Дражевац (Алексинац)

Дражевац је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 1188 становника (према попису из 1991. било је 1162 становника).

Дражевац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаАлексинац
Становништво
 — 2011.1188
Географске карактеристике
Координате43° 26′ 35″ С; 21° 47′ 12″ И / 43.443166° С; 21.786666° И / 43.443166; 21.786666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина232 m
Дражевац на карти Србије
Дражевац
Дражевац
Дражевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18223
Позивни број018
Регистарска ознакаAL

Географске одлике уреди

Дражевац се налази уз ауто-пут Београд-Ниш, на пола пута од Алексинца до Ниша. Геостратешки положај Дражевца је одличан. Налази се између важних европских трансвезала, јужне пруге и Коридора 10.

Удаљеност Дражевца од Алексинца је 13 km, а од Ниша 17 km.

Дражевац има и развијену инфраструктуру која се састоји од: Дома културе, основне школе, спортских терена, амбуланте, ветеринарске станице, млина за млевење пшенице, ресторана, дискотека, кафића.

Простире се у равничарском пределу реке Јужне Мoрaве која протиче недалеко од села. Окружен је планинама Јастребац и Озрен са највишим врхом Лесковик -1174 метара.

Клима уреди

Дражевац припада појасу умерено-континенталне климе. Клима је под утицајем континенталних ваздушних струјења, нарочито оних из правца запада, истока и југа. Температура ваздуха је врло значајан климатски елемент од ког доста зависе остали климатски елементи. Температура ваздуха показује велику устаљеност, разлике у току дана и ноћи, као и разлике прем годишњем добу су умерене. Највише мразних дана има у јануару (просек 24), а тропских дана када је температура већа од 30˚C просечно има највише у јулу и августу.

Привреда уреди

Основна привредна делатност села је пољопривреда (повртарство).

Демографија уреди

У насељу Дражевац живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (44,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.274
1953. 1.289
1961. 1.284
1971. 1.279
1981. 1.262
1991. 1.162 1.155
2002. 1.188 1.198
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.150 96,80%
Роми
  
28 2,35%
Хрвати
  
1 0,08%
Руси
  
1 0,08%
Бугари
  
1 0,08%
непознато
  
6 0,50%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди