Отворите главни мени

ПоложајУреди

Село се налази у Средачкој жупи.

ИсторијаУреди

У селу постоји црква светог Николе из XVI века. Сачуване су фреске, иконостас са осам престоних икона и олтарске двери, све из XVI или XVII века. Ту је и српска школа из 1904. године.[2][3]

Иван Јастребов о селуУреди

Иван Јастребов је о овом селу записао да оно лежи испод Црног врха, подгорја Шаре, на пола сата од Љубиња (Доње Љубиње и Горње Љубиње). Тада је у селу било осам турских (муслиманских) кућа. До рата су ломили славски колач и славили Св. Јована. Православци славе архангела Михаила. Слично свим потурицама славили су св. Јована као славу, као прави хришћани, али након рата под религиозним прозелитизмом хоџа, били су принуђени да обуставе тај стари обичај. На питање зашто су прекинули да славе свеца одговарали су како је најзад потребно да се држе једне вере, а не двеју. Раније су куповали црквени колач и носили га у цркву, а други чак присуствовали богослужењима, само се нису крстили. Западно од села водена бујица тече према селу Средска и зове се Гробнички поток, у Хрисовуљи је назван мртвачким. По свој прилици то село је ново, по Јастребову. Мртвачки поток служи као његова граница са Љубињем, а изнад села Драјчића је планина Трескавац. Јастребов је записао да се на иконама цркве у селу Драјчићи налазе следећи натписи. На икони Спаситеља: + Помени Господи Раико фи поб вале з и (7050. - 1542. г.), на икони Богородице: + Помени Господи Степан Бонова, на икони Св. Јована: + Помени Господи раба тфоего Станиславе.[4]

СтановништвоУреди

Према попису из 2011. године, Драјчићи имају следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Бошњаци 95 (62,91 %)
Албанци 28 (18,54 %)
Срби 26 (17,22 %)
неизјашњени 2 (1,33 %)
Укупно 151
Демографија[1][5]
Година Становника
1948. 554
1953. 538
1961. 496
1971. 493
1981. 365
1991. 279
2011. 151

Порекло становништваУреди

Подаци из 1947[6]

Село је 1947. године имало 70 кућа. Срби православци (61 k.) и Муслимани (9 k.) укупно= 70 кућа.

  • Старинци: 19 кућа, остали су стари досељеници који су се досељавали у 17 и 18. веку из Старе Херцеговине, од Никшића, из Тетовске котлине и од Призрена.

ФамилијеУреди

Фамилије у селу носе презимена Угриновић, Станојевић , Ђурђевић (презиме), Ђорђевић, Јовановић, Михајловић, Симић, Николић, Спасићи.

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. ^ Руше српску школу стару 109 година („Политика“, 4. јануар 2014)
  3. ^ Брисање српских трагова у Призрену („Вечерње новости“, 3. јануар 2014)
  4. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 176., 178., 180. Београд: Службени гласник. 
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  6. ^ Подаци: „Насеља“ (др. Т. Вукановић: Средачка Жупа

Спољашње везеУреди