Драгомир Брзак
Драгомир Брзак (Београд, 21. фебруар 1851 — Београд, 4. март 1904) био је српски књижевник.[1]
Драгомир Брзак | |
|---|---|
.jpg) Књижевник Драгомир Брзак | |
| Датум рођења | 21. фебруар 1851. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 4. март 1904. (53 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Као поштански чиновник бавио се књижевношћу,[2] сарађивао је у часописима и писао песме (углавном љубавне, родољубиве и винске), од којих су неке компоноване и певане.
Приповетке штампане у збирци из друштвеног живота су биле већином хумористичне, фељтонског карактера. Друговао је са Јанком Веселиновићем, н Стеваном Сремцем. Са Јанком Веселиновићем написао је позоришни комад из сеоског живота Ђидо, према којем је Петар Коњовић компоновао народну оперу Сељаци (1964). Преводио је позоришна дела. Босанска вила је писала о њему [3]
Додељен му је турски Орден Османлија, Орден Таковског крста, бугарски Орден за грађанске заслуге, Краљевски орден Белог орла четвртог степена, црногорски Орден Данила петог степена и Орден Светог Саве трећег и четвртог степена.[4]
Био је уредник политичког листа Слога.[2]
Референце уреди
- ^ „Da li znate ko je Dragomir Brzak?”. portalibris.rs. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 86.
- ^ Босанска вила. Сарајево. 1898.[мртва веза]
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 561.
Литература уреди
- Текст Уроша Џонића проф Филозофског факултета у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982. том 2 стр. 524.
Пратећа литература уреди
- Р. Одавић: Олуја, шала у једном чину Драгомира Брзака, Нова Искра 1899 12.
- Ј. М. Продановић: Драгомир Брзак: „У комисији, свакојаке слике и прилике из мојег бележника“, Босанска вила 1902, 8,
- Драгомир Брзак (некролог), Дело 1904, књ. 30 св. 3
- Драгомир Брзак (некролог), Бранково коло 1904, 10