Ел Муџахид или Ел Муџахедин је назив војне јединице која је током рата у БиХ деловала на подручју средње Босне и Херцеговине, а чинили су је углавном добровољци из исламских земаља, који су се борили у саставу Армије Републике Босне и Херцеговине.

Ел Муџахедин

Долазак у БиХУреди

У току рата у БиХ се на страни тадашње Армије Републике Босне и Херцеговине, као владиних снага с бошњачко-муслиманском већином, борили и добровољци из бројних исламских земаља, попут Саудијске Арабије, Пакистана, Турске, Алжира, Авганистана, Египта, Ирана, Судана и Сирије. Већином се радило о верским борцима — муџахединима, по чему је јединица и добила назив.

Према књизи Пси рата на Балкану Драгана Џамића, центри за обуку и боравак муџахедина саграђени су у селу Арнаути, шест километара од Зенице према Какњу, у бившем омладинском селу Немила, у одмаралишту зеничке железаре Бистричак, у школи у Страњанима, Црквици и селу Касаповић. Све више су примећивани у Зеници, Тузли, Цазинској крајини, код села Горња Копривна и Злопољац, у околини Тешња и Брезе. Почетком септембра 1992. у Босну је стигло око 250 „светих ратника” из Турске, Ирана, Бахреина и Катара.

Многи од њих су били припадници терористичке групе Ел Мухаџирун, са око 200 Енглеза пакистанског порекла, војнички обучени у Пакистану од стране пакистанске терористичке групе Харкат ел Анзар.

Муџахедини су били распоређивани у најфанатичнијим одредима, који су се називали и Муслиманским одбрамбеним снагама (МОС), где су им поверавана места инструктора, заповедника и верских повереника. Кад нису ратовали, радили су на ширењу ислама међу локалним становништвом, стриктном поштовању његових правила и изворном тумачењу Курана. Део њих се и данас налази на простору Федерације Босне и Херцеговине и активно делују у склопу исламске заједнице и разних хуманитарних организација, како домаћих тако и страних, првенствено из арапских земаља.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

На српском, бошњачком, хрватскомУреди

На енглескомУреди

Судске пресудеУреди

Напомена: Овај текст или један његов део је преузет са веб сајта хрватског часописа Хрватски војник. Види дозволу.

Спољашње везеУреди