Драгачевски сабор
Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал и фестивал фолклора и народног стваралаштва који се одржава у Гучи, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца,[1] из Србије и иностранства, сваке године посети село са неколико хиљада становника. Године 2005, је снимљен документарни филм о овом фестивалу, Гуча!.
| Драгачевски сабор | |
|---|---|
 Споменик трубачу у Гучи | |
| Основан | 14. октобар 1961. |
| Тип | музички |
| Локација |  Гуча, Србија |
| Оснивачи | Благоје Блажа Радивојевић Бранко В. Радичевић Предраг Радмилац |
| Веб-сајт | |
| saborubaca.rs | |
| Драгачевски сабор трубача у Гучи | |
|---|---|
 | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Гуча, општина Лучани |
| Предлагач | Центар за културу и спорт општине Лучани |
| Датум уписа | 13.10.2020 |
| Веб сајт | http://nkns.rs/cyr |
Драгачевски сабор трубача у Гучи је 2020. године, на предлог Центра за културу и спорт општине Лучани,[2] уписан на листу Нематеријалног културног наслеђа Србије.[3]
Историја сабора
уредиПрви Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар „Дуге“ и „Политике” Благоје Блажа Радивојевић (1925 – 2016).[4] Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име „Велики (народни) сабор ‘Са Овчара и Каблара’“.
За фестивал су заслужни и музички прегаоци Миодраг Васиљевић, Предраг Радмилац, Драгољуб Јовашевић, Драгослав Девић, Живојин Здравковић, Боривоје Илић, Будимир Гајић, војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.
На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист „Вечерње новости“, који је годинама касније наставио да додељује „Златну трубу“ најпопуларнијем трубачу на Сабору.
Почео је да излази и лист Драгачевског сабора, 1967. под називом Драгачевски трубач. Сврха овог писаног медија је вишеструка. Између осталог чува сећања и популарише ову јединствену, одавно већ, међународну манифестацију.
Домаћин Драгачевског сабора 2013. године био је Добрица Ерић.[5] Драгослав Петровић је 2012. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу одбранио докторску дисертацију под називом „Место и домашај Драгачевског сабора у културном миљеу Србије”.[6]
Галерија
уреди-
Публика током наступа Бобана Марковића -
Дефиле фолклорних група 2005. -
Споменик трубачу -
Драгачевски сабор 2008. -
Илустрована Политика о 23. сабору трубача 1983. године.
.jpg)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „48. Sabor trubača u Guči | ZABAVA | AutoBrief.com”. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 16. 6. 2011.
- ^ „ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ И ТРУБАШТВО УПИСАНИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 28. 11. 2020.
- ^ „ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 28. 11. 2020.
- ^ Част и слава оснивачу Сабора у Гучи („Политика”, 9. новембар 2016)
- ^ Недеља прође: Добрица Ерић, песник („Вечерње новости“, 11. август 2013)
- ^ Први докторат на тему Сабора трубача у Гучи („Политика”, 14. август 2017)
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Филм о Гучи
- Сабор у „Политици” („Политика”, 12. август 2016)
- Син, унук и деда у финалу Гуче („Политика”, 12. август 2017)
- Они су писали историју Гуче („Политика”, 16. децембар 2017)
- Ивер не пада далеко од кладе („Политика”, 12. август 2018)
- Прва љубав заборава нема („Политика”, 11. август 2018)
