Други шлезвички рат

Немачко-дански рат или Други шлезвички рат (дан. 2. Slesvigske Krig, нем. Deutsch-Dänischer Krieg) је био други сукоб између Данске и Пруске због питања Шлезвиг-Холштајна. Рат је почео 1. фебруара 1864. када је пруска војска прешла границу Шлезвига.

Други шлезвички рат
Немачко-дански рат
Dybbol Skanse.jpg
Битка за Дубел
Време:1. фебруар30. октобар 1864.
Место:Шлезвиг / Јиланд
Узрок:Анексија Шлезвига од стране Данске
Исход: Данска предаје Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург Пруској и Аустрији
Сукобљене стране
Немачка конфедерација:
Аустријско царство,
Пруска
Данска
Јачина
61.000[тражи се извор] 38.000[тражи се извор]
Жртве и губици
1.700+ 1.570+

Данска се борила против Пруске и Аустрије. Као и у Првом шлезвичком рату, и овај рат се водио због контроле нан војводствима Шлезвиг и Холштајн услед питања права наследства над војводствима Холштај и Лауенберг, пошто је дански краљ умро, а да није оставио наследника који би био прихватљив за Немачку конфедерацију. Повод за рат је било данско усвајање Новембарског устава, који је интегрисао војводство Шлезвиг у Данско краљевство, што је било кршење Лондонског протокола.

Рат се завршио 30. октобра 1864. када су Бечким миром Данској одузета војводства Шлезвиг, Холштајн и Сакс-Лауенберг и дате Пруској и Аустрији. Ово је такође био последњи сукоб из кога је Аустрија/Аустроугарска изашла као победник.

ПозадинаУреди

У новембру 1863. Данска је донела Устав, које је требало да важи и за Шлезвиг. Тиме се нису више држали споразума о миру из 1851. године. Пруски канцелар Ото фон Бизмарк искористио је ту прилику да реши питање Шлезвига у немачку корист. Бизмарк је дао Данској кратки ултиматум и одмах након завршетка ултиматума Пруска и Аустрија објавиле су рат против Данске.

РатУреди

Пошто је пруско-аустријски захтев да се Данска одрекне Шлезвига био одбијен, снаге Немачког савеза (саксонске, хановерске, пруске и аустријске) ушле су 22. децембра 1863. у Лауенбург и Холштајн, а данске су се повукле у Шлезвиг. Подржавана од Велике Британије и Шведске, Данска није прихватила понуђене услове мира, па је пруско-аустријским трупама 31. јануара 1864. наређено да упадну у Шлезвиг.[1]

Пруска и Аустрија почеле су рат снагама јачине око 60.000 војника (2 пруска и 1 аустријски корпус), под командом фелдмаршала Ф. Врангела, а Данска са војском (3 пешадијске дивизије и 1 коњичка дивизија) јачине око 54.000 људи под командом генерала Кристјана Месе (дан. Christian Julius de Meza).[1]

Да би избегли обилазак и пресецање одступнице, данске снаге су, уз мање сукобе, наставиле повлачење кроз Шлезвиг. После евакуације Фленсбурга 7. фебруара, дански генерал Меса посео је дипелски мостобран са 2 пешадијске дивизије, северни део острва Алс са 1 пешадијском бригадом, а мањим снагама затворио правце који воде у Јиланд. Почетком марта пруски комбиновани корпус (око 20.000 пешака, 3.750 коњаника, 1.200 пионира, 96 оруђа) принца Фридриха Карла изоловао је данске снаге на дипелском мостобрану и отпочео напад за освајање Дипела. У огорченим борбама за сваки блокхауз, Пруси су одбацили преостале данске снаге преко Алс Сунда и до 18. марта овладали читавим мостобраном. [1]

Остале пруско-аустријске снаге продужиле су наступање на север. У бици код Вајлеа 8. марта аустријски корпус генерала Л.Габленца нанео је Данцима пораз. После освајања Фредерише 29. априла, где је заплењено 219 топова, пруско-аустријске снаге су у јуну и јулу освојиле већи део Јиланда и сва већа севернофризијска острва.[1]

Уговором о миру, потписаним у Бечу 30. октобра 1864, Данска је приморана да се одрекне покрајина Шлезвиг-Холштајн и Лауенбург.[1]

Операције на моруУреди

Данска је крајем 1863. била премоћна на Балтичком и Северном мору. Имала је 5 оклопних бродова, 23 брода разних класа дрвене градње (од којих 1 линијски брод и 4 фрегате) и 8 великих бродова на једра. Прусија је у Балтичком мору имала 3 парне корвете, 2 авиза, 18 топовњача, 6 бродова на једра и више топовњача на весла.[1]

После проглашења присаједињења Шлезвига и протеста Прусије, Данска је 15. марта 1863. блокирала обалу пред ушћем Одре, а два дана касније код Јасмунда дошло је до неодлучне битке између Данских и пруских бродова. Ради подршке пруској флоти, Аустрија је упутила у Северно море део своје флоте.[1]

Одред аустријских и неколико мањих пруских бродова под командом Вилхелма Тефетхофа, сударио се са Данцима у близини Хелголанда 9. маја. После неодлучне битке, Данци напуштају блокаду испред Лабе и полазе на Категат ради евентуалне одбране Копенхагена од главнине аустријске флоте, која је 1. јула упловила у Куксхафен (Cuxhaven) и, истог месеца, запленила у препаду на западну обалу Данске већи број мањих данских обалских бродова.[1]

Иако није могла рачунати на долазак аустријске флоте у Балтик, пруској флоти успело је да добрим распоредом својих јединица држи Данце далеко од западног дела Балтичког мора. Знатно јача данска флота није знала да искористи своју надмоћност и укаже јачу подршку копненој војсци, а није располагала довољним бројем бродова да би одржавала ефикасну блокаду у Балтичком мору и у Хелголандском заливу.[1]

ПоследицеУреди

Немачко-дански рат је у априлу 1864. завршен победом Пруске и Аустрије. Преговори о подели Шлезвига нису довели до никаквог резултата, тако да је Шлезвиг-Холштајн био под заједничком управом Пруске и Аустрије, а не, што је био циљ, независно војводство. Поједини делови Шлезвига су остали дански: острво Еро, седам Кирхшпила јужно од Колдинга и један мали део северније од Рипена. Зато дански краљ предаје данске енклаве, које нису припадале Шлезвигу, (Лохарде, Мегелтондерхеред, Листланд на Силту, Зид-Рем, Амрум, Вестерланд-Фер).

Након Аустријско-пруског рата 1866. године Шлезвиг-Холштајн је постао пруска провинција, а од 1871. део Немачког царства. Главно питање политике канцелара Бизмарка било је питање Шлезвиг-Холштајна, што је оснивањем Немачког царства решено.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 49-50.