Отворите главни мени

Ел Мансур или Abu Ğaʿfar Abdallah ibn Muḥammad al-Manṣūr[1] (714 – 775), арап. أبو جعفر عبدالله بن محمد المنصور‎ био је други абасидски халифа, од 136. до 158. по Хиџри (754. н. е — 775 н. е).[2][3] Он се сматра правим оснивачем Абасидског халифата.

Ел Мансур
Abbasid Dinar - Al Mansur - 140 AH (758 AD).JPG
Златни динар Ел Мансура
Пуно имеAbu Ğaʿfar Abdallah ibn Muḥammad al-Mansur
Датум рођења712.
Место рођењаСирија
Датум смрти775.
Место смртиоколина Меке
Абасидски халифат
ДинастијаАбасиди
ОтацМухамед ибн Али ибн Абдулах
МајкаСелема
ПотомствоAl-Mahdi
халифа
Период754775.
ПретходникАбу ел 'Абас ел Сафах
НаследникЕл Махди би-'лах

ИсторијатУреди

Ел Мансур је рођен у породици Абасида након њиховог исељавања из Хеџаза 714. године. "Његов отац, Мухамед, је наводно праунук Абаса ибн Абд ел Муталиба, најмлађег стрица пророка Мухамеда; његова мајка, како стоји у мароканском историјском делу из 14. века, Rawd al-Qirtas, била је једна Селема, „берберка која је дата његовом оцу“.[4]

Владао је од месеца зулхиџе 136. хиџретске год. до зулхиџе 158. хиџретске год. (754—775). Током 762. основао је Мединат ел Селам (град мира) као нову краљевску резиденцију и градску палату, која је постала језгро владарске престонице Багдада.[5] Ел Мансур је био забринут по питању јачине свог режима после смрти његовог брата Абу'л `Абаса (касније познатог као Ел Сафах). Током 754. победио је Абдулаха ибн Алија у борби за халифат, а 755. организовао је атентат на Абу Муслима. Абу Муслим је био лојални ослобођени човек из источне иранске провинције Хорасана који је предводио абасидске снаге до победе над Омејадима током треће фитне (међумуслиманског рата) од 749-750, био је подређен Ел Мансуру, али и неприкосновени владар Ирана и Трансоксиане. Разлогом за његово убиство се сматра спречавање борбе за власт у царству; неки налази указују да је Абу Муслим постао неповерљив и параноичан и да је постојала потреба за његовом ликвидацијом.

РеференцеУреди

  1. ^ Al-Souyouti, Tarikh Al-Kholafa'a (The History of Caliphs)
  2. ^ Stanley Lane-Poole, The Coins of the Eastern Khaleefahs in the British Museum
  3. ^ Axworthy 2008, стр. 81.
  4. ^ Rogers 2011, стр. 243.
  5. ^ Wendell, Charles (1971). „Baghdad: Imago Mundi, and Other Foundation-Lore”. International Journal of Middle East Studies. 2. 

ЛитератураУреди