Отворите главни мени

Дракенсберг (на африкансу: Drakensberge, холандски: Drakensbergen, зулу: uKhahlamba) је највиши планински масив на југу Африке. Највећи део масива лежи у Јужноафричкој Републици, али највиши врх Thabana Ntlenyana од 3.475 m. [1] налази се у држави Лесото.

Дракенсберг
Maluti.jpg
Поглед на врхове планине
Географске карактеристике
Највиша тачкаThabana Ntlenyana
Ндм. висина3.475 [1] m
Координате29°28′07″ ЈГШ; 29°16′09″ ИГД / 29.468611° ЈГШ; 29.269167° ИГД / -29.468611; 29.269167 Координате: 29°28′07″ ЈГШ; 29°16′09″ ИГД / 29.468611° ЈГШ; 29.269167° ИГД / -29.468611; 29.269167
Димензије
Дужина1 125 [1] km
Географија
Дракенсберг на мапи Јужноафричке Републике
Дракенсберг
Дракенсберг
Државе Јужноафричка република
 Лесото
Мапа Јужне Африке показује централни плато оивичен великим тектонским уздигнућем. Црвеном бојом су обележене Змајеве планине

Дракенсберг масив се протеже на преко 1000 km од провинције Источни Кејп на југу, затим сукцесивно формира, у правцу од југа до севера, границу између Лесота и Источног Кејпа, и границе између Лесота и провинције Квазулу-Натал. Након тога формира границу између Квазулу-Натала и Фри Стејта, а затим границу између Квазулу-Натала и провинције Мпумаланга. Масив крувуда ка северу, кроз Мпумалангу, где поприма својства као што су кањон реке Блајд, Три Рондавелс и Божји прозор. Он наставља да се пружа ка северу до Худспруита у југоисточном Лимпопу, где је познат као Клајнов Дракенсберг међу Африканерима. Од Худспруита се пружа на запад до Цанена, такође у провинцији Лимпопо, где је познат као Волкбершке планине и планине Гвоздене круне. Са 2.200 m (7.200 ft) изнад нивоа мора, Волкберг је највиши планински ланац у Лимпопу. Он се пружа даље на запад, и у Мокопани је познат као Страјдпуртове планине.[2][3]

Садржај

Геолошко пореклоУреди

Пре око 180 милиона година, подизање мантла испод јужне Гондване узроковало је формирање избочине на континенталној кори у подручју које ће касније постати југ Африке.[4] Током 10–20 милиона година су се формирале процепне долине на странама централне избочине, које су постале поплављене, чиме су формирани прото Атлантски и прото Индијски океан.[4][5] Степеничасти стрми зидови ових пукотина формирали су обале које су окруживале новоформирани јужноафрички потконтинент.[4] Са ширењем Атлантског, Индијског и Јужног океана, Јужна Африка је постала тектонски мирна. Земљотреси су се ретко дешавали, и није било вулканске или орогене активности током око 50 милиона година.[6] На то се надовезао готово непрекидан период ерозије до данас, што је резултирало губљењем слојева дебљине неколико километара са површине платоа.[4] Дебели слој морских седимената је на тај начин био одложен на континентални појас (доње стубове првобитних зидова пукотине) који окружују потконтинент.[5]

ГеографијаУреди

Змајеве планине се протежу од југозапада ка североистоку у дужини од 1.125 km. паралелно са југоисточном обалом Јужне Африке [1] и оне су део великог тектонског уздигнућа који раздваја јужноафричку висораван у унутрашњости од низина које се протежу уз обале Индијског океана. Масив се почиње уздизати на североистоку у јужноафричким покрајинама Лимпопо и Мпумаланга, затим се протеже кроз Лесото до покрајине Источни Кејп. Змајеве планине раздвајају јужноафричке покрајине Мпумаланга, Источни Кејп и државу Лесото на платоу од нижих суседа Свазиленд и покрајине Квазулу-Натал поред океана. Змајеве планине су вододелница Јужне Африке и извор бројних река. Орање i Вал извиру на северној страни планине, а Тугела и Умгени на јужној. Највишљи делови Змајевих планина налази се на југоистоку Лесота, то су базалитни назубљени врхови који леже на пешчарским стенама.[1] То су шиљати сломљени камени блокови на источној страни планина дуж граница између Лесота и покрајине Квазулу-Натал, који се уздижу од 3.000 до 3.300 m надморске висине. Врхови јужне стране масива уздижу се од 2.400 до 3.000 m надморске висине, дуж границе Лесото - Источни Кејп. Локални Зулу назив за источну страну планина је uKhahlamba, што значи баријера од копља или назубљене стене што је тачан опис овог дела Змајевих планина. Одмах испод стена на југоистоку su пешчарске терасе са базалитним темељима и дубоким долинама које се протежу до океана, то је подручје бројних паркова природе и националних паркова.[1] Североисточно од тромеђе између покрајина Фри Стејт, Квазулу-Натал и Лесота, Змајеве планине постају нешто ниже, ту нема стрмих стена, већ су то планине са благим падинама. Али северно од града Белфаст у покрајини Мпумаланга, планине поново постају робусне, и уздижу се до висине од 2.300 м. Западне и северне стране масива спуштају се благо до јужноафричке висоравни, али се код Лесота масив спушта нагло преко базалитних стена, због тога су слапови и дубоки кањони река уобичајени у том делу.[1]

ТуризамУреди

У пећинама и по стенама масива пронађени су праисторијски цртежи стари неколико хиљаса година.[1] Унутар планинског масива постоје бројни Национални паркови, парк природе uKhahlamba-Drakensberg у Јужноафричкој републици је од 2000 године уврштен у UNESCOСписак места Светске баштине у Африци.[1] У делу Змајевих планина који лежи у Лесоту и покрајини Квазулу-Натал зими може пасти снег, ту је 1993. изграђено и прво афричко скијалиште на висини од 2.720 м. По масиву има пуно планинара и алпиниста, али неки од његових врхова остали су до данас неосвојеби због тешког приступа. Степски травњаци и долине по масиву, нису обрађени и насељени, али у читавом том крају има бројних планинских насеља и кампова.[1]

 
Парнорама региона Џиновог дворца

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Drakensberg (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 15. 2. 2012. 
  2. ^ Reader's Digest Atlas of Southern Africa. Cape Town: Reader's Digest Association South Africa. 1984. стр. 13, 190—192. 
  3. ^ Encyclopædia Britannica (1975); Micropaedia Vol. III, p. 655. Helen Hemingway Benton Publishers, Chicago.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 McCarthy, Terence; Rubidge, Bruce (2005). The Story of Earth & Life: A Southern Africa Perspective on a 4.6 Billion-year Journey. Cape Town: Penguin Random House South Africa. стр. 16—7, 192—195, 245—248, 263, 267—269. ISBN 978-1-77007-148-3. 
  5. 5,0 5,1 Truswell, J. F. (1977). The Geological Evolution of South Africa. Cape Town: Alice Kelly Purnell. стр. 151—153, 157—159, 184—188, 190. 
  6. ^ Encyclopædia Britannica (1975); Macropaedia, Vol. 17. p. 60. Helen Hemingway Benton Publishers, Chicago.

ЛитератураУреди

  • Rosen, Deborah; Lewis, Colin; Illgner, Peter (1999). „Palaeoclimatic And Archaeological Implications of Organic- Rich Sediments at Tifftidell Ski Resort, Near Rhodes, Eastern Cape Province, South Africa”. Transactions of the Royal Society of South Africa. 54 (2): 311—321. doi:10.1080/00359199909520630. 

Спољашње везеУреди