Википедија

Споменик у Негришорима

Споменик у Негришорима подигнут је 1980. године испред Спомен дома културе „Данило Митровић” у центру села Негришори, Општина Лучани. Монументално обележје посвећено је житељима који су изгубили животе у Балканским и Првом светском рату, палим борацима НОБ-а и цивилним жртавама фашистичког терора у Другом светском рату.[1]

Споменик у Негришорима
Првобитни изглед споменика
Опште информације
МестоНегришори
Држава Србија
Врста споменикаСпоменик
Време настанка1980.
zzskv.rs//

Спомених је уништен почетком 2023. године, приликом изградње деонице Аутопута „Милош Велики” на траси Паковраће-Пожега. У непосредној близини налази се гробље које је 1993. године од стране Републичког завода за заштиту споменика културе проглашено за непокретно културно добро Србије СК 1062.[2]

Рушење споменика уреди

Вест о рушењу споменика први је објавио чачански портал Ozonpress 19. марта 2023,[3] након чега су уследиле бројне реакције јавности.[4]

Према изјавама званичника споменик је „случајно срушен” 19. марта 2023. године од стране кинеске компаније China Communications Construction Company Limited која изводи радове на овој деоници аутопута. На вест о рушењу споменика, министар Горан Весић 20. марта затражио је његову хитну реконструкцију[5] након чега су оштећени остаци споменика уклоњени,[6] а кинеска компанија признала кривицу и прихватила трошкове реконструкције и измештања на нову локацију.[7]

Унаточ изјавама извођача радова да је споменик „случајно срушен”, евидентно је да је већ постојала намера за његово уклањање,[8] с обзиром да је споменик претходно демонтиран, а оближњи објекти - стара школа, дом културе и сеоска продавница - сравњени са земљом.[9]

Споменик и наведени објекти подигнути су залагањем, радом и средствима мештана Негришора.[10]

  •  
    Стање фебруара 2023.
  •  
    Демонтиране скулптуре
  •  
    Градилиште аутопута
  •  
    Гробље у Негришорима

Опис споменика уреди

 

Меморијални споменик комплексног је типа:

На осам камених саркофага, укомпонованих као постоље, постављена је статуа победника висока 2,25 м. Са обе стране су по две скулптуре; партизанка и сужањ, рањеник и нарикача. На једној плочи је уклесано 85 имена ратника из Првог светског рата, на другој 60 бораца и жртава фашистичког терора.

Аутор споменика је Радослав Раде Јованчевић, ликовни педагог из Лучана.[1]

На две плоче од црног мермера уписана су имена жртава ратова: на левој имена палих Негришораца - ратника Балканских и Првог светског рата, а на десној имена партизана и цивилних жртава страдалих у Другом светском рату.[1]

Жртве ратова уреди

Аутор споменика Радослав Раде Јованчевић 1990. године објавио је „Хронику села Негришори” у издању САНУ, у којој се наводе имена војника палих у ратовима 1912-18. године; припадника Народноослободилачког покрета, Југословенске војске у отаџбини, жандармерије и СДС-а, као и имена цивила који су стрељани током немачке казнене експедиције јула 1943. године.[1]

Ратници пали у Балканским и Првом светском рату уреди

  • Станислав Ружић, син Риста, рођен 1882. године, погинуо на Пожерској чуки 1916.
  • Раде Сретеновић, п. поручник, син Благоја, рођен 1885. године, умро у Негришорима 18. маја 1914. од задобијених рана.
  • Милован Топаловић, п. поручник, син Алексија, рођен 1887, године, погинуо на Чуки 16. октобра 1916.
  • Габоровић Борисав, каплар, погинуо у Лазаревцу 1914.
  • Габоровић Војко редов, умро у Приштини 1915.
  • Габоровић Милисав, наредник, погинуо у Соровићу 19. марта 1917.
  • Габоровић Милојко, редов, умро у Приштини 25. марта 1915.
  • Габоровић Милутин, редов, умро од рана у Рају, 5. јануара 1915.
  • Габоровић Новица, п. поручник, погинуо на Кајмакчалану 1916.
  • Габоровић Петар, железничар, погинуо у Чачку 1915.
  • Габоровић Примислав, редов, умро у Београду 19. октобра 1915.
  • Габоровић Светомир, редов-болничар, умро у Тиролу 17. маја 1917.
  • Дмитровић Василије, поднаредник, погинуо код Битоља, 17. октобра 1916.
  • Дуњић Алексије, редов, погинуо на Степојевцу 14. новембра 1914.
  • Дуњић Бошко, редов, погинуо на Гучеву 1914.
  • Дуњић Вучко, редов, погинуо у Причиновићу 1914.
  • Дуњић Глишо, редов-болничар, умро у Вертекопу 9. јула 1916.
  • Дуњић Драгутин, редов, погинуо на Степојевцу 14. јуна 1914.
  • Дуњић Милија, редов, умро у Приштини 1915.
  • Дуњић Миљко, редов, умро на путу преко Албаније 1915.
  • Дуњић Милутин, редов, погинуо на Степојевцу 14. новембра 1914.
  • Дуњић Раденко, редов-пионир, умро на боловању код куће 7. марта 1915.
  • Дуњић Спасоје, редов, умро у Ашаху 18. марта 1916.
  • Живановић Милош, редов, умро у Крагујевцу 1915.
  • Живановић Радивоје, умро од рана у Негришорима 1915.
  • Илић Илија, редов, умро на боловању код куће 1916.
  • Илић Милија, редов, умро у В. Крсни 1915.
  • Јанковић Драгољуб, редов, умро од рана у Младеновцу 1914.
  • Јанковић Јован, каплар, погинуо на Конатници 1914.
  • Јаћимовић Гвозден, каплар, умро у Београду априла 1915.
  • Јанковић Драгољуб, редов, погинуо у Лозници 1914.
  • Јованчевић Новица, каплар, умро од рана у Уж. Пожеги 7. марта 1915.
  • Коковић Андрија, редов, погинуо на Конатници 1914.
  • Коковић Арсеније, наредник, умро на боловању 4. IV 1919.
  • Кузмановић Јован, редов, заклан у Бицану 13. септембра 1913.
  • Кузмановић Јовић, наредник, погинуо на Брестовику 1914.
  • Кузмановић Љубисав, редов, умро на путу преко преко Албаније 1915.
  • Кузмановић Љубомир, редов, умро на путу преко Албаније 1915.
  • Кузмановић Милутин, редов, умро на путу преко преко Албаније 1915.
  • Лојаница Мијаило, редов, погинуо на Степојевцу 14. новембра 1914.
  • Маркићевић Аксентије, редов, умро на путу преко Албаније 1915.
  • Маркићевић Владислав, редов, нестао на Конатници 1914.
  • Марковић Миљко, редов, умро на боловању 7. новембра 1916.
  • Марковић Филип, п. поднаредник, умро у Чачку 1918. од задобијених рана.
  • Милосављевић Јован, наредник, нестао у Љешу 8. децембра 1915.
  • Митровић Адам, редов санит. умро у Прокупљу 7. априла 1914.
  • Митровић Богдан, редов, умро на путу преко Албаније 1915.
  • Митровић Вељко, редов, умро на боловању 21. марта 1915.
  • Митровић Вилиман, редов, умро на боловању 1918.
  • Митровић Владимир, редов, умро на боловању 1914.
  • Митровић Ђорђе, редов погинуо на Калису 9. септембра 1913.
  • Митровић Здравко, редов, умро код куће 1915.
  • Митровић Миленко, редов, погинуо на Смедереву 11. новембра 1914.
  • Митровић Милија, наредник, погинуо на Брегалници 1913.
  • Митровић Младен, редов, погинуо на Смедереву 1914.
  • Митровић Чедомир, редов, погинуо на Смедереву 1914.
  • Николић Рајко, редов, умро у Кајзагарину 1917.
  • Павловић Миленко, редов, умро на боловању код куће 1915.
  • Протић Алексије, наредник, утопио се 23. октобра 1916.
  • Ружић Велисав, редов, погинуо на Кремни 6. јула 1915.
  • Ружић Видосав, наредник, умро на боловању 2. марта 1915.
  • Ружић Живко, редов-пионир, умро у Раковици 17. марта 1915.
  • Ружић Миливоје, редов, умро у Ашаху 28. септембра 1915. године.
  • Ружић Миљко, редов, умро у Београду 1915.
  • Ружић Мито, редов, умро у Чачку 1918. од последица рана.
  • Ружић Новица, каплар, погинуо у Љешу 16. децембра 1912.
  • Ружић Танасије, редов, умро на Крфу 1915.
  • Ружић Чедомир, редов, погинуо на Ђурђевим стубовима 1912.
  • Симеуновић Антоније, редов, погинуо на Брестовом долу 1915.
  • Симеуновић Милутин, редов, погинуо на Причиновићу 1914.
  • Симеуновић Радован, каплар, умро у Солуну 1915.
  • Симеуновић Светозар, редов нестао у Љешу 5. новембра 1912.
  • Спасојевић Александар, редов, умро у Крчагову 1915.
  • Спасојевић Милутин, редов, погинуо у Причиновићу 1914.
  • Спасојевић Недељко, редов, погинуо у Причиновићу 1914.
  • Сретеновић Никола, редов, погинуо на Крупњу 1914.
  • Станић Василије, умро у рату.
  • Стевановић Драгић, умро од рана код куће 1915.
  • Стевановић Милић, редов, умро од рана код куће 1915.
  • Тодоровић Добривоје, редов, умро на боловању 1915.
  • Тодоровић Сава, редов, умро на боловању 1815.
  • Топаловић Илија, редов, погинуо на Јагодини 18. октобра 1915.
  • Топаловић Миливоје, редов, погинуо на Новом Пазару 8. октобра 1912.
  • Топаловић Чедомир, под. наредник, погинуо на Брестовом долу 18. октобра 1915.[1]

Припадници партизанског покрета уреди

  • Митровић Данило-Аврам, син Владисава, обућарски радник, члан КПЈ од 1939. године, у НОР ступио првих дана устанка 1941. године. Погинуо 9. марта 1944. године у селу Грабовици код Г. Милановца. Посмртни остаци сахрањени на негришорском гробљу.
  • Ружић Ненад, син Мирка, земљорадник, у НОП ступио првих дана устанка 1941. Погинуо негде у Босни 1944.
  • Габоровић Стојанка, кћи Влада, домаћица, роћена 1925. године. Члан КПЈ од 1941. године. У НОР ступила 1941. Ухваћена од стране четника и стрељана у Гучи јуна 1944. године. Сахрањена на негришорском гробљу.
  • Илић Милош, син Пантелије, земљорадника, рођен 1924. године, члан СКОЈ-а. Ступио у НОВ 1944. године у VI пролетерску бригаду. Погинуо у борби против Немаца код Бјеловара 1945. године.
  • Габоровић Десимир, син Драгутина, земљорадник, сарађивао са НОБ. Заклали га четници 2. августа 1942. године у Негришорима.
  • Митровић Љубиша, син Петронија, земљорадник, рођен 1921. године. У НОП ступио 1941. године. Убили га четници 29. децембра 1942. године у Марковици. Сахрањен у Негришорима.
  • Габоровић Ђорђе, рођен 1919. Погинуо у борби против окупатора 21. октобра 1941. године у Краљеву.
  • Габоровић Бранислав, рођен 1920. године. Погинуо у борби против окупатора 21. октобра 1941. године у Краљеву.
  • Илић Лука, рођен 1919. године. Погинуо у јуришу на Краљево код Ратарске школе 12. октобра 1941. године.
  • Илић Божидар, рођен 1916. Погинуо у борби против окупатора 21. октобра 1941. у Краљеву.
  • Митровић Раде, рођен 1914. Погинуо у борби против окупатора 21. октобра 1941. на Краљеву.
  • Габоровић Божидар, рођен 1917. Погинуо у јуришу на окупаторске положаје код Ратарске школе у Краљеву 12. октобра 1941.
  • Лојаница Миломир, рођен 1911. Погинуо у јуришу на окупаторске положаје код Ратарске школе у Краљеву 12. октобра 1941.
  • Стевановић Радивоје, рођен 1919. погинуо у борби против окупатора 21. октобра 1941. године у Краљеву.
  • Недељковић Тодор, рођен 1916. Погинуо у јуришу на окупаторске положаје код Ратарске школе у Краљеву 12. октобра 1941.
  • Дуњић Милован, рођен 1918. Погинуо у јуришу на непријатељске положаје код Ратарске школе у Краљеву 12. октобра 1941.
  • Габоровић Јанко, рођен 1919. Погинуо у борби против Немаца у Краљеву 21. октобра 1941.
  • Сретеновић Мито, рођен 1918. Погинуо у борбама против Немаца у Краљеву 21. октобра 1941.
  • Габоровић Милија, рођен 1919. Погинуо јуришајући на немачке положаје код Ратарске школе у Краљеву 12. октобра 1941.
  • Маркићевић Вукашин, рођен 1925. Ступио у НОВЈ 1944. Погинуо као борац 7. црногорске бригаде 1945. код Славонске Пожеге.
  • Стевановић Милан, рођен 1927. Ступио у НОВЈ 1944. Погинуо у борби против окупатора 1945. код Иван-села у Босни.
  • Тодоровић Велимир, рођен 1880. Убијен од стране Српске државне страже у Гучи 1942.
  • Јованчевић Славко, ученик гимназије, рођен 1921. Био секретар Среског комитета СКОЈ-а у Чачку. Умро у бункеру у Пухову, децембра 1941. где се скривао од четника. Сахрањен на негришорском гробљу.
  • Дуњић Славомир, рођен 1918. године. Задњих година пред рат био настањен у Гучи. У НОП ступио 1941. Ухватили га четници и предали Немцима. Умро у логору 1942.[1]

Припадници четничког покрета уреди

  • Давидовић Миломир, рођен 1912. Припадао четничким јединицама. Убијен од четника 1942.
  • Митровић Божидар, рођен 1918. Припадник четничких јединица и убијен од четника 1943.
  • Протић Драгутин, рођен 1888. Организатор и припадник четничких јединица. Ухваћен 1944. и стрељан од јединица НОВ.
  • Милинковић Миладин, учитељ, рођен 1919. Погинуо 1945. у борби са јединицама НОВ у Горњем Драгачеву.
  • Дуњић Драган, рођен 1921. Припадник четника. Ухваћен почетком 1945. и стрељан у Гучи.
  • Обреновић Божидар, рођен 1918. Као припадник четника погинуо у борби са јединицама НОВ у Негришорима 1945.
  • Марковић Видоје, рођен 1920. године. Припадао четницима. Обесио се 1945. да не би пао у руке партизанима.
  • Ружић Ристо, рођен 1914. Био у четницима негде у Шумадији. По ослобођењу је ухваћен и отеран у крајеве где је четовао. Више се није вратио. Изгледа да су га тамо убили сељаци без суђења.
  • Милинковић Раде, рођен 1920. Мобилисан од стране четника и погинуо у борби са партизанима 1944. на Лорету.[1]

Припадници других организација уреди

  • Дуњић Рисим, рођен 1913. Припадао жандармерији. Погинуо у борби са партизанима код Ваљева 1941.
  • Јанковић Љубо, рођен 1912. Мобилисан од стране СДС. Погинуо приликом покушаја хватања Раденка Мандића 1942. у Негришорима.[1]

Цивили страдали у немачкој казненој експедицији 1943. уреди

  • Габоровић Станко, рођен 1902. године. Стрељан од стране Немаца 10. јуна 1943. у Гучи.
  • Габоровић Крсман, рођен 1922. Стрељан од Немаца 10. јуна 1943. године у Гучи.
  • Сретеновић Драгољуб, рођен 1906. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Спасојевић Радојле, рођен 1893. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Милисављевић Тихомир, рођен 1880. године. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Милосављевић Ђорђе, рођен 1888. године. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Милинковић Добрица, рођен 1895. године. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Ружић Војин, рођен 1899. године. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Ружић Мијојла, рођена 1901. Стрељана 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Ружић Павле, рођен 1885. Стрељан 10.јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Ружић Иван, рођен 1898. године. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Ружић Ацко, рођен 1877. године. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције
  • Ружић Зорка, рођена 1892. Стрељана 10. јула 1943. заједно с мужем од немачке казнене експедиције.
  • Зарић Велисав, рођен 1875. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције код школе у Негришорима.
  • Ружић Јово, рођен 1890. године. Стрељан од немачке казнене експедиције 10. јула 1943. код школе у Негришорима.
  • Ружић Станојла, рођена 1891. Стрељана 10. јула 1943. на кућном прагу од немачке казнене експедиције.
  • Топаловић Тихомир, рођен 1899. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Топаловић Радинка, рођена 1910. године. Стрељана 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције кућном прагу.
  • Топаловић Милован, рођен 1896. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције у дворишту своје куће.
  • Давидовић Даринка, рођена 1884. Стрељана 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције у дворишту испред куће.
  • Дуњић Перса, рођена 1896. Стрељана 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Ружић Милица, рођена 1912. Стрељана 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције својој кући.
  • Дуњић Јулка, рођена 1912. Стрељана 10 јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Дуњић Миливоје, рођен 1881. Стрељан 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције.
  • Дуњић Роса, рођена 1887. Стрељана 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције у своме дворишту.
  • Дуњић Драгиња, рођена 1902. Стрељана 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције на кућном прагу.
  • Дуњић Зорка, рођена 1936. Стрељана 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције у кући поред мајке.
  • Дуњић Јелена, рођена 1939. Стрељана 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције у кући поред мајке и сестре.
  • Дуњић Рајка, рођена 1901. Стрељана 10. јула 1943. од немачке казнене експедиције пред кућом у дворишту.[1][11]

Остале цивилне жртве уреди

  • Сретеновић Давид, рођен 1906. Умро у Немачкој 1942. као заробљеник БЈВ.
  • Станић Милоје, рођен 1904. Умро у Немачкој 1942. као заробљеник БЈВ.
  • Митровић Миленија, рођена 1902. Убијена од стране четника у Негришорима 1943.
  • Тодоровић Јеленка, рођена 1877. године. Погинула за време немачког бомбардовања новембра 1944.
  • Павловић Наста, рођена 1912. године. Заклали је четници пред својом кућом 1942.
  • Топаловић Борисав, рођен 1924. Стрељан од Немаца новембра 1944. у Овчар-Бањи.[1]

Надгробник на оближњем негришорском гробљу сведочи страдању невиних жртава:

Овде лежи
мајка ДРАГИЊА
са децом
ЗОРОМ старом 7 година и
ЈЕЛОМ старом 4 године
које убише Немци на кућном прагу
10. јула 1943. године.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Јованчевић, Радослав (1990). Негришори. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. ISBN 86-7463-016-2. 
  2. ^ „Гробље у Негришорима”. Туризам Драгачево. Приступљено 14. 5. 2023. 
  3. ^ „Kinezi srušili spomenik u Negrišorima”. Ozonpress. Приступљено 14. 5. 2023. 
  4. ^ „Kako je kineska kompanija, koja gradi deonicu auto-puta Pakovraće-Požega, srušila spomenik kod Lučana”. Danas. Приступљено 14. 5. 2023. 
  5. ^ „Хитно вратити Споменик палим борцима у селу Негришори”. Влада Републике Србије. Приступљено 14. 5. 2023. 
  6. ^ „Porušen spomenik u Negrišorima”. TELEVIZIJA LAV plus. Приступљено 14. 5. 2023. 
  7. ^ „КИНЕСКА КОМПАНИЈА СЕ ИЗВИНИЛА ЗБОГ ОШТЕЋЕЊА СПОМЕНИКА: Санација одмах о њиховом трошку”. Новости. Приступљено 14. 5. 2023. 
  8. ^ „Radnici kineske kompanije srušili spomenik u Negrišorima kod Lučana”. Gradnja. Приступљено 14. 5. 2023. 
  9. ^ „Spomenik palim borcima u svetskim ratovima pod kineskim mašinama u Srbiji”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 14. 5. 2023. 
  10. ^ „Srušen spomenik posvećen palim borcima u selu Negrišori”. Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 14. 5. 2023. 
  11. ^ Маринковић, М. Радован; Протић, Томислав (1977). „Злочини окупатора у Драгачеву током лета 1943. године”. Зборник Народног музеја у Чачку. VIII. 

Литература уреди

  • Маринковић, М. Радован; Протић, Томислав (1977). „Злочини окупатора у Драгачеву током лета 1943. године”. Зборник Народног музеја у Чачку. VIII. 
  • Јованчевић, Радослав (1990). Негришори : [хроника села Негришори]. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. ISBN 86-7463-016-2. 
  • Славковић, Јовиша М. (1993). Споменичка баштина Драгачева. Горњи Милановац: Дечје новине. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споменик_у_Негришорима&oldid=27013402”