Ервин Месарош
Ервин Месарош (мађ. Mészáros Ervin) је био мађарски мачевалац, олимпијац, чија је специјалност била сабља.[1] Учествовао је на Летњим олимпијским играма 1912. године одржане у Стокхолму, Шбедска где је освојио је златну и бронзану медаљу у дисциплини сабља.[2]
| Ервин Месарош (Mészáros Ervin) | |||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 2. април 1877. | ||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Будимпешта, Краљевина Угарска, Аустроугарска | ||||||||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 21. мај 1940. (63 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Будимпешта, Краљевина Мађарска | ||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство |  Мађарска | ||||||||||||||||||||||||||||
| Спортске информације | |||||||||||||||||||||||||||||
| Спорт | Мачевање Сабља | ||||||||||||||||||||||||||||
| Клуб | МАК | ||||||||||||||||||||||||||||
Награде и медаље
| |||||||||||||||||||||||||||||
.svg){kind=small}
Биографија
уредиМесарош је био мачевалац будимпештанског клуба Мађарски АК од 1894. до 1927. године. Такмичио се и у мачевању и флорету, али је постигао најбоље међународне резултате у мачевању, дисиплини сабља. Са деветнаест година победио је на миленијумском такмичењу у мачевима одржаном у Будимпешти 1896. године. Није могао да се такмичи на Олимпијским играма 1904. и 1908. јер бечко војно министарство није дозволило официрима монархије да се такмиче у мађарским бојама. Био је у мађарској мачевалачкој репрезентацији од 1912. до 1926. године. На Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму, био је члан мађарске репрезентације мачевањем у саставу Ласло Берти, Деже Фелдес, Јене Фукс, Герде Оскар, Ервин Месарош, Золтан Шенкер, Петер Торкнер и Лајош Веркнер. Освојио је бронзану медаљу у појединачној конкуренцији мачевима на Олимпијским играма, иза Јеноа Фукса и Беле Бекешија. Године 1925. заузео је четврто место на Европском првенству у Остендеу.[3]
Током своје спортске каријере студирао је право на Универзитету у Будимпешти, а након завршеног курса за официре, служио је у Краљевској мађарској војсци. Његов највиши чин био је капетан Хонведа. Био је почасни члан Управног одбора Мађарског мачевалачког савеза.[3]
Његови спортски резултати
уреди- у мачевању:
- Олимпијски шампион (екипно: 1912)
- Олимпијско 3. место (појединачно: 1912.)
- Европско првенство 4. место (појединачно: 1925.)
- Првенство Мађарске: 9. (1921), 4. (1925)
- у флорету:
- четвороструки шампион Мађарске (1900, 1902, 1903, 1904)
Референце
уреди- ^ „Ервин Месарош”. Olympedia. Приступљено 21. 5. 2021.
- ^ „Резултати Ервина Месароша на олимпијади”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2010.
- ^ а б Биографија Ервина Месароша
Спољашње везе
уреди- Ервин Месарош на olympedia.org
- Ервин Месарош на sports-reference.com
- Ервин Месарош на olimpia.hu
- Lukács László – Szepesi György: 112. Историја мађарских олимпијских медаља – Budapest, 1980 – ISBN 9632535537
- Havas László: Златна књига мађарског спорта – Будимпешта, 1982 – ISBN 9632535723
- Kahlich Endre, Gy. Papp László, Subert Zoltán: Олимпијске игре1896–1976 – Budapest, 1977 – ISBN 963253526X
- Ревин нови лексикон XIV. (Mah–Nel). Főszerk. Kollega Tarsoly István. Szekszárd: Babits. 2004. ISBN 963-955-616-5
- „Праотац нашег мачевања, најексцентричнији господар”. nemzetisport.hu. 24. мај 2011. Приступљено 17. март 2012.
