цассиодорус’ Вариае (Адденда)”. Повијесни прилози. 50: 191—198.
- Грачанин, Хрвоје; Билогривић, Горан (2014). „Постримски град у јужној Панонији: примјер Сисције”. Зборник Одсјека за повијесне знаности Завода за повијесне и друштвене знаности ХАЗУ. 32: 1—26.
- Грачанин, Хрвоје; Шкргуља, Јана (2016). „Етнички идентитети у јужној Панонији и Далмацији у Јустинијаново доба”. Повијесни прилози. 50: 9—46. Архивирано из оригинала 17. 12. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2018.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Милошевић, Петар (2001). Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица српска.
- Мóцсy, Андрáс (2014) [1974]. Паннониа анд Уппер Моесиа: А Хисторy оф тхе Миддле Данубе Провинцес оф тхе Роман Емпире. Неw Yорк: Роутледге.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Парат, Јосип (2015). „Избори и прегледи античких литерарних извора за повијест јужне Паноније”. Сцриниа Славоница. 15: 9—33.
- Вáрадy, Лáсзлó (1969). Дас Летзте Јахрхундерт Паннониенс (376–476). Амстердам: Верлаг Адолф M. Хаккерт.
- Wозниак, Франк Е. (1981). „Еаст Роме, Равенна анд Wестерн Иллyрицум: 454-536 А.D.”. Хисториа: Зеитсцхрифт фüр Алте Гесцхицхте. 30 (3): 351—382.