Доњи Матејевац

Доњи Матејевац је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Нишкој котлини на око 7 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 861 становника (према попису из 1991. било је 881 становника).

Доњи Матејевац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПантелеј
Становништво
 — 2011.Пад 831
Географске карактеристике
Координате43°21′27″ СГШ; 21°57′01″ ИГД / 43.3575° СГШ; 21.950333° ИГД / 43.3575; 21.950333Координате: 43°21′27″ СГШ; 21°57′01″ ИГД / 43.3575° СГШ; 21.950333° ИГД / 43.3575; 21.950333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина345 м
Доњи Матејевац на мапи Србије
Доњи Матејевац
Доњи Матејевац
Доњи Матејевац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

ИсторијаУреди

Преисторијски и антички налази у атару Доњег Матејевца указују на давну насељеност сеоског простора. Сакрални објекти - цркве и црквишта - у атарима Доњег и Горњег Матејевца и посебно топоним Метох брдо са црквом Свете Тројице упућују на средњовековну насељеност ових двају села и то у облику подложничких села на црквеном властелинству. На стару средњовековну насељеност оба села посредно указује и турски попис из 1498. године у којем се помињу оба села. Доњи Матејевац, по овом попису, веће је село са 97 домаћинстава, 30 неожењених, 13 удовичких домаћинстава, 4 рајинске воденице које раде пола године и са дажбинским обавезама од 12.763 акче. Помињу се и манастири Свети Јован, који је „пуст“ и манастир Светог Николе са три калуђера. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 115 кућа, 11 удовичка домаћинства, 25 самачка домаћинства.[1]

По ослобођењу од Турака Доњи Матејевац је село са 60-ак домаћинстава и око 520 становника, а године 1930. имало је 144 домаћинстава и 935 становника. Ослобођење га затиче као натурално ратарско, виноградарско и сточарско село са развијеним воденичарством. Иако напредно село, чији су поједини боље стојећи домаћини почели да откупљују земљу још за „читлучка времена“, многи становници су се радо бавили и пчеларством. Нека домаћинства су се оријентисала и на каменорезаштво.

Близина Ниша и могућности запошљавања у градској привреди подстакли су после Другог светског рата, нарочито после [[1960].] године, емиграцију једног дела радно способног становништва, што је довело до опадања броја становника. Паралелно с тим текао је процес професионалне и радне преструктурализације села у правцу радничких и мешовитих занимања, као и преображај села у тип приградског насеља, али су се у изгледу насеља руралне карактеристике и даље задржале. Са асфалтирањем пута према Горњем Матејевцу и Кнез Селу 1966—1967. године и са увођењем добрих саобраћајних веза, процес исељавања је успорен а ојачала дневна миграција. Истовремено испољиле су се нове тенденције засељавања радничких придошлица из удаљенијих крајева, као и појава градње пољских кућа (викендица).

Према пописним подацима у Доњем Матејевцу је 1971. године било 96 пољопривредних, 74 мешовитих и 64 непољопривредна домаћинства. На тој основи процес исељавања је око осамдесетих година 20. века скоро заустављен и наступио је поново лагани пораст становништва.

СаобраћајУреди

До Доњег Матејевца се може доћи приградским линијама 15 ПАС Ниш - Доњи Матејевац - Горњи Матејевац - Кнез Село и линијом 15Л Трг Краља Александра - Доњи Матејевац - Горњи Матејевац.

ДемографијаУреди

У насељу Доњи Матејевац живи 711 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,7 година (44,1 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.137
1953. 1.107
1961. 1.096
1971. 874
1981. 878
1991. 881 875
2002. 861 872
2011. 831
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
833 96,74 %
Црногорци
  
2 0,23 %
Македонци
  
1 0,11 %
Бугари
  
1 0,11 %
непознато
  
23 2,67 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 93-94.

Спољашње везеУреди