Жан-Клод Кили (франц. Jean-Claude Killy) је бивши француски алпски скијаш који је доминирао овим спортом крајем 1960-их. Освојио је све три медаље на Зимским олимпијским играма у Греноблу 1968. Освајач је великог кристалног глобуса за прве две сезоне Светског купа у алпском скијању.

Жан-Клод Кили
Жан-Клод Кили
Лични подаци
Датум рођења(1943-08-30)30. август 1943.(80 год.)
Место рођењаСен Клу, Француска
Држављанствофранцуско
Информације о каријери
Дисциплинеспуст, слалом, велеслалом, комбинација
Олимпијске игре
Учешћа2
Медаље3 (3 златне)
Светско првенство
Учешћа6
Медаље6 (6 златних)
Светски куп
Сезоне2
Победе18
Подијуми24
Велики кристални глобус2 (1967, 1968)
Мали кристални глобус4 (1 у спусту, 2 у велеслалому, 1 у слалому)
Ажурирано: 25. март 2011.
Освојене медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1968. Гренобл слалом
Златна медаља — прво место 1968. Гренобл велеслалом
Златна медаља — прво место 1968. Гренобл спуст
Светска првенства
Златна медаља — прво место 1966. Портиљо спуст
Златна медаља — прво место 1966. Портиљо комбинација
Златна медаља — прво место 1968. Гренобл комбинација

Младост уреди

Кили је рођен у Сен Клуу, предграђу Париза, током нацистичке окупације Француске. По завршетку рата његова породица се преселила у Вал д'Изер, познати скијашки центар у Алпима. Његова мајка Мадлин је напустила породицу када му је било седам година, па је његов отац Робер морао да се брине о њему, његовој старијој сестри Франс, и млађем брату Мику. Жан-Клод је послат у интернат у Шамбери, који је удаљен 130 километара од села Савој где су живели, међутим то је веома тешко прихватао.[1]

Почетак каријере уреди

Кили је већу пажњу посвећивао скијању него школи. Отац му је дозволио да напусти школовање када је имао петнаест година, а годину дана касније постао је члан француског јуниорског тима. Тих година био је веома брз у тркама иако их веома често није завршавао, па почетком 1960-их није бележио веће успехе.

Децембра 1961. Кили је по први пут победио у некој међународној трци и то у велеслалому. Трка је одржана у Вал д'Изеру а он је стартовао као 39.

Иако је као одличан велеслаломаш уврштен у француску репрезентацију за Светско првенство 1962. у Шамонију ипак је ово такмичење морао да пропусти. Наиме, само три недеље пре почетка првенства, док је покушавао да се квалификује за такмичење у спусту на Светском првенству, скијајући у североисточној Италији у Кортини д'Ампецо тешко се повредио. Кили је скијао веома ризично и приликом уласка у једну компресију, неких 180 метара од циља, ударио је у лед, одмах се придигао и завршио трку на једној скији и са најбољим временом. Нажалост његова друга нога је била сломљена тако да је Светско првенство посматрао са штакама.

Две године касније, као двадесетогодишњак, Кили се такмичио у све три дисциплине на Зимским олимпијским играма у Инзбруку јер је његов тренер желео да га припреми за наредне Зимске олимпијске игре.

На несрећу, Кили је био опхрван болестима као што су амебна дизентерија и хепатитис, обољења која је добио у Алжиру, током служења војног рока у француској војсци. Био је потпуно ван форме и остварио је веома лоше резултате. У спусту је пао неколико метара после старта, у слалому су му отпали везови а у велеслалому је био пети, иако је важио за великог фаворита у овој дисциплини.

Године доминације уреди

Прва половина 1960-их је била прилично разочаравајућа за Килија али је зато током наредних година дошао до пуног изражаја. У августу 1966. на Светском првенству у Портиљу у Чилеу, по први пут је победио у спусту на некој међународној трци а поред тога освојио је и златну медаљу комбинацији. Свој зенит је достигао у првој сезони Светског купа у алпском скијању која је почела у јануару 1967.

Кили је постао први победник Светског купа 1967. године, победивши у 12 од 17 трка. Те сезоне је освојио и титуле у свим дисциплинама; победио је на свих пет трка у спусту и у четири од пет велеслаломских трка.

Следеће године Кили осваја Триплу круну у алпском скијању победама на олимпијским играма у Греноблу, у дисциплинама спуст, велеслалом и слалом. С обзиром да је био први у спусту и слалому освојио је и златну медаљу у комбинацији.

Исте године је са лакоћом поново освојио велики кристални глобус, био је најбољи у поретку велеслалома, а другопласирани у поретку за спуст и слалом. Те сезоне су се трке са Олимпијских игара бодовале за Светски куп. По завршетку сезоне се пензионисао и преселио у Женеву у Швајцарској.

После спортске каријере уреди

Од 1977. до 1994. био је члан Извршног одбора Алпског скијашког комитета Међународне скијашке федерације. Био је копредседник организационог одбора Зимских олимпијских игара 1992. у Албервилу и председник организационог одбора бициклистичке Трке око Француске, од 1992. до 2001. Од 1995. до 2008. био је члан Међународног олимпијског комитета. Добитник је ордена Легије части 2000. године.

Килијев успех у Греноблу није могао да дође у погодније време за њега: Зимске олимпијске игре 1968. биле су прве које је Америчка радиодифузна компанија интензивно преносила на телевизији, у боји. Његов свеобухватни успех, у комбинацији са његовим галским талентом и изгледом, учинио га је славном личношћу преко ноћи у Сједињеним Државама, посебно међу младим женама. У мају 1968, Кили је потписао уговор са Интернационалном менаџментском групом, фирмом за спортски менаџмент на чијем је челу био Марк Макормак. После трка на Динамик ВР17 и Росигнол скијама током дела своје каријере када је био доминантан, Кили је потписао уговор са Хед Ски у јесен 1968. да подржи скије од метала и фибергласа названу по њему, Кили 800.[2][3] Предузеће Хед, које је AMF купио следеће године, производило је линију Кили скија најмање две године.

У телевизијским рекламама Кили је промовисао Американ екпрес картицу. Такође је постао заступник за Швин бицикле, Јунајтед Ерлајнс и Шевролет аутомобиле; последња, улога коју је детаљно описао новинар Хантер С. Томпсон у свом чланку из 1970. „Искушења Жан-Клода Килија” за Scanlan's Monthly.

Кили је глумио инструктора скијања у криминалистичком филму Snow Job из 1972. године, објављеном у Великој Британији као The Ski Raiders, и на америчкој телевизији као The Great Ski Caper. Америчка деца раних 1970-их познавала су Килија из ТВ рекламе у којој се представља, а његов густ нагласак је претворио његово име у „Чоколадна маца“. Кили је играо самог себе у филму Copper Mountain: A Club Med Experience из 1983. године, са Џимом Каријем и Аланом Тиком у главним улогама, смештен у Коперовој планини, Колорадо. Кили такође глуми у значајном ТВ филму Пеги Флеминг у долини Сунца (1971),[4] у којем изводи изванредне скијашке трикове заједно са троструком светском шампионком у клизању Пеги Флеминг.

Жан-Клод Кили је такође имао кратку каријеру као тркач између 1967. и 1970. године, учествујући на неколико аутомобилских трка укључујући и Монцу. Кили је учествовао на 24 сата Ле Мана 1969. године, у партнерству са Бобом Волеком, још једним бившим скијашем који је постао тркач. Килијев и Волеков ауто је неко време водио своју класу пре него што се повукао из трке са само четири сата до краја. У тиму са колегом Французом Бернардом Кахиром, Кили је био 7. укупно у Тарга Флорио 1967. у Поршу 911 С и први у ГТ класификацији.

У новембру 1972, Кили је изашао из скијашких трка у пензију са 29 година да би се две сезоне такмичио на професионалним стазама у САД. Након жустрог изазова двоструког браниоца титуле Спајдера Сабича, Кили је освојио титулу у сезони 1973. године, узевши 28.625 долара у тркама и 40.000 долара бонуса за шампионат.[5][6] Он је пропустио је следећу сезону, у којој је победник био Хјуго Ниндл,[7] због понављајуће стомачне болести, а затим се вратио у јесен 1974. године.[8][9][10] Повреде су га успориле и завршио далеко иза позиције на табели из 1975. коју је освојио Ханк Кашива.

Године 1975, Кили је ангажован да води нове скијашке операције у Скијашкој области Шони планине, одмаралишту у подножју планине Поконо у североисточној Пенсилванији.[11][12][13] Боб Гилен је 1983. писао у Ski магазину о растућој репутацији планине Шони као скијалишта. Он је изјавио: „Део почетног интересовања је подстакнут ангажовањем Жан-Клода Килија да представља објекат, и неколико сезона је тамо провео више дана. Први пут када је моја жена скијала са мном, видео сам Килија како се спушта низ Шони — био је брз и углађен и често је стајао да провери време на свом Ролексу.“[11]

Од 1977. до 1994, он је био члан Извршног одбора Комитета за алпско скијање FIS-а. Кили је био копредседник Зимских олимпијских игара 1992. одржаних у Албертвилу, Француска, и председник бициклистичке трке Друштво Туре де Франс између 1992. и 2001. Од 1995. до 2014. био је члан Међународног олимпијског комитета и председавао је координационим комитетом за Торино 2006. и Сочи 2014. године.[14] Од тада је почасни члан.[15]

Кили се окушао у трчању на даљину и такмичио се на Њујоршком маратону 1983, завршио је за 3:58:33.[16]

Приватни живот уреди

Од 1973. до 1987. био је у браку са француском глумицом Данијел Гобер. Са њом има ћерку Емили, а поред ње усвојио је и Данијелиних двоје деце.[17]

Освојени кристални глобуси уреди

Сезона Дисциплина
1967. Укупно
Спуст
Велеслалом
Слалом
1968. Укупно
Велеслалом

Победе у Светском купу уреди

Сезона Датум Место Трка
1967. 9. јануар 1967.   Аделбоден, Швајцарска Велеслалом
14. јануар 1967.   Венген, Швајцарска Спуст
15. јануар 1967. Слалом
21. јануар 1967.   Кицбил, Аустрија Спуст
22. јануар 1967. Слалом
27. јануар 1967.   Межев, Француска Спуст
3. март 1967.   Сестријере, Италија Спуст
10. март 1967.   Франконија, САД Спуст
11. март 1967. Слалом
12. март 1967. Велеслалом
19. март 1967.   Вејл, САД Велеслалом
25. март 1967.   Џексон Хол, САД Велеслалом
1968. 8. јануар 1968.   Аделбоден, Швајцарска Велеслалом
9. фебруар 1968.   Гренобл, Француска
1968. Гренобл
Спуст
12. фебруар 1968. Велеслалом
17. фебруар 1968. Слалом
10. март 1968.   Мерибел, Француска Велеслалом
29. март 1968.   Росленд, Канада Слалом

Референце уреди

  1. ^ Johnson, William Oscar (12. 2. 1990). „Killy: A Man and his Kingdom”. Sports Illustrated: 206—218. Архивирано из оригинала 12. 11. 2012. г. Приступљено 18. 02. 2023. 
  2. ^ Miller, Hack (11. 11. 1968). „Killy signs at Head Skis”. Deseret News. стр. C-1. 
  3. ^ „French trio backs new ski”. Montreal Gazette. 1. 4. 1969. стр. 45. 
  4. ^ Peggy Fleming at Sun Valley (1971)
  5. ^ Brown, Gwilym S. (16. 4. 1973). „Goodby, [sic] Broadway, Hello, Schranz”. Sports Illustrated: 66. Архивирано из оригинала 14. 4. 2014. г. 
  6. ^ „Killy pro champion”. Montreal Gazette. 9. 4. 1973. стр. 18. 
  7. ^ „Top pro Hugo Nindl wins in final slalom”. Montreal Gazette. Associated Press. 4. 4. 1974. стр. 23. 
  8. ^ Moss, Marv (25. 10. 1974). „Fully-fit Killy set for season”. Montreal Gazette. стр. 26. 
  9. ^ „Killy eager for pro ski comeback”. Montreal Gazette. Associated Press. 26. 11. 1974. стр. 9. 
  10. ^ „Killy, Sabich, Nindl, and many others to compete in Mt. Snow Pro Classic”. Schenectady (NY) Gazette. 31. 1. 1975. стр. 23. 
  11. ^ а б Gillen, Bob (фебруар 1983). „Feisty With Flair”. Ski. 
  12. ^ „Killy to head Shawnee ski operations”. The Pocono Record. Allentown, Pennsylvania. 29. 11. 1975. Приступљено 21. 12. 2020. 
  13. ^ „Where To Ski in Your Region”. Ski. јануар 1976. 
  14. ^ „Jean-Claude Killy resigns as IOC member after overseeing successful Sochi Olympic Winter Games”. International Olympic Committee. 28. 3. 2014. 
  15. ^ „127th IOC Session comes to close in Monaco”. International Olympic Committee. 9. 12. 2014. 
  16. ^ „Jean-Claude Killy:1983 New York City Marathon Results and Info”. results.nyrr.org. Приступљено 2022-02-03. 
  17. ^ JEAN-CLAUDE KILLY, FRANCE'S TRIPLE GOLD MEDALIST AT THE - 02.12.90 - SI Vault Архивирано 2012-07-17 на сајту Archive.today, Приступљено 5. 4. 2013.

Спољашње везе уреди