Епитафи Маркићевићима и Никетићима на гробљу Рајковача у Ртарима
Епитафи Маркићевићима и Никетићима на гробљу Рајковача у Ртарима чине епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
| Драгачевски епитафи | |
|---|---|
 Стари споменици на Рајковачи у Ртарима | |
| Опште информације | |
| Место | Ртари |
| Општина | Општина Лучани |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 19. век-20. век |
Маркићевићи и Никетићи из Ртара уреди
Нема података када су се и одакле су доселили Маркићевићи, али се на основу основу турских дефтера од 1822. до 1835. може се установити да је ова фамилија живела на подручју Клисуре.[2]
У Државном попису имовине и становништва Кнежевине Србије из 1862/63. наводе се три Маркићевића: Марко (супруга Стамена), Станоје[а] (супруга Станислава) и Дмитар (супруга Ружица).[4]
Око 1880. године последњи мушки изданак ове фамилије одсељен је у чачанске Риђаге - од њега потичу данашњи Маркићевићи у Риђагама.[2]
Тимотије Никетић доселио се из Негришора и призетио за Петрију, ћерку Милана и Марије Маркићевића.[2] Од 1912. до 1918. године Никетићи су претрпели велика страдања. Погинули су тројица браће: Божидар, Секула и Станко, док су код куће од разних болести помрли сви чланови, изузев осмогодишњег Радомира.[2]
Ртарских Никетића има у Ртарима, Лучанима и Горажду. Славе Аранђеловдан.[2]
Епитафи на споменицима Маркићевићима и Никетићима уреди
Споменик Милици Маркићевић (†18??)
- Овде почива раба божиа
- МИЛИЦА
- кћи Марка Маркићевића...[3]
Споменик Спасоју Маркићевићу (†1865)
- Приђи ближе брате
- и реци Бог да прости
- раба божијег
- СПАСОЈА Маркићевића из: Р:
- по: 24: го:
- умре 15-ог сеп. 1865: Го:
- Билег оваи подигне му Дмитар брат његов[3]
Споменик Петрији Маркићевић (†18??)
- Овде почива Раб божија
- ПЕТРИЈА
- супруга Петра Маркићевића из Ртара
- кћер Вилимана из Дучаловића
- поживи 31 год
- а умре (оштећено)[3]
Споменик Стамени Маркићевић (†1871)
- Р. Б.
- СТАМЕНА
- супруга Марка Маркићевића житеља Ртара
- поживи 46: Г:
- а умре 26 новембра 1871 г.
- Спомен подиже син Недељко Маркићевић[3]
Споменик дечаку Велимиру Никетићу (†1880)
- Младенац
- ВЕЛИМИР
- син Тимотија Никетића
- умро од 11. год.
- 5 марта 1880 г.
- Спомен подиже му мајка Петрија[3]
Споменик Тимотију Никетићу (†1887)
- Раб божи
- ТИМОТИЈЕ Никетић из Ртара
- поживи 46. г.
- умре 9 феб. 1887. г.
- Спомен подигоше њему синови
- Секула, Божо, Драган и Станко[3]
Напомене уреди
- ^ На попису вероватно погрешно записано - на споменику стоји име Спасоје.
Референце уреди
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
Литература уреди
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.