Негришори

Негришори
Негришори;
	Споменик ратницима Балканских и Првог рата, борцима НОБ-а и жртвама фашистичког терора
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Лучани
Становништво
— 2011.	499
Географске карактеристике
Координате	43° 50′ 12″ С; 20° 11′ 10″ И / 43.8367° С; 20.1861° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	419 m
	Негришори Негришори на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	LU

Негришори је насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 499 становника.

У непосредној близини гробља у Негришорима које се налази на листи заштићених споменика културе Републике Србије под ознаком СК 1062, пролази деоница Аутопута „Милош Велики”.

Због изградње аутопута срушени су Дом културе и споменик подигнут 1980. године на коме су су била уписана имена палих ратника Балканског и Првог светског рата, палих бораца НОБ-а и жртава фашистичког терора током Другог светског рата.^[1]

Изградња аутопута, фебруар 2023.
Гробље у Негришорима
Споменик срушен због изградње аутопута
Првобитни изглед споменика

Демографија

У насељу Негришори живи 462 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 183 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	998
1953.	985
1961.	855
1971.	749
1981.	696
1991.	628	624
2002.	549	550
2011.	499

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	548	99,81%
Хрвати	1	0,18%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	1
80+	3	11
75—79	12	25
70—74	22	24
65—69	22	20
60—64	21	22
55—59	21	11
50—54	13	13
45—49	30	27
40—44	16	19
35—39	18	17
30—34	15	17
25—29	12	5
20—24	19	14
15—19	10	19
10—14	23	13
5—9	9	6
0—4	10	8
Просек :	43,6	47,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	175	188	202	200	201	184	183

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	41	48	26	30	21	11	5	1	0	0	3,00

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	235	62	154	15	3	1
Женски	245	36	155	49	5	0
УКУПНО	480	98	309	64	8	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	114	23	0	0	50
Женски	61	15	0	0	25
УКУПНО	175	38	0	0	75
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	9	7	0	2
Женски	0	1	6	1	0
УКУПНО	10	10	13	1	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	6	4	1	1
Женски	0	0	1	5	6
УКУПНО	0	6	5	6	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	1	0	0	1

Види још

Споменик у Негришорима

Референце

^ „КИНЕСКА КОМПАНИЈА СЕ ИЗВИНИЛА ЗБОГ ОШТЕЋЕЊА СПОМЕНИКА: Санација одмах о њиховом трошку”. Вечерње новости. 23. 3. 2023. Приступљено 25. 3. 2023.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Јованчевић, Радослав (1990). Негришори : [хроника села Негришори]. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. ISBN 86-7463-016-2.
Недовић, Радисав (1993). Из таме у светлост : дванаест деценија организованог рада на развоју школства, писмености и образовања на подручју: Дучаловића, Ртара, Марковице и Негришора.
Славковић, Јовиша М. (1993). Споменичка баштина Драгачева. Горњи Милановац: Дечје новине.
Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8.
Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.

Спољашње везе

[1] „КИНЕСКА КОМПАНИЈА СЕ ИЗВИНИЛА ЗБОГ ОШТЕЋЕЊА СПОМЕНИКА: Санација одмах о њиховом трошку”. Вечерње новости. 23. 3. 2023. Приступљено 25. 3. 2023.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]