Душко Ивановић
Душко Ивановић (Бијело Поље, 1. септембар 1957) јесте црногорски кошаркашки тренер и бивши кошаркаш.[1] Тренутно је тренер Виртуса из Болоње. Током играчке каријере играо је на позицијама бека и крила.
Душко Ивановић | |||
---|---|---|---|
![]() Ивановић са Црвеном звездом 2022. | |||
Лични подаци | |||
Датум рођења | 1. септембар 1957. | ||
Место рођења | Бијело Поље, НР Црна Гора, ФНР Југославија | ||
Држављанство | Црна Гора | ||
Висина | 1,97 m | ||
Информације о каријери | |||
НБА драфт | 1979. / није изабран | ||
Проф. каријера |
1980—1994. (играчка) 1993—данас (тренерска) | ||
Позиција | бек / крило | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1980—1987. 1987—1990. 1990—1992. 1992. 1992—1993. 1993—1994. |
Будућност Југопластика Ђирона Лимож Ђирона Фрибур Олимпик | ||
Тренерска каријера | |||
1993—1994. 1994—1995. 1995—1999. 1997—2000. 1999—2000. 2000—2005. 2005—2008. 2008—2012. 2014—2015. 2014—2015. 2016—2017. 2018—2019. 2019—2021. 2022—2023. 2023—2024. 2024— |
Фрибур Олимпик (пом.) Ђирона (пом.) Фрибур Олимпик Швајцарска Лимож Саски Басконија Барселона Саски Басконија Босна и Херцеговина Панатинаикос Химки Бешикташ Саски Басконија Црвена звезда Саски Басконија Виртус Болоња | ||
Играчка каријера
уредиКаријеру је започео у Јединству из Бијелог Поља. У својој каријери играо је за Будућност, Југопластику, Ђирону, Лимож и Фрајбург. Почетком 1980-их, био је капитен Будућности. Био је капитен славне генерације Југопластике, са којом је освојио два узастопна наслова европског првака, данашња Евролига (1989. и 1990), три титуле југословенског првака и куп. У сезонама 1982/83, 1983/84. и 1987/88. предводио је листу најбољих стрелаца у југословенском првенству.
Тренерска каријера
уредиТренерску каријеру започео је 1993. у Фрајбургу, где је играо као играч и помоћни тренер. У сезони 1994/95. био је помоћни тренер шпанске Ђироне. Четири године водио је швајцарски Фрибур, а истовремено је водио и швајцарску репрезентацију. Водио је још француски Лимож и Саски Басконију.
Ивановић је 2005. постао главни тренер Барселоне. Са њима је 2007. освојио Куп Краља.[2] Међутим, након две и по године, добио је отказ 14. фебруара 2008. након лоших резултата.[3]
Од 2008. до 2012. поново је водио свој бивши клуб Саски Басконију. У сезони 2008/09. Ивановић је понео награду за најбољег тренера у Шпанији. Три пута је у сезони био тренер месеца, а до краја јануара имао је сјајан резултат у лиги од 19 победа и само једног пораза. Уз то Ивановић је први тренер под којим је неки тим имао само четири пораза у регуларној сезони, а то дотад није успело Жељку Обрадовићу (1996/97), Аиту (2000/01) и Јоану Плази (2006/07), који су имали пет пораза.[4] Са Басконијом је био првак Шпаније 2010. године.[5]
У јануару 2014. је постао селектор репрезентације Босне и Херцеговине.[6] Водио је репрезентацију БиХ у квалификацијама и на Европском првенству 2015. у Француској, где је освојено претпоследње место.
У јуну 2014. године Ивановић је постаo тренер грчког Панатинаикоса.[7] Добио је отказ почетком маја 2015, након пораза у “ОАКА” дворани од највећег ривала Олимпијакоса (77:66) у грчком првенству, после чега је Панатинаикос изгубио шансе за прво место и предност домаћег терена пред почетка плеј-офа. Ивановић је клуб предводио до освајања националног купа и четвртфинала Евролиге.[8]
У марту 2016. Ивановић је постао тренер Химкија.[9] У периоду од 2018. до 2019. тренирао је Бешикташ, а након тога и шпанску Саски Басконију.
У новембру 2022. постављен је за тренера Црвене звезде.[10] У сезони 2022/23. са Црвеном звездом је освојио Куп Радивоја Кораћа и првенство Србије док је у финалу Јадранске лиге поражен од Партизана. Такмичење у Евролиги клуб је завршио на 10. месту са скором 17-17. Ивановић је почео и сезону 2023/24. у Црвеној звезди али је добио отказ 21. октобра 2023. године.[11] Девет дана након отказа у Звезди, Ивановић је по четврти пут постављен за тренера шпанске Басконије.[12] Са Басконијом је стигао до четвртфинала Евролиге где је поражен од Реал Мадрида (3:0) док у шпанској АЦБ лиги клуб није успео да избори пласман у плејоф. Ивановић је 27. маја 2024. споразумно раскинуо уговор са Басконијом.[13]
Успеси
уредиИграчки
уредиКлупски
уреди- Сплит:
- Куп европских шампиона (2): 1988/89, 1989/90.
- Првенство Југославије (3): 1987/88, 1988/89, 1989/90.
- Куп Југославије (1): 1989/90.
Тренерски
уредиКлупски
уреди- Фрибур Олимпик:
- Првенство Швајцарске (3): 1996/97, 1997/98, 1998/99.
- Куп Швајцарске (1): 1997/98.
- Лимож:
- Куп Радивоја Кораћа (1): 1999/00.
- Првенство Француске (1): 1999/00.
- Куп Француске (1): 1999/00.
- Саски Басконија:
- Првенство Шпаније (3): 2001/02, 2009/10, 2019/20.
- Куп Шпаније (3): 2002, 2004, 2009.
- Суперкуп Шпаније (1): 2008.
- Барселона:
- Куп Шпаније (1): 2007.
- Панатинаикос:
- Куп Грчке (1): 2015.
Тренерска статистика
уредиЕвролига
уредиЕкипа | Година | ОУ | П | И | П : И (%) | Исход |
---|---|---|---|---|---|---|
Басконија | 2000/01. | 22 | 15 | 7 | 68,2 | Финале |
2001/02. | 15 | 11 | 4 | 65,0 | Фаза топ 16 | |
2002/03. | 20 | 11 | 9 | 52,6 | Фаза топ 16 | |
2003/04. | 20 | 13 | 7 | 65,0 | Фаза топ 16 | |
2004/05. | 20 | 11 | 9 | 54,2 | Финале | |
Барселона | 2005/06. | 25 | 14 | 11 | 56,0 | Четврто место |
2006/07. | 23 | 14 | 9 | 60,9 | Четвртфинале | |
2007/08. | 14 | 9 | 5 | 64,3 | Четвртфинале | |
Басконија | 2008/09. | 21 | 14 | 7 | 66,7 | Четвртфинале |
2009/10. | 20 | 11 | 9 | 55,0 | Четвртфинале | |
2010/11. | 20 | 10 | 10 | 50,0 | Четвртфинале | |
2011/12. | 10 | 5 | 5 | 50,0 | Регуларни део сезоне | |
2012/13. | 6 | 1 | 5 | 16,7 | Добио отказ | |
Панатинаикос | 2014/15. | 28 | 13 | 15 | 46,4 | Четвртфинале |
Химки | 2015/16. | 4 | 2 | 2 | 50,0 | Фаза топ 16 |
Басконија | 2019/20. | 13 | 6 | 7 | 46,2 | Прекинута сезона услед пандемије ковида 19 |
2020/21. | 34 | 18 | 16 | 52,9 | Регуларни део сезоне | |
2021/22. | 9 | 3 | 6 | 33,3 | Добио отказ | |
Црвена звезда | 2022/23. | 27 | 16 | 11 | 59,3 | Регуларни део сезоне |
2023/24. | 4 | 1 | 3 | 25,0 | Добио отказ | |
Басконија | 34 | 18 | 16 | 52,9 | Четвртфинале | |
Укупно | 389 | 216 | 173 | 55,5 |
Референце
уреди- ^ „DUSKO IVANOVIC Profile | EuroLeague”. Euroleague Basketball (на језику: енглески). 2024-12-28. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Duško Ivanović sa Barselonom osvojio Kup kralja”. krstarica.com. 12. 2. 2007. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 7. 7. 2016.
- ^ „Duško Ivanović dobio otkaz u Barseloni”. sport.blic.rs. 14. 2. 2008. Приступљено 26. 3. 2014.
- ^ „Duško Ivanović trener godine u Španiji”. sport.blic.rs. 10. 5. 2009. Приступљено 26. 3. 2014.
- ^ „Barselona u šoku, Kaha Laboral šampion Španije”. sport.blic.rs. 16. 6. 2010. Приступљено 7. 7. 2016.
- ^ „Duško Ivanović umesto "Ace trice" selektor košarkaša BiH”. sport.blic.rs. 22. 1. 2014. Приступљено 26. 3. 2014.
- ^ „Ivanović preuzeo Panatinaikos”. kosarka.me. 11. 6. 2014. Приступљено 26. 3. 2014.
- ^ „Ivanović napustio Panatinaikos”. b92.net. 3. 5. 2015. Приступљено 27. 11. 2015.
- ^ „Ivanović preuzeo Himki!”. mondo.rs. 15. 3. 2016. Приступљено 25. 3. 2016.
- ^ „Душко Ивановић нови тренер Црвене звезде!”. kkcrvenazvezda.rs. 14. 11. 2022. Приступљено 15. 11. 2022.
- ^ „KK CRVENA ZVEZDA MERIDIANBET – DUŠKO HVALA NA SVEMU!”. Crvena zvezda. Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ „Baskonija prelomila i vratila Ivanovića, debi protiv Partizan Mozzart Beta”. mozzartsport.com. 30. 10. 2023. Приступљено 27. 5. 2024.
- ^ „Duško Ivanović napustio Baskoniju”. mozzartsport.com. 27. 5. 2024. Приступљено 27. 5. 2024.
Спољашње везе
уреди- Играчки профил на ACB.com
- Тренерски профил на ACB.com
- Поетика Душка Ивановића