Душан Нинков

југословенски и српски директор фотографије

Душан Нинков (Суботица, 25. јун 1945Нови Сад, 6. март 2021) био је југословенски и српски директор фотографије.

Душан Нинков
Лични подаци
Датум рођења(1945-06-25)25. јун 1945.
Место рођењаСуботица, ДФ Југославија
Датум смрти6. март 2021.(2021-03-06) (75 год.)
Место смртиНови Сад, Србија
Занимањедиректор фотографије
Веза до IMDb-а

Биографија

уреди

Рођен је у Суботици 1945. године, а основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду, где је и дипломирао на Правном факултету 1967. године.

Кинематографијом се професионално бавио од 1966. године, прво као сниматељ, а затим и као главни сниматељ играног филма, односно као директор фотографије од 1971. године. Од 1988. године имао је звање слободног уметника, а као директор фотографије снимио је велики број филмова, као и играних дугометражних : Парлог, Трофеј и Да није љубави, не би свита било, редитеља Кароља Вичека, Велики транспорт Вељка Булајића, Широко је лишће Петра Латиновића, Стићи пре свитања Александра Ђорђевића, Време леопарда Здравка Велимировића, и филма Граница Зорана Маширевића.[1]

Нинков је био директор фотографије друге екипе и за филм Чаруга Рајка Грлића, а снимио је више од 120 документарних краткометражних филмова. Посебна специјалност Нинкова били су снимци из ваздуха и подводна снимања.[1] Током каријере сарађивао је са Желимиром Жилником, Батом Ченгићем, Александром Петровићем и многим другима.

За потребе југословенских и српских ТВ станица реализовао је више од 300 различитих емисија. Током каријере снимио је 30 документарних емисија за независне продуцентске куће током ратова 1992—1999. године, за време Рата у Хрватској, Рата у Босни и Херцеговини и НАТО бомбардовања СРЈ.[1]

Као сниматељ радио је на бројним документарним серијама као што су Човек пева после рата, Новосадски фотографи, Војводина рок енд рол прича, Тајна друштва, као и Резови са анестезијом, Душка Богдановића.[1]

Био је члан жирија на филмским фестивалима у Пули, Београду, Крању и у Новом Саду.[2]

Један је од оснивача и председник у два мандата, као и некадашњи члан Удружења филмских и телевизијских радника Војводине. Био је члан Академије Републике Србије за филмску уметност и члан Српске асоцијације сниматеља.[1]

Преминуо је 6. марта 2021. године у Новом Саду, после кратке и тешке болести.[3]

Награде

уреди

Нинков је награђиван на фестивалима у Пули, Београду и Битољу. За игране филмове Парлог, Време леопарда, Глуви барут (за уводну сцену сниману из ваздуха) и Граница, награђиван је на фестивалима у иностранству.[1]

На фестивалима Југословенског филма у Београду освојио је две златне медаље и неколико специјалних признања. Добитник је награде „Искра културе” за 2006. годину Завода за културу Војводине, као и Награде „Славуј Хаџић”, РТВ за животно дело, која му је додељена 2012. године.[1] Године 1997. на Међународном фестивалу рекламног филма у Кошицама добио је награде за три спота и један краткометражни филм.[1]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди