Дружнаја Горка
Дружнаја Горка (рус. Дружная Горка) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Лењинградске области и административно припада Гатчињском рејону.
| Дружнаја Горка Дружная Горка | |
|---|---|
 Споменик страдалим партизанима у Другом светском рату | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Гатчињски рејон |
| Основан | 1801. |
| Варошица од | 1927. |
| Стара имена | Стекљанаја Дружногорка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 3.649 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 16′ 52″ С; 30° 07′ 30″ И / 59.281111° С; 30.125° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Дружнаја Горка Дружнаја Горка на карти Русије | |
 Дружнаја Горка Дружнаја Горка на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 188377 |
| Позивни број | +7 81371 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 218 556 |
| ОКТМО код | 41 618 156 051 |
| Веб-сајт | |
| www.drgp.ru/ | |
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 3.649 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1927. године.
Географија
уредиВарошива Дружнаја Горка налази се у јужном делу Гатчињског рејона и лежи на северној обали Орлинског језера, на месту где из језера отиче река Орлинка. Насеље се налази на око 40 километара јужно од административног центра рејона Гатчине, односно на око 90 километара од историјског центра Санкт Петербурга.
Насеље је повезано са националним аутопутем М20 који повезује Псков и Санкт Петербург, а неколико километара западније налази се и железничка станица Строганово.
Историја
уредиНасеље је основано 1801. године, као пратеће радничко насеље запослених у локалној фабрици стакла коју је основао санктпетербуршки трговац Василиј Ритинг.[1] Према подацима са карте Ф. Ф. Шуберта из 1884. године, село је носило назив Стекљајнаја Дружногорка (рус. Стеклянная Дружногорка),[2] и у том периоду имало је око стотинак становника, а већину популације чинили су Немци. Крајем XIX века у селу ја саграђена немачко-финска лутеранска црква брвнара, затворена 1925. године.[3]
Од 16. маја 1927. године насеље добија званичан административни статус урбаног центра у рангу варошице.[4]
Током Другог светског рата варошица је била под окупацијом снага Вермахта, а од фашистичких окупатора ослобођена је 30. јануара 1944. године.[5].
Дружногорска урбана општина (рус. «Дружногорское городское поселение») са седиштем у Дружнаји Горкој успостављена је 1. јануара 2006. године.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у вароши су живела 3.463 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 3.649 становника.[6]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2.659 | 3.191 | 4.245 | 4.665 | 4.208[7] | 3.696[8] | 3.463[9] | 3.649 |
Привреда
уредиНајважнији привредни објекат у насељу, још од његовог осниваеа, је фабрика за производњу стакла која непрекидно ради још од оснивања 1801. године. Фабрика је данас специјализована за производњу стаклене лаборатријске опреме.[10]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Описание Санкт-Петербургской губернии по уездам и станам, 1838 г.
- ^ Спецкарта западной части России Ф. Ф. Шуберта. 1844 г.
- ^ Е. Л. Александрова, М. М. Браудзе, В. А. Высоцкая, Е. А. Петрова «История финской Евангелическо-Лютеранской Церкви Ингерманландии», СПб. 2012. ISBN 978-5-904790-08-0. стр. 232
- ^ Справочник истории административно-территориального деления Ленинградской области Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016)
- ^ От Советского Информбюро, 30 января 1944 Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2015)
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Завод химико-лабораторной посуды и приборов «Дружная Горка»” (на језику: руски). Завод химико-лабораторной посуды и приборов «Дружная Горка». Архивирано из оригинала 26. 08. 2013. г. Приступљено 9. 02. 2013.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Портал Северо-Запада России. Дружная Горка, Гатчинский район, Ленинградская область. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2015)
.jpg){kind=link}