Епитафи Стојановићима на гробљу Рајковача у Ртарима
Епитафи Стојановићима на гробљу Рајковача у Ртарима представљају вредна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Драгачевски епитафи | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век-20. век |
Стојановићи из Ртара
уредиСтојановићи су један род са Радосављевићима.[4] Потекли су од Стојана, најстаријег сина Милована Радосављевића који је са супругом Стаменом имао синове Вучету, Ђока и Петра.[2]
Према Државном попису имовине и становништва Кнежевине Србије из 1862/63.[5] у домаћинству Стојановића живела су сва три брата са породицама и осамдесетогодишњом мајком Стаменом.[4] Задруга Стојановића била је једна од највећих и најбогатијих у селу - по имању спадала је у IV, а по приходу V класу.[5]
Стојановићи су имали доста деце, нарочито мушке, па је ова економски снажна фамилија у другој половини 19. века брзо напредовала.[2]
Између два светска рата, а нарочито после 1945. године доста Стојановића одсељено је у Јездину и Чачак. Осим у Ртарима, Стојановића данас има у Чачку, Београду и Новом Саду. Славе Лучиндан.[2]
Епитафи на споменицима Стојановићима
уредиСпоменик Вучети Стојановићу (†1872)
- Овде почива раб бож
- ВУЧЕТА Стојановић
- поживи 71 г.
- умро 1872 г[3]
Споменик Дмитри Стојановић (†1892)
- Овде ДМИТРА
- жена Вучете Стојановић
- пож. 70
- умре 27 децембра 1892 г.[3]
Споменик Николији Стојановић (†1889)
- Овде почива раба божи
- НИКОЛИЈА
- супруга Јована Стојановића
- пожи. 58 г.
- умре 1889
- Спомен подигоше јој унуци
- Мијаљко и Милојко[3]
Споменик Миловану Стојановићу (†1898)
- ПР. ЧЕ Четовођа
- Овде почивају земни остатци
- МИЛОВАНА Стојановића
- поживи 43 г
- а умре 28 децембра 1898 год.
- Спомен подигоше браћа
- Стеван и Богосав[3]
Споменик Цмиљки Стојановић (†1907)
- Овде почивају земни остатци покој.
- ЦМИЉКЕ
- супруге Стевана Стојановића из Ртара
- која поживи 45 год
- а умре 30 марта 1906 г.
- Бог да јој душу прости
- Спомен овај подигоше јој
- (даље оштећено)[3]
Споменик Јовану Стојановићу (†1907)
- Овде почива раб: божи
- ЈОВАН Стојановић из Ртара
- поживи 61 г.
- умре 2 априла 1907 г.
- Овај спомен подиже му син Радосав
- РАДЕНКО
- син Јованов
- пож. 18 г.[3]
Споменик Томанији Стојановић (†1910)
- Р.Б.
- ТОМАНИЈА
- супруга Добросава Стојановића
- пож. 40 г.
- умре 1910. г.
- Спомен јој подиже муж Добросав[3]
Споменик девојчици Винки Стојановић (†19??)
- Овде ВИНКА
- кћи Милице и Сава Стојановића из Ртара
- поживи 11 г.
- умре 20 августа (даље оштећен натпис)
- Спомен подиже отац и стриц Драгутин[3]
Споменик Стојановићима: Видоју (†1912), Драгутину (†1912), Јездимиру (†1912), Милеви (†1914) и Миловану (†1957)
- Овде почива
- ВИДОЈЕ Стојановић
- пож. 20 г
- а умре 1912 г.
- отац му
- ДРАГУТИН
- пож. 54. г.
- погино 1912 год.
- мајка му МИЛЕВА
- пож. 56 год.
- а умре 1914.г.
- брат му ЈЕЗДИМИР
- пож. 19 год.
- а умре у мају 1912. г.
- синовац му МИЛОВАН
- а син Миланов
- пож. 18. г.
- а умре 1957 г.
- Спомен им подигоше наследници
- Милојко и Милан[3]
Споменик девојчицама Добринки (†19??) и Радулки Стојановић (†1915)
- Овде је ДОБРИНКА
- кћи Радосава и Живане Стојановић
- поживи…
- РАДУЛКА
- поживи 5 год
- умре 28 јануара 1915 год.
- Спомен подигоше им браћа
- Мијаљко и Милојко[3]
Споменик Добросаву Стојановићу (†1918)
- Овде лежи тело
- ДОБРОСАВА Стојановића из Ртара
- часно поживи 54 год.
- а престави се у вечност 7 децембра 1918 године.
- Бог да му душу прости
- Оцу и браћи спомен подиже
- Радомир Стојановић трговац из Чачка
- са својом породицом за успомену
- и дуго сећање своме оцу и браћи.[3]
Споменик Стојановићима: војнику Владимиру (†1915) и седамнаестогодишњем Станимиру (†1918)
- Видите браћо успомену моју
- уписату на мог оца гробу покој.
- ВЛАДИМИРА Стојановића
- поживи 20 године
- а престави се 1 марта 1915 год.
- у Приштини војник сталног кадра.
- Са ове стране лежи тело покојног
- СТАНИМИРА Стојановића из Ртара
- поживи 17 год.
- а престави се у вечност 8 децембра 1918 год.
- Бог да га прости[3]
Споменик Јелисавети Стојановић (†19??)
- Пред овим спомеником почива пок.
- ЈЕЛИСАВЕТА
- супруга пок. Стевана Стојановића из Ртара
- која часно поживи 55 г.
- Овај спомен подигоше јој
- синови Обрад и Драгиша и кћи Драга[3]
Споменик Стевану Стојановићу (†1925)
- Пред овим спомеником почива
- СТЕВАН Стојановић из Ртара
- кои часно поживи 75 година
- а умре 1925 године
- Овај спомен подигоше му
- синови Обрад и Драгиша и кћи Драга[3]
Споменик Богосаву Стојановићу (†1925)
- БОГОСАВ Стојановић из Ртара
- пож. 60 г.
- умро 21 апр. 1925 г.
- Спомен му подиже жена Павлија
- и син Живко[3]
Споменик Русинки Стојановић (†1931) и једногодишњој деци Милијанку и Милени
- Овде почива
- РУСИНКА
- супруга Крстомира Стојановића
- која поживи 27 год
- а умре 1931 г
- и
- МИЛИЈАНКО
- син Крстомира и Русинке
- поживи 1 годину
- МИЛЕНА
- кћи Крстомира и Русинке
- која поживи 1 год.
- Спомен подигоше супруг и отац Крстомир
- ћерка и сестра Миљанка и зет Душан[3]
Споменик Павлу Стојановићу (†1947)
- ПАВЛЕ Стојановић
- рођ. 7 априла 1908
- унапређен у чин официра 1933 г.
- био у заробљеништву
- умро 21.XI.1947.
- под. брат Мијаљко[3]
Споменик Павлији Стојановић (†1947)
- Овде почива
- ПАВЛИЈА
- супруга пок. Богосава Стојановића из Ртара
- поживи часно 59 година
- а умре 7 априла 1947 године.
- Овај спомен подиже јој син Живко
- и сна Миломирка.[3]
Споменик Живки Стојановић (†1951)
- Ево гроба одморита двора
- где одмара тело од умора
- ЖИВКА супруга Радосава Стојановића
- која часно поживи 72 г
- престави се у вечни живот 6 децем. 1951
- Спомен овај подигоше
- синови Мијаљко и Милојко
- ПАВЛЕ Стојановић
- рођен 1908 г.
- а као поручник ратни заробљеник
- умро 21. новембра 1947 год.[3]
Референце
уреди- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ а б Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- ^ а б Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
Литература
уреди- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.