Отворите главни мени

Елен Каролина Софија Кеј (швед. Ellen Karolina Sofia Key; Сундсхолм, 11. децембар 1849Странд, 25. април 1926) је била шведска јавна радница и педагог, позната феминисткиња и списатељица, чија дјела обухватају породични живот, етику и образовање.

Елен Кеј
Porträtt av författarinnan Ellen Key (1849 -1926) - Nordiska Museet - NMA.0055617.jpg
Елен Кеј
Пуно имеЕлен Каролина Софија Кеј
Датум рођења(1849-12-11)11. децембар 1849.
Место рођењаСундсхолм
 Шведска
Датум смрти25. април 1926.(1926-04-25) (76 год.)
Место смртиСтранд
 Норвешка

Биографија и радУреди

Елен Кеј је рођена 1849. године у јужној Шведској. Отац јој је био истакнути политичар (шеф Демократске странке у шведском парламенту[1]), присталица друштвених погледа Жана Жака Русоа. Била је дуго лични очев секретар. Срела је многе знамените људе Шведске и осталих нордијских земаља. Ширила је своје видике и у непосредним сусретима са људима, али и одговарајућом литературом. Говорила је неколико језика[1].

Рано се заинтересовала за права жена и феминистички покрет, и сматрана је једном од истакнутих феминисткиња свог времена. Као одлучну противницу неких од тада основних захтева феминизма, због неких конзервативних погледа на жене, неки су је сматрали и за антифеминисткињу у исто вријеме. У тој области познато је њено дјело „Злоупотреба женске снаге“ из 1895. године. Борећи се за права и помоћ женама „нижих класа“, основала је и руководила једним радничким заводом у Стокхолму.

Године 1880. запослила се као наставник историје и књижевности у једној вишој женској школи. Од тог тренутка почела је вема активно да се бори и за „права дјетета“, њихово „природно васпитање“ и „нову школу“. Сматрала је да је борба за права жена неодвојива од борбе за права дјетета, и да права једног условљавају права другог. То је дошло до изражаја у њеном главном дјелу из 1900. године „Вијек дјетета“.

Кеј је одрасла у строгом хришћанском домаћинству, али док је одрастала почела је да преиспитује своје ставове. Од 1879. године је почела да изучава дјела Дарвина, Спенсера и Хакслија. У јесен исте године се и сусрела са Хакслијем и Хекелом, њемачким биологом и филозофом, у Лондону. Снажан утицај на њене ставове и рад имала је теорија еволуције, у коју је почела да вјерује.

ДјелаУреди

Главно дјело Елен Кеј, „Вијек дјетета“, симболично објављено 1900. године, је најобимније и најцјеловитије. У њему је изложила своје друштвено-педагошке погледе. Дјело је, иначе, посвећено „свим родитељима који се, у новом вијеку, надају да ће створити новог човјека“.

На српски језик није преведен „Вијек дјетета“ у потпуности. Само двије публикације постоје, објављене у облику засебних књига, које садрже основна поглавља (у тим преводима то није назначено), под називима „О васпитању дјетета у школи“, која садржи преведена три поглавља из „Вијека дјетета“ („Душевна убијства у школи“, „Школа будућности“ и „Настава у религији“) и „О васпитању дјетета код куће“, која садржи два потпоглавља („Васпитање“ и „Без дома“). Наслови свих осам поглавља овог дјела слиједе[1]:

  1. Право дјеце да бирају своје родитеље
  2. Нерођено покољење и женски рад
  3. Васпитање
  4. Одвојеност од куће и породице
  5. Душевна убијства у школи
  6. Школа будућности
  7. Настава у религији и
  8. Дјечји рад и дјечје преступништво

Поред дјелимичног превода овог њеног вјероватно најбитнијег дјела, на српски језик су преведене још неке књиге Елене Кеј:

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Никола Поткоњак, „XX век: Ни »век детета« ни век педагогије. Има наде... XXI век“
  2. ^ У издању „Савић и комп.“, Београд 1914. године
  3. ^ У издању Ц. Б. Цвијановића, Београд 1919. године
  4. ^ У издању Ј. Ђ. Ђурђевића, Београд-Сарајево 1923. године
  5. ^ Штампано у оквиру „Сексуалне библиотеке“ у Београду, без наведене године издања

Спољашње везеУреди