Википедија

Епитафи Стојановићима на гробљу Рајковача у Ртарима

Епитафи Стојановићима на гробљу Рајковача у Ртарима представљају вредна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Драгачевски епитафи
Споменик Јовану Стојановићу
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Стојановићи из Ртара уреди

Стојановићи су један род са Радосављевићима.[4] Потекли су од Стојана, најстаријег сина Милована Радосављевића који је са супругом Стаменом имао синове Вучету, Ђока и Петра.[2]

Према Државном попису имовине и становништва Кнежевине Србије из 1862/63.[5] у домаћинству Стојановића живела су сва три брата са породицама и осамдесетогодишњом мајком Стаменом.[4] Задруга Стојановића била је једна од највећих и најбогатијих у селу - по имању спадала је у IV, а по приходу V класу.[5]

Стојановићи су имали доста деце, нарочито мушке, па је ова економски снажна фамилија у другој половини 19. века брзо напредовала.[2]

Између два светска рата, а нарочито после 1945. године доста Стојановића одсељено је у Јездину и Чачак. Осим у Ртарима, Стојановића данас има у Чачку, Београду и Новом Саду. Славе Лучиндан.[2]

Епитафи на споменицима Стојановићима уреди

Споменик Вучети Стојановићу (†1872)

Овде почива раб бож
ВУЧЕТА Стојановић
поживи 71 г.
умро 1872 г[3]


Споменик Дмитри Стојановић (†1892)

Овде ДМИТРА
жена Вучете Стојановић
пож. 70
умре 27 децембра 1892 г.[3]


Споменик Николији Стојановић (†1889)

Овде почива раба божи
НИКОЛИЈА
супруга Јована Стојановића
пожи. 58 г.
умре 1889
Спомен подигоше јој унуци
Мијаљко и Милојко[3]


Споменик Миловану Стојановићу (†1898)

ПР. ЧЕ Четовођа
Овде почивају земни остатци
МИЛОВАНА Стојановића
поживи 43 г
а умре 28 децембра 1898 год.
Спомен подигоше браћа
Стеван и Богосав[3]


Споменик Цмиљки Стојановић (†1907)

Овде почивају земни остатци покој.
ЦМИЉКЕ
супруге Стевана Стојановића из Ртара
која поживи 45 год
а умре 30 марта 1906 г.
Бог да јој душу прости
Спомен овај подигоше јој
(даље оштећено)[3]


Споменик Јовану Стојановићу (†1907)

Овде почива раб: божи
ЈОВАН Стојановић из Ртара
поживи 61 г.
умре 2 априла 1907 г.
Овај спомен подиже му син Радосав
РАДЕНКО
син Јованов
пож. 18 г.[3]


Споменик Томанији Стојановић (†1910)

Р.Б.
ТОМАНИЈА
супруга Добросава Стојановића
пож. 40 г.
умре 1910. г.
Спомен јој подиже муж Добросав[3]


Споменик девојчици Винки Стојановић (†19??)

Овде ВИНКА
кћи Милице и Сава Стојановића из Ртара
поживи 11 г.
умре 20 августа (даље оштећен натпис)
Спомен подиже отац и стриц Драгутин[3]


Споменик Стојановићима: Видоју (†1912), Драгутину (†1912), Јездимиру (†1912), Милеви (†1914) и Миловану (†1957)

Овде почива
ВИДОЈЕ Стојановић
пож. 20 г
а умре 1912 г.
отац му
ДРАГУТИН
пож. 54. г.
погино 1912 год.
мајка му МИЛЕВА
пож. 56 год.
а умре 1914.г.
брат му ЈЕЗДИМИР
пож. 19 год.
а умре у мају 1912. г.
синовац му МИЛОВАН
а син Миланов
пож. 18. г.
а умре 1957 г.
Спомен им подигоше наследници
Милојко и Милан[3]


Споменик девојчицама Добринки (†19??) и Радулки Стојановић (†1915)

Овде је ДОБРИНКА
кћи Радосава и Живане Стојановић
поживи…
РАДУЛКА
поживи 5 год
умре 28 јануара 1915 год.
Спомен подигоше им браћа
Мијаљко и Милојко[3]


Споменик Добросаву Стојановићу (†1918)

Овде лежи тело
ДОБРОСАВА Стојановића из Ртара
часно поживи 54 год.
а престави се у вечност 7 децембра 1918 године.
Бог да му душу прости
Оцу и браћи спомен подиже
Радомир Стојановић трговац из Чачка
са својом породицом за успомену
и дуго сећање своме оцу и браћи.[3]


Споменик Стојановићима: војнику Владимиру (†1915) и седамнаестогодишњем Станимиру (†1918)

Видите браћо успомену моју
уписату на мог оца гробу покој.
ВЛАДИМИРА Стојановића
поживи 20 године
а престави се 1 марта 1915 год.
у Приштини војник сталног кадра.
Са ове стране лежи тело покојног
СТАНИМИРА Стојановића из Ртара
поживи 17 год.
а престави се у вечност 8 децембра 1918 год.
Бог да га прости[3]


Споменик Јелисавети Стојановић (†19??)

Пред овим спомеником почива пок.
ЈЕЛИСАВЕТА
супруга пок. Стевана Стојановића из Ртара
која часно поживи 55 г.
Овај спомен подигоше јој
синови Обрад и Драгиша и кћи Драга[3]


Споменик Стевану Стојановићу (†1925)

Пред овим спомеником почива
СТЕВАН Стојановић из Ртара
кои часно поживи 75 година
а умре 1925 године
Овај спомен подигоше му
синови Обрад и Драгиша и кћи Драга[3]


Споменик Богосаву Стојановићу (†1925)

БОГОСАВ Стојановић из Ртара
пож. 60 г.
умро 21 апр. 1925 г.
Спомен му подиже жена Павлија
и син Живко[3]


Споменик Русинки Стојановић (†1931) и једногодишњој деци Милијанку и Милени

Овде почива
РУСИНКА
супруга Крстомира Стојановића
која поживи 27 год
а умре 1931 г
и
МИЛИЈАНКО
син Крстомира и Русинке
поживи 1 годину
МИЛЕНА
кћи Крстомира и Русинке
која поживи 1 год.
Спомен подигоше супруг и отац Крстомир
ћерка и сестра Миљанка и зет Душан[3]


Споменик Павлу Стојановићу (†1947)

ПАВЛЕ Стојановић
рођ. 7 априла 1908
унапређен у чин официра 1933 г.
био у заробљеништву
умро 21.XI.1947.
под. брат Мијаљко[3]


Споменик Павлији Стојановић (†1947)

Овде почива
ПАВЛИЈА
супруга пок. Богосава Стојановића из Ртара
поживи часно 59 година
а умре 7 априла 1947 године.
Овај спомен подиже јој син Живко
и сна Миломирка.[3]


Споменик Живки Стојановић (†1951)

Ево гроба одморита двора
где одмара тело од умора
ЖИВКА супруга Радосава Стојановића
која часно поживи 72 г
престави се у вечни живот 6 децем. 1951
Спомен овај подигоше
синови Мијаљко и Милојко
ПАВЛЕ Стојановић
рођен 1908 г.
а као поручник ратни заробљеник
умро 21. новембра 1947 год.[3]

Референце уреди

  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  4. ^ а б Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  5. ^ а б Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 

Литература уреди

  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епитафи_Стојановићима_на_гробљу_Рајковача_у_Ртарима&oldid=26879021”