Добрејанце
Добрејанце или Добријанце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 84 становника (према попису из 1991. било је 102 становника).
Добрејанце | |
|---|---|
 Основна школа у Добрејанцу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Град | Врање |
| Градска општина | Врање |
| Становништво | |
| — 2011. | 84 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 39′ 28″ С; 21° 52′ 10″ И / 42.657666° С; 21.8695° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 722 m |
.svg)  Добрејанце Добрејанце на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 17507 |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | VR |
Опис села уреди
Добрејанце се налази у јужном делу Пољанице , између села: Сикирје на истоку, Ушевце, Станце и Рождаце на северу и Дреновац на југу, а на западу се протеже до врха Орлова чука (1274 м). Размештено је највећим делом са леве стране Ветернице, око Самобучке долине и на местима Добрејански рид, Церови рид, Јабуково, Јејак и Лазаров кладанац, а само мањим делом са десне стране ове реке. Разбијеног је типа и нема изражених махала.
Од центра Власа удањено је око 6 км. У источни део села стиже се асфалтним путем Врање - Мијовце, а у западни (планински) део из Власа, преко Станца, или слабијим путевима из правца Дреновца.
Село је скоро у целини покривено буковом шумом, има особине типичног планинског села. Земља је слабог квалитета, неподобна за ратарство. Становништво се ипак издржава екстензивном пољопривредом, са нагласком на сточарство и воћарство. Поред тога, развијена је горосеча. Богато је здравом планинском водом, а најпознатији кладенци су Бајрамов, Зећиров, Нурин и Ибишов.
О настанку села мало се зна. До доласка Арнаута у ове крајеве, у Добрејанцу су живели Срби, од којих су познати Дабарци и Кованџици, и неки Грк који се касније потурчио. О томе да су село основали Срби говоре остаци, зидине, три старе цркве. Једно црквиште је у долини Ветернице, непосредно поред пута Дреновац - Ушевце, а друго у врх села, код места Јабуковац. Доласком Арнаута, Дабарци су се иселили у Врање а Кованџици у оближње село Смиљевић. Ово село 1861. године помиње Хан (Јохан Георг фон Хан) као Dobrjanze – на левој обали Ветеренице, као велико и веома раштркано албанско село. До 1878. године у њему је било 16 албанских кућа да би се, за време ослобађања 1878. године, Албанци иселили из Добрејанца и село је поново насељено Србима. Аћимовићи су доселили из Островице , Стевановићи и Павловићи из Дреновца, Антићи (Ћурковчани) и Шопци из Секирја, Стевановићи и Ђорђијинци из Ушевца, Ристићи из Леснице у Пчињи, Стојковићи из Белановца, Гузезини из Дреновца.
У селу је основна четворогодишња школа. Сеоска слава (литије, крсте) је на Горешњак, 26. јула
Демографија уреди
У насељу Добрејанце живи 74 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 51,8 година (53,0 код мушкараца и 50,8 код жена). У насељу има 29 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 1 | 1 | ||
| 75—79 | 4 | 4 | ||
| 70—74 | 7 | 7 | ||
| 65—69 | 2 | 6 | ||
| 60—64 | 5 | 4 | ||
| 55—59 | 3 | 2 | ||
| 50—54 | 4 | 3 | ||
| 45—49 | 1 | 3 | ||
| 40—44 | 1 | 2 | ||
| 35—39 | 2 | 0 | ||
| 30—34 | 3 | 3 | ||
| 25—29 | 0 | 1 | ||
| 20—24 | 3 | 1 | ||
| 15—19 | 0 | 3 | ||
| 10—14 | 0 | 1 | ||
| 5—9 | 2 | 3 | ||
| 0—4 | 1 | 1 | ||
| Просек : | 53,0 | 50,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 36 | 4 | 31 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 40 | 5 | 31 | 4 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 76 | 9 | 62 | 5 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 17 | 6 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 12 | 7 | 0 | 0 | 4 |
| УКУПНО | 29 | 13 | 0 | 0 | 12 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 2 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце уреди
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Галерија слика уреди
-
Добрејанце, кућа поред Ветернице -
Поток у шуми у Добрејанцу, притока Ветернице
-1.JPG)
Литература уреди
- Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 185. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).
