Доњи Крчин

насеље у општини Варварин, Расинскки округ, Србија

Доњи Крчин је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 351 становника (према попису из 1991. било је 431 становника).

Доњи Крчин
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаВарварин
Становништво
 — 2011.300
Географске карактеристике
Координате43° 44′ 05″ С; 21° 10′ 34″ И / 43.734833° С; 21.176° И / 43.734833; 21.176
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина225 m
Доњи Крчин на карти Србије
Доњи Крчин
Доњи Крчин
Доњи Крчин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37258
Позивни број037
Регистарска ознака

Овде се налази ОШ „Херој Мирко Томић” Доњи Крчин.

Историја

уреди

До Другог српског устанка Доњи Крчин се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Доњи Крчин улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Указом Краља од 30. маја 1923. године насеље је добило статус варошице.

Порекло становништва

уреди

Према пореклу ондашње становништво Доњег Крчина из 1905. године може се овако распоредити:

  • Из Топлице има 2 породице са 20 куће.
  • Из Срема има 2 породице са 20 куће.
  • Из Врањског округа има 1 породица са 12 куће.
  • Из околине има 2 породице са 11 куће. (подаци датирају из 1905 )[2]

Демографија

уреди

У насељу Доњи Крчин живи 298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,6 година (46,3 код мушкараца и 50,8 код жена). У насељу има 122 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 712
1953. 723
1961. 650
1971. 565
1981. 531
1991. 431 409
2002. 351 387
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
350 99,71%
непознато
  
0 0,0%
Доњи Крчин у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 25 24 25 29 27 28 27 26 25 25 24 23
Пореске главе* - 25 31 26 29 31 29 27 26 26 27 26
Арачке главе** 49 52 55 53 55 56 64 66 65 67 67 68
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди