Еволуција болести

Gabriel von Max Die ekstatische Jungfrau Katharina Emmerich.jpg

Еволуција болести, ток болести, декурзус, (лет. decursus morbi) је назив за развој, ток болести. Свака болест има свој почетак, ток и завршетак. Познавање и праћење еволуције-тока болести омогућава препознавање разних болести, а на основу препознавања може да се предвиди ток, крај и исход неке болести.

Почетак болестиУреди

Болест може да настане нагло или постепено, само са општим заницима и симптомима, или са посебним (специфичним) знацима и симптомима код неких болесника и болести. Карактеристични знаци и симптоми код неких болесника не јављају се ни до завршетка болести и за такву болест кажемо да има некарактеристичну (атипичну) клиничку слику. Код појединих болесника, ток болести може да буде неприметан (латентан, лат. latens-скривен, притајен), и да се знаци и симптоми не појаве до краја болести, или да се тек после извесног времена утврди да је болесник прележао одређену болест. Ток болести најчешће је различит код разних болесника, и зато болест у току своје еволуције може имати лак, тежак или смртоносан облик.

Ток болестиУреди

  • Прва фаза, латентна-прикривена, асимптоматска фаза болести. Ова фаза се назива и инкубација (лат. incubatio). Она траје од момента уноса узрочника до момента појаве болести. У првој фази болест се не препознаје и не дијагностикује. Без обзира на одсуство симптома ову фазу карактерише присуство болести. Према дужини трајања, прва фаза, може бити краткотрјна или дуготрајна.
  • Друга фаза, је продромална (грч. prodromus-предзнак) фаза болести, у којој се испољавају општи симптоми (малаксалост, главобоља, повишена температура итд.) У оовој фази се уочава да је болесник оболео, али се не може препознати врста болести.
  • Трећа фаза, је манифестна фаза болести (лат. manifestatio - појава, знак). Ову фазу карактерише појава специфичних знакова и симптома болести.
  • Четврта фаза, је терминална (лат. terminalis-завршетак, крајњи) фаза болести. То је период са којим се завршава болест, без обзира на њен коначни исход.

Дужина трајања и исход болестиУреди

Према дужини трајања болести се дела на акутне, субакутне и хроничне.

Акутна болестУреди

Обично почиње нагло и завршава се оздрављењем, али код неких болесника може прећи и у хронични облик болести који може трајати и до краја живота. Акутно облик болести у просеку траје до шест недеља. Акутни фаза може прећи у субакутни или хронични фазу болести, и назива се и егзацербација болести (лат. egsacerbatio-погоршање ).

Субакутна болестУреди

Овај облик болести траје до 6 месеци

Хронична болестУреди

Овај облик болести почиње постепено и траје више месеци а код неких болесника и доживотно. У овој фази може настати и појава привидног излечења (ремисија болести (лат. remissio-потискивање). Поновно испољавање болести после привидног излечења (ремисије) назива се рецидив или повратак (лат. recidivum-повратак)

Погоршање болестиУреди

Нека болест пре коначног излечења може испољити знаке и симптоме погоршања, и то су најчешће нове болести. Погоршања болести се називају и компликације болести (лат. complicatio - појава друге болести у току постојеће болести). Погоршање болести отежава даљи ток лечења и исход болести и веома често су фаталне (смртне).

Завршетак болестиУреди

Болест се може различито завршити; потпуним оздрављењем, инвалидитетом и смртним исходом.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Ивковић-Лазар Т, Ковач Т, Лепшановић Л, Пејин Д, Поповић К, Табори Ђ, Тепавчевић П, Трифуновић С, Живановић М: Практикум физичке дијагностике са основама интерне пропедевтике, Нови Сад 2001. ISBN 978-86-7197-173-7.
  • Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  • Антић Р. Основи интерне пропедевтике, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.