Држава мртвих је српски филм снимљен 2002. Режирао га је Живојин Павловић, а коначну верзију филма је режирао Динко Туцаковић.[1] Сценарио су заједно писали Синиша Ковачевић и Живојин Павловић[2] према мотивима Ковачевићеве драме „Јанез“.

Држава мртвих
Филмски постер
Изворни насловДржава мртвих
Жанрдрама
РежијаЖивојин Павловић
Динко Туцаковић
СценариоЖивојин Павловић
према драми „Јанез“ Синише Ковачевића
ПродуцентЗоја Тодорић
Макса Ћатовић
Главне улогеРадко Полич
Небојша Глоговац
Катина Иванова
Милена Павловић
Елизабета Поповић
МузикаКорнелије Ковач
СценографМиодраг Мирић
СниматељАлександар Петковић
МонтажаЉиљана Лана Вукобратовић
Продуцентска
кућа
Комуна
Делфин Филм
Година2002.
Трајање92 минута
Земља СР Југославија
Језиксрпски
IMDb веза

Садржај филма

уреди
 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Прича о односима унутар породици бившег заставника југословенске војске.[3]

Све почиње 1991. године, када Словенија проглашава отцепљење, свадбом у Сарајеву. Главни јунак је Јанез Крањц, заставник ЈНА, коме се том приликом удаје ћерка. Он има жену Македонку, сина студента и две девојчице близнакиње. Тада му Словенци нуде већи чин у њиховој војсци, али он ипак остаје веран заклетви положеној у ЈНА, ма каква она била и одлази у Београд. Ту пролази кроз оно кроз шта су пролазили многи официри који су тада долазили из Хрватске и Босне, који су живели као избеглице, по јефтиним хотелима. У хотелу „Галеб“, у коме је део филма снимљен, заиста живе официри који нису имали где другде. Ратних сцена готово да и нема, као и политике, осим неких конотација из којих се сазнаје да се држава распада. Главна прича је о породици. Лична драма заставника Јанеза кулминира његовим раним пензионисањем, женином карцинофобијом, аутистичним близнакињама, сину који упада у криминал и најстаријом ћерком, која једина не признаје пораз, иако губи мужа који ратује у Босни.[1][2]

Улоге

уреди
Глумац Улога
Радко Полич Јанез Крањц
Небојша Глоговац Горазд Крањц
Катина Иванова Ристана Крањц
Милена Павловић Татјана
Елизабета Поповић Ружица
Драган Максимовић Лука Мандић „Чобаја“
Слободан Ћустић Џорџ
Богдан Диклић Келнер Милан
Марко Николић Пијанац Роцко
Бојан Димитријевић Трансвестит
Душан Јанићијевић Мајор ЈНА
Добрица Јовановић Редитељ порно-филмова
Светозар Цветковић Јанезов претпостављени у Словенији
Бранислав Зеремски Словеначки официр 1
Ерол Кадић Словеначки официр 2
Владимир Савчић Чоби Конферансије
Томо Курузовић Младожењин отац
Радош Бајић Полицијски командир
Мирољуб Лешо Пијанац 1
Милутин Мићовић Пијанац 2
Србољуб Милин Доктор
Предраг Милинковић Заставник ЈНА
Дина Прелевић Руска плесачица
Ева Рас Избеглица из Сплита
Љубо Шкиљевић Радник у мртвачници
Дарко Станојевић Коста
Горан Султановић Власник фризерског салона
Ратко Танкосић Радник у самопослузи
Миња Војводић Возач аутобуса
Аљоша Вучковић Потпуковник
Душица Жегарац Избеглица из Приједора
Љубомир Ћипранић Човек на бувљој пијаци
Ранко Гучевац Човек испред клозета
Мирјана Мина Лазаревић Новинарка
Милан Калинић Војник 1
Никола Булатовић Војник 2
Александар Матић
Маја Вукојичић
Горан Стојичевић

Каскадери

уреди

Занимљивости

уреди
  • Премијера филма је била 29. новембра 2002. на четворогодишњицу ауторове смрти у Центру Сава. Премијера није била добро организована. Због сукоба продуценткиње Тодорић и новог режисера, филм је прошао готово незапажен.
  • Снимање ове потресне драме започело је лета 1997. године, да би неколико пута било прекидано и опет настављено. Невероватне потешкоће су пратиле снимање овог филма. После смрти Живојина Павловића (1998.), умрли су директор фотографије Александар Петковић (2000.), као и глумци Предраг Милинковић (1998.), Драган Максимовић (2001.) и Ранко Гучевац (2001.) - што се мрачно надовезало на наслов филма.[4]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Држава мртвих”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 06. 02. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021. 
  2. ^ а б „Држава мртвих”. Тв Профил. Приступљено 21. 1. 2021. 
  3. ^ „Држава мртвих”. Мој Тв Хр. Приступљено 21. 1. 2021. 
  4. ^ Мрачни вео последњег Павловићевог филма

Спољашње везе

уреди