Отворите главни мени

Дневни лептир (лат. Rhopalocera) је кладус инсеката из реда лептира (лат. Lepidoptera).

Дневни лептир
Временски распон: Палеоцен-садашњост, 56–0 Ma
Kamehamehabutterfly2.jpg
Vanessa tameamea
Fesoj - Papilio machaon (by).jpg
Papilio machaon
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
(нерангирано):
Rhopalocera
Натпородице и породице

Садржај

РаспрострањеностУреди

 
Мужјак лимуновца (Gonepteryx rhamni) у лету

Дневни лептири насељавају цели свет изузев Антарктика, а постоји око 18.500 врста.[2] Од тога, 775 насељава Неарктик; 7.700 Неотропе; 1.575 Палеоарктик (Европа, Азија, Хималаји и северна Африка); 3.650 Афротропе (јужна Африка и Мадагаскар); а 4.800 насељава Далеки исток и Аустралију и Океанију.[2]

Таксономија и филогенијаУреди

Најранији фосили Lepidoptera су фосили малог мољца Archaeolepis mane из Доње јуре (Ране јуре), стари око 190 милиона година.[3][4] Дневни лептири су еволуирали од мољаца, па док су дневни лептири монофилетски кладус, мољци то нису. Најстарији фосили дневних лептира су из Paleocena, а пронађени су у Данској, од пре око 55 милиона година. Најстарији познати амерички лептир, Prodryas persephone, потиче из периода касног еоцена а нађен је у флорисантским фосилним слојевима,[5][6] старим апроксимативно 34 милиона година.[7]

Традиционално, су дневни лептири дељени у натпородице Papilionoidea, скелари (Hesperioidea) и амерички мољци-лептири (Hedyloidea). Филогенетичка анализа указује да је традиционална натпородица Papilionoidea парафилетска у односу на друге две групе, тако да би обе требало да буду укључене у Papilionoidea, па би натпородица Papilionoidea и клада Rhopalocera били синоними.[8][9]

Стадијуми у животном циклусуУреди

Постоје 4 стадијума у животном циклусу дневних лептира: јаје, ларва (гусеница), лутка и адулт (одрастао лептир).

Референце и напоменеУреди

  1. ^ Напомена: могуће је да породица Hesperiidae не чини посебну потпородицу Hesperioidea већ да је део потпородице Papilionoidea.
  2. 2,0 2,1 Williams, Ernest; Adams, James; Snyder, John. „Frequently Asked Questions”. The Lepidopterists' Society. Архивирано из оригинала на датум 13. 5. 2015. Приступљено 9. 9. 2015. 
  3. ^ Grimaldi, David A.; Engel, Michael S. (2005). Evolution of the Insects. Cambridge University Press. стр. 561. ISBN 978-0-521-82149-0. 
  4. ^ Davies, Hazel; Butler, Carol A. (2008). Do Butterflies Bite?. Rutgers University Press. стр. 48. ISBN 978-0-8135-4268-3. 
  5. ^ Meyer, Herbert William; Smith, Dena M . (2008). Paleontology of the Upper Eocene Florissant Formation, Colorado. Geological Society of America. стр. 6. ISBN 978-0-8137-2435-5. 
  6. ^ „Lepidoptera – Latest Classification”. Discoveries in Natural History & Exploration. University of California. Приступљено 15. 7. 2011. 
  7. ^ McIntosh, W. C.; et al. (1992). „Calibration of the Latest Eocene-Oligocene geomagnetic Polarity Time Scale Using 40Ar/39Ar Dated Ignimbrites”. Geology. 20 (5): 459—463. Bibcode:1992Geo....20..459M. doi:10.1130/0091-7613(1992)020<0459:cotleo>2.3.co;2. 
  8. ^ Heikkilä, M.; Kaila, L.; Mutanen, M.; Peña, C.; Wahlberg, N. (2012). „Cretaceous Origin and Repeated Tertiary Diversification of the Redefined Butterflies”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 279 (1731): 1093—1099. PMC 3267136 . PMID 21920981. doi:10.1098/rspb.2011.1430. 
  9. ^ Kawahara, A. Y.; Breinholt, J. W. (2014). „Phylogenomics Provides Strong Evidence for Relationships of Butterflies And Moths”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 281 (1788): 20140970. PMC 4083801 . PMID 24966318. doi:10.1098/rspb.2014.0970. 

Спољашње везеУреди