Доњи Матејевац
Доњи Матејевац је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Нишкој котлини на око 7 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 861 становника (према попису из 1991. било је 881 становника).
| Доњи Матејевац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| — 2011. |  831 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43°21′27″ СГШ; 21°57′01″ ИГД / 43.3575° СГШ; 21.950333° ИГДКоординате: 43°21′27″ СГШ; 21°57′01″ ИГД / 43.3575° СГШ; 21.950333° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 345 м |
.svg)  Доњи Матејевац Доњи Матејевац на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
ИсторијаУреди
Преисторијски и антички налази у атару Доњег Матејевца указују на давну насељеност сеоског простора. Сакрални објекти - цркве и црквишта - у атарима Доњег и Горњег Матејевца и посебно топоним Метох брдо са црквом Свете Тројице упућују на средњовековну насељеност ових двају села и то у облику подложничких села на црквеном властелинству. На стару средњовековну насељеност оба села посредно указује и турски попис из 1498. године у којем се помињу оба села. Доњи Матејевац, по овом попису, веће је село са 97 домаћинстава, 30 неожењених, 13 удовичких домаћинстава, 4 рајинске воденице које раде пола године и са дажбинским обавезама од 12.763 акче. Помињу се и манастири Свети Јован, који је „пуст“ и манастир Светог Николе са три калуђера. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 115 кућа, 11 удовичка домаћинства, 25 самачка домаћинства.[1]
По ослобођењу од Турака Доњи Матејевац је село са 60-ак домаћинстава и око 520 становника, а године 1930. имало је 144 домаћинстава и 935 становника. Ослобођење га затиче као натурално ратарско, виноградарско и сточарско село са развијеним воденичарством. Иако напредно село, чији су поједини боље стојећи домаћини почели да откупљују земљу још за „читлучка времена“, многи становници су се радо бавили и пчеларством. Нека домаћинства су се оријентисала и на каменорезаштво.
Близина Ниша и могућности запошљавања у градској привреди подстакли су после Другог светског рата, нарочито после [[1960].] године, емиграцију једног дела радно способног становништва, што је довело до опадања броја становника. Паралелно с тим текао је процес професионалне и радне преструктурализације села у правцу радничких и мешовитих занимања, као и преображај села у тип приградског насеља, али су се у изгледу насеља руралне карактеристике и даље задржале. Са асфалтирањем пута према Горњем Матејевцу и Кнез Селу 1966—1967. године и са увођењем добрих саобраћајних веза, процес исељавања је успорен а ојачала дневна миграција. Истовремено испољиле су се нове тенденције засељавања радничких придошлица из удаљенијих крајева, као и појава градње пољских кућа (викендица).
Према пописним подацима у Доњем Матејевцу је 1971. године било 96 пољопривредних, 74 мешовитих и 64 непољопривредна домаћинства. На тој основи процес исељавања је око осамдесетих година 20. века скоро заустављен и наступио је поново лагани пораст становништва.
СаобраћајУреди
До Доњег Матејевца се може доћи приградским линијама 15 ПАС Ниш - Доњи Матејевац - Горњи Матејевац - Кнез Село и линијом 15Л Трг Краља Александра - Доњи Матејевац - Горњи Матејевац.
ДемографијаУреди
У насељу Доњи Матејевац живи 711 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,7 година (44,1 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 6 | 2 | ||
| 80+ | 14 | 14 | ||
| 75—79 | 13 | 17 | ||
| 70—74 | 23 | 31 | ||
| 65—69 | 24 | 24 | ||
| 60—64 | 29 | 33 | ||
| 55—59 | 23 | 26 | ||
| 50—54 | 51 | 25 | ||
| 45—49 | 39 | 41 | ||
| 40—44 | 25 | 24 | ||
| 35—39 | 23 | 31 | ||
| 30—34 | 23 | 18 | ||
| 25—29 | 31 | 22 | ||
| 20—24 | 27 | 32 | ||
| 15—19 | 29 | 18 | ||
| 10—14 | 25 | 23 | ||
| 5—9 | 22 | 20 | ||
| 0—4 | 14 | 19 | ||
| Просек : | 42,1 | 43,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 380 | 107 | 238 | 25 | 6 | 4 |
| Женски | 358 | 52 | 236 | 57 | 12 | 1 |
| УКУПНО | 738 | 159 | 474 | 82 | 18 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 180 | 18 | 0 | 0 | 68 |
| Женски | 109 | 13 | 0 | 0 | 44 |
| УКУПНО | 289 | 31 | 0 | 0 | 112 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 5 | 17 | 6 | 19 |
| Женски | 1 | 1 | 16 | 3 | 4 |
| УКУПНО | 4 | 6 | 33 | 9 | 23 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 2 | 3 | 2 | 5 |
| Женски | 1 | 2 | 3 | 7 | 5 |
| УКУПНО | 2 | 4 | 6 | 9 | 10 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 0 | 0 | 27 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 8 | |
| УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 35 | |
РеференцеУреди
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 93-94.
