Епитафи на Миловановића гробљу у Дучаловићима
Епитафи на Миловановића гробљу у Дучаловићима представљају значајна епиграфска сведочанства и чине поуздане родбинске податке преузете са старих надгробних споменика на фамилијарном гробљу Миловановића у засеоку Планинци у Дучаловићима, Општина Лучани.[1]
Епитафи у Дучаловићима | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Дучаловићи |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век - 20. век |
Миловановића гробље
уредиНајмање гробље у планинском делу Дучаловића. Налази се на Дебелој гори, потес Водице, у шумовитом и беспутном крају.[2] Овде су сахрањивани само чланови рода Миловановића (и Гавриловићи, који потичу од Миловановића). Најстарији датирани споменик подигнут је Драгињи Миловановић (†1874).[2]
Епитафи
уредиСпоменик Драгињи Миловановић (†1874)
- Овде почива р.б. премила
- ДРАГИНА
- незаборављена кћер
- Гаврила Миловановића и матере Станице
- Поживи 7 год. а умре 29 септ 1874. год.[2]
Споменик Петри Миловановић (†1876)
- Овде почива Р.Б.
- ПЕТРА
- супруга Гаврила Ш. Миловановића
- Поживи 35 год.
- а престави се у вечност 1876 год.
- Овај спомен подиже јој Глишо син его[2]
Споменик Гаврилу Миловановићу (†1879)
- Овде почива раб Божии
- ГАВРИЛО МИЛОВАНОВИЋ из Дучаловића
- Поживи 65 год. а умре 15 Декем. 1879.г.
- Споменик подигоше му синови
- Глигорије Арсеније и Василије.[2]
Споменик Ленки Миловановић (†1885)
- Бог да прости упокојену раба Божи:
- ЛЕНКУ
- у 19 г. Умрла 11 фебруара 1885 год.
- и провела се у младовању 14 месеци.
- Овај спомен подиже јој муж Арсеније[2]
Споменик Станици Миловановић (†1887)
- Овде почива раб Божи
- СТАНИЦА
- II супруга Гаврила Миловановића
- Поживи 61 г. а умрла 30 Априла 1887. г.[2]
Споменик Марку Миловановићу (†1887)
- МАРКО ЈОВАНОВИЋ из Марковице
- коме се мајка преудала
- за Гаврила Јовановића-Миловановића,
- овде у Дучаловиће
- Марка са собом довела
- малолетног сиротана
- где га усини његов очух Гаврило.
- Марко поживи 45 г. утопи се у Мораву
- између села Дљина и Тучкова 1887. г.
- и тамо је сахрањен.
- Овај спомен подигоше му синовац
- Стеван и унук Гаврило Гавриловић.[2]
Споменик Ружици Миловановић (†1888)
- Овде почива РУЖИЦА
- супруга Александре Миловановића
- Поживи 85 г. умре 1 јануара 1888. г.[2]
Споменик Радомиру Миловановићу (†1895)
- Овде вене леп цвет
- РАДОМИР
- син Љубомира и Стајке Миловановић
- Умро 1895. г.[2]
Споменик Ђорђу Миловановићу (†?)
- Овде је ЂОРЂЕ МИЛОВАНОВИЋ
- рођен 1838 а умро .... г.
- Спомену га Љубомир и унуци Станојле Драгољуб и Милан.
- Ђорђе Ђоко је рођен од мајке Еле и оца Милована Јовановића
- из Сугубине Старе Србије.[2]
Споменик Ивану Миловановићу (†1905)
- Љубезни српски роде
- умилено стани овде
- и прочитај овај спомен дичног србина
- ИВАНА
- син Ђорђе Миловановића
- земљоделца из Дучаловића
- Рођен 14 септембра 1875 год.
- А умро 24 Марта 1905 год.
- Овај спомен подиже му отац Ђорђе...[2]
Споменик Станици Миловановић (†1905)
- Овај спомен показује овде сахрањено тјело
- СТАНИЦЕ Миловановић из Дучаловића
- која поживи 65 год. а умрла је 1 Новембра 1905 г.
- Овај спомен подигоше јој муж Ђорђе
- и синови Александар, Владимир .... Вукомир.[2]
Споменик Миловановићима – оцу Александру (†19??) и сину Велимиру (†?)
- Овде је АЛЕКСАНДАР Ђ. Миловановић
- рођен 1862 а умро 19... г. и син му ВЕЛИМИР рођен ....
- Споменуше иг син-брат Здравко, брат-стриц Љубомир
- и синовци-рођаци Станојле и Милан.[2]
Споменик воденичару Владимиру Миловановићу (†19??)
- Овде је поштени грађанин ВЛАДИМИР
- пасторак Ђорђа Миловановића од мајке Станице 1857
- а убијен у воденици
- код свог брата Миљка и снае Анке 19... г.
- Који је као воденичар погинуо од лопова
- па и до дан данас дело убиства није откривено.
- Спомену га брат Љубомир са синовима[2]
Споменик Станици Гавриловић (†1914)
- Овде почива младенац СТАНИЦА
- кћер Рајке и Василија Гавриловића.
- Поживи 7 г. а умре 18 фебруара 1914. г.[2]
Споменик Средоју Гавриловићу (†1918)
- Овде вене леп цвет младенац
- СРЕДОЈЕ
- син Рајке и Василија Гавриловића из Дучаловића.
- Умро 21 Авг. 1918.г.[2]
Споменик Благоју Гавриловићу (†1918)
- Тек што почег радити очевину крабрити
- покоси ме смртна коса непожали што сам роса
- БЛАГОЈЕ
- син Рајке и Василија Гавриловића из Дучаловића
- који часно и поштено Поживи 17 г.
- а умре 27 октобра 1918 год. Бог даму душу прости.
- Овај спомен подиже му отац Василије и мајка Рајка[2]
Споменик Борики Миловановић (†19??)
- Млађано чедо
- као росна трава
- у овом гробу
- вечни санак спава
- БОРИКА
- кћер Рајке и Василија Гавриловића из Дучаловића
- Живи своје младости 15 год. а умре октобра ...
- Бог да јој душу прости.[2]
Споменик Аксентију Гавриловићу (†1919)
- Овде почива и ладна земља скрива
- дичног Србина
- АКСЕНТИЈА ГАВРИЛОВИЋА из Дучаловића
- који часно и поштено поживи 55 год.
- а престави се у вјечност
- 19 Децембра 1919 г. Бог да му душу прости.
- Овај спомен подиже му син Стеван унук Гаврило и супруга Роса.[2]
Споменик Миленку Миловановићу (†19??)
- Младенац МИЛЕНКО
- син Љубомира и Стајке Миловановић из Дучаловића...[2]
Споменик Стајки Миловановић (†1922)
- Овде је СТАЈКА
- супруга Љубомира Ђ. Миловановића
- рођена од Бојовића из Тучкова
- А умрла 1922 год.
- Споменуше је муж Љубомир
- и синови Станојле Драгољуб и Милан.[2]
Споменик супружницима – Арсенију (†1948) и Стамени (†1931) Гавриловић
- ГАВРИЛОВИЋ
- АРСЕНИЈЕ 1856-1948 супруга СТАМЕНА 1866-1931
- Споменик подиже усинак Пауновић Тихомир
- са супругом Станком.[2]
Споменик Мирјани Пауновић (†1933)
- ПАУНОВИЋ МИРЈАНА 1908-1933
- Спомен подиже супруг
- са синовима Радошом и Милошом.[2]
Споменик једногодишњој Андријани (†1933)
- дете АНДРИЈАНА 18-Х-1933-1933[2]
Заједнички споменик Миловановићима
- Овде почива
- ВЕЉКО МИЛОВАНОВИЋ из Дучаловића.
- Поживи 75 год. Умре XII 1936 г.
- и његови родитељи отац НИКОЛА и мајка КРУНА
- браћа МИЛЕНКО, РАНКО, НЕНАДА
- жена СТАНКА и деца.
- Спомен подигоше рођаци
- Алекса Милан Љубомир Арсеније
- и Василије и синовац Стеван.[2]
Споменик Роси Гавриловић (†1937)
- овде почива и ладна земља скрива
- дичну српкињу РОСУ
- супругу поч. Аксентија Гавриловића из Дучаловића.
- Која часно и поштено поживи 81 г.
- а престави се у вјечност фебруара 1937. г. Бог да јој душу прости.
- Овај спомен подиже јој син Стеван унук Гаврило и снаха Јела[2]
Заједнички споменик деци – Вери, Цани и Јели
- ВЕРА од 3 год.
- ЦАНА од 2 год.
- ЈЕЛА од 1 год.
- Спомен подижу сестрама и мајци
- Милутин, Радмила, Миломирка
- и Милица са породицама. [2]
Споменик Здравку Миловановићу (†1945)
- ЗДРАВКО МИЛОВАНОВИЋ
- р. 1912 г. погибе 1945 г.
- Спомен подигоше жена Јелисавета
- кћи Мирослава и синовац Гаврило у 1965. год. [2]
Референце
уреди- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
Литература
уреди- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.