Доња Врежина

насеље у општини Пантелеј, град Ниш, Нишавски округ

Доња Врежина је насељено место градске општине Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском управном округу. Налази се на око 5 km источно од центра града, на подручју ушћа Матејевачког и Бреничког потока у Нишаву. Према попису из 2022. било је 7085[1] становника (према попису из 2002. било је 4088 становника). У насељу се налази издвојено одељење основне школе „Мирослав Антић”.

Доња Врежина
Залазак Сунца у Доњој Врежини
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПантелеј
Становништво
 — 2022.Раст 7.085[1]
Географске карактеристике
Координате43° 19′ 26″ С; 21° 57′ 01″ И / 43.324° С; 21.950333° И / 43.324; 21.950333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина214 m
Доња Врежина на карти Србије
Доња Врежина
Доња Врежина
Доња Врежина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Историја

уреди

Атар насеља Доња Врежина као и суседних села били су насељени још у праисторији. Праисторијски налази откривени су на потезу Чардак и на подручју источно од манастира (сада црква Успења Пресвете Богородице) и Римске чесме, а у насељу су откривени и антички налази. Античко насеље, као и данашње, налазило се на обалама реке Нишаве. По свом положају античка Врежина је била најближе насеље (преко реке Нишаве) насељу Медијана (лат. Mediana). Медијана је за време Римског царства била луксузно предграђе касноантичког града и војног логора Наис (лат. Naissus), где је поред реке Нишаве био саграђен велелепни царски летњиковац цара Константина Великог, који је рођен у римском граду Наису, тј. данашњем Нишу.

Према попису из 1498. године, село је имало 32 куће, 8 неожењених, 5 удовичких кућа, 2 муслиманске куће и дажбине у износу 5.332 аспре. Припадала је као спахилук Хизир-аги из Пирота, а једну воденицу са два камена држао је у свом власништву вакуф покојног Сулејман-паше из Ниша.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Доња Врезина, а имало је 35 кућа, 4 удовичка домаћинства, 3 самачка домаћинства, 2 муслимана.[2]

Године 1841, током Нишке буне, село је делимично спаљено.

Ослобођење од Турака дочекано је са око 40 домова након чега је село почело да доживљава свој успон захваљујући доброј земљи и близини Ниша. Године 1895. село је имало 44 домаћинства и 328 становника, а 1930. године 69 домаћинстава и 434 становника.

Најинтензивнији развој остварује се након Другог светског рата када 1960-70. година постаје приградско насеље Ниша. Данас се званично води као део града.

Демографија

уреди

У насељу Доња Врежина живи 5485 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,5 код мушкараца и 39,3 код жена).[3] У насељу има 2163 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.[4]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. По резултатима пописа становништва из 2011. године, Доња Врежина има 6758 становника и 2163 домаћинства.

График промене броја становника
Демографија[1]
Година Становника
1948. 552
1953. 600
1961. 818
1971. 1.355
1981. 2.270
1991. 2.696 2.659
2002. 4.088 4.144
2011. 6.758
2022. 7.085
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
3.924 95,98%
Роми
  
31 0,75%
Бугари
  
11 0,26%
Југословени
  
7 0,17%
Црногорци
  
6 0,14%
Македонци
  
6 0,14%
Хрвати
  
4 0,09%
Немци
  
1 0,02%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
21 0,51%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 97 102 184 343 600 774 1.254


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 130 258 279 416 105 52 9 4 1 0 3,26
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.670 442 1.131 63 28 6
Женски 1.686 345 1.141 134 62 4
УКУПНО 3.356 787 2.272 197 90 10
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 839 3 0 1 236
Женски 678 11 0 1 196
Укупно 1.517 14 0 2 432
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 10 65 106 16 138
Женски 6 7 114 26 35
Укупно 16 72 220 42 173
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 4 23 57 29 31
Женски 11 11 22 38 98
Укупно 15 34 79 67 129
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 17 0 0 103
Женски 17 0 0 85
Укупно 34 0 0 188

Саобраћај

уреди

До насеља се може доћи градском линијом Бубањ—Доња Врежина, као и приградским линијама ПАС Ниш—Врело (линија бр. 16), ПАС НИШ—Ореовац (линија бр. 17) и ПАС НИШ—Горња Врежина (линија бр. 17Л). Све поменуте линије имају по више стајалишта у насељу.

 
Доња Врежина, Књажевачка улица

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. — подаци по насељима. (PDF). popis2011.stat.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2014. ISBN 978-86-6161-109-4. 
  2. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010. 
  3. ^ а б „Књига 2”. Старост и пол (PDF). popis2011.stat.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. 
  4. ^ „Књига 10”. Домаћинства према броју чланова (PDF). popis2011.stat.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2013. ISBN 978-86-6161-066-0. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 

Литература

уреди
  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 20–21.

Спољашње везе

уреди