Драган Радуловић (песник)
Драган Радуловић (Никшић, 1. мај 1950 — Подгорица, 7. фебруар 2002) био је један је од најзначајнијих савремених црногорских писаца за децу. Осим књижевним и телевизијским радом, бавио се фотографијом и сликарством. [1]
Драгaн Радуловић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. мај 1950. |
Место рођења | Никшић, ФНРЈ |
Датум смрти | 7. фебруар 2002.51 год.) ( |
Место смрти | Подгорица, СР Југославија |
Уређивао је телевизијске емисије за најмлађе, лист „Слово”, организовао музичке и књижевне фестивале за децу и омладину. Његове документарне емисије за децу „Велике невоље малог Бориса”, „Љубица љубичица”, „Горки слаткиши”, „Колијевка” и бројне друге приче из циклуса „Мали велики”, награђене су како домаћим, тако и међународним признањима.[2][3]
Библиографија
уреди- Стрмоглави, Књижевни клуб „Владимир Мијушковић”, Никшић 1970.
- Нијесмо одавде, Споне, Никшић 1972.
- Окрпљене ципелице, Графичко књижарско предузеће Коле, Никшић 1973.
- Шта ћемо с нама, Графичко књижарско предузеће Коле, Никшић 1974.
- Крилати дјечаци, Ђечји вртић „Драган Ковачевић”, Никшић 1975.
- Титове руке што се смију, Универзитетска ријеч, Никшић 1977.
- Блесме, Светлост, Крагујевац 1981.
- Лептир на асфалту, Народна библиотека „Радосав Љумовић”, Титоград 1982.
- Другари, са Тодором Бјелкићем, Ивицом Вањом Рорићем, Мошом Одаловићем и Шимом Ешићем, Ниро Књижевне новине, Београд 1982.
- Па то ти је, Делта Пресс, Београд 1982.
- Балавко први, Књижевна заједница Другари, Сарајево 1987.
- Срцоловка, Књижевна заједница Траг, Титоград 1988.
- Лирски покер, са Душком Трифуновићем, Љубивојем Ршумовићем и Мошом Одаловићем, Сбм-Ршум, Београд 1994.
- Избор из поезије у пет књига, Унирекс, Подгорица 1995.
- Окрпљене ципелице
- Лептир на асфалту
- Немој ово ником рећи
- Тата угаси мрак
- Чувај небо за птицу
- Немој ово ником рећи, Градска народна библиотека, Зрењанин 1995.
- Планета дјетета, „Григорије Божовић”, Приштина 1998.
- Хоћу кући, Прометеј, Нови Сад 1998.
- Е баш нећу, Слово, Врбас 1999.
- Дјеца имају право, Дјечији савез, Подгорица 1999.
- Петорица из српског, са Душком Трифуновићем, Добрицом Ерићем, Љубивојем Ршумовићем и Мошом Одаловићем, Драганић – Ршум, Београд 1999.
- Крилата колијевка, Ђечији савез, Подгорица 2000.
- Дјечак са зеленим крилима, Завод за уџбенике и наставна средства, Подгорица 2001.
- Како расту крила, избор аутора, Бонарт, Нова Пазова 2002.
- Пјесме, избор из поезије, ЦИД, Подгорица 2008.
Радуловићеве песме део су обавезне школске лектире, а велики број је преведен на стране језике и компонован.
Награде и признања
уреди- Награда 18. септембар, награда ослобођења Никшића за ванредно залагање и постигнуте резултате у области књижевног стваралаштва, 1974.
- Ратковићева награда, 1976.
- ТВ Фестивал НЕУМ, Прва награда за ТВ стваралаштво у области Дјечијег програма, за емисију „Велике невоље малог Бориса”, 1988.
- Награда 19. децембар, награда ослобођења Титограда за најбоље остварење из области умјетности, 1988.
- Награда 27. новембар, Дан Радио-Телевизије Титоград, Плакета за постигнуте значајне резултате у раду и развоју РТТ, 1988.
- Прва награда за ТВ стваралаштво у области Дјечијег програма, за емисију „Љубица љубичица”, ТВ Фестивал НЕУМ, 1990.
- Специјална награда Златни ковчег, Пловдив, за најбољи документарни програм за дјецу, 1992.
- Змајева награда за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за дјецу, 1992.
- Тринаестојулска награда за највеће домете у области културе и умјетности, 1993.
- Награда 21. новембар, награда града Котора за изузетан рад и афирмацију дјечијег стваралаштва, 1993.
- Награда Стара маслина, Ваг, 1995.
- Залога града Никшића, за завичај у стваралаштву, 1996.
- Награда УНИЦЕФ-а, 1996.
Референце
уреди- ^ „Sjećanje na vječitog dječaka: Na današnji dan umro Dragan Radulović”. CDM. Приступљено 23. 1. 2019.
- ^ „Radulović Dragan pisac za djecu”. Montenegrina. Архивирано из оригинала 26. 09. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2019.
- ^ „Sjećanje na vječitog dječaka”. Durmitor. Приступљено 23. 1. 2019.
Спољашње везе
уреди- „Nezaboravni dječji pjesnik: Godišnjica smrti Dragana Radulovića”. Onogošt. Приступљено 23. 1. 2019.