Доња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 540 становника.

Доња Сабанта
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ГрадКрагујевац
Становништво
 — 2011.Пад 540
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 14″ С; 20° 57′ 51″ И / 43.9539° С; 20.9642° И / 43.9539; 20.9642
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина284 m
Доња Сабанта на карти Србије
Доња Сабанта
Доња Сабанта
Доња Сабанта на карти Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Историја

уреди

Насеље је основано 1735. године. До Другог српског устанка Доња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Доња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Манастир Липар. Ђура Јакшић је учитељевао у селу 1865, споменик му је подигнут у октобру 1936.[2]


Географија

уреди

У атару села Доња Сабанта, на око 7 километара јужно од центра града, налази се географски центар Србије. Доња Сабанта је оивичена висовима Жежеља, са севера, Дубова, са запада, брда изван речице Осеница, са истока, код је са јужне стране отворен простор према Горњој Сабанти. У овом селу су насеља Средња Мала, Чарковац и Џепаре.

Налази се на 43°57’08” северно Географске ширине и 20°57’31” источне георафске дужине и са околним селима припада подручју Шумадије.

Под њивама се налази 716,18 ha, воћњацима 128,56 ha, виноградима 6,18 ha, ливадама 229,4 ha, пашњацима 159,6 ha док остало земљиште заузима 1,62 ha.

Демографија

уреди

У насељу Доња Сабанта живи 559 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.210
1953. 1.122
1961. 1.033
1971. 932
1981. 856
1991. 801 767
2002. 651 685
2011. 540
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
647 99,38%
Југословени
  
2 0,30%
непознато
  
2 0,30%
Доња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 41 43 46 46 47 46 49 48 48 50 53 54
Пореске главе* - 64 59 62 63 65 67 62 61 63 62 62
Арачке главе** 124 149 150 152 155 156 162 158 158 162 167 173
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ "Политика", 19. окт. 1936
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди