Жан Чарлс Леонард де Сисмонди
Жан Чарлс Леонард де Сисмонди (такође познат и као Жан Чарлс Леонард Симон де Сисмонди) рођен је у Женеви у Швајцарској 9. маја 1773. године, а умро је у Швајцарској 25. јуна 1842. године. Право име му је било Симонде.[1] Био је историчар познат по радовима о Француској и Италијанској историји и бавио се темама политичке економије. Његово дело ''Нови принципи политичке економије''[2] из 1819. представља прву либералну критику ”лесе фер'' политике. Први је употребљавао реч ''пролетаријат” да опише радничку класу која је настала под утицајем капитализма.[3][4]
Жан Чарлс Леонард де Сисмонди | |
|---|---|
.png) | |
| Датум рођења | 9. мај 1773. |
| Место рођења | Женева |
| Датум смрти | 25. јун 1842. (69 год.) |
| Место смрти | Chêne-Bougeries |
Младост и животне прилике уреди
До своје шеснаесте године радио је као службеник у банци у Лиону.[5] Да би се сачували последица француске револуције, он и његова породица беже у Енглеску. Током ових година интензивних финансијских и политичких превирања, Сисмонди је стално радио на састављању огромне количине материјала прикупљеног у свескама под насловом „Истраживање о уставима слободних народа". Док је био у Енглеској, био је марљив студент енглеске уставне и економске праксе и, накратко, заговорник ''лесе фер'' политике Адама Смитa. Сисмонди, населивши породицу на фарму у Италији од 1795. до 1800. године радио је дању као пољопривредник, а ноћу је наставио своја научна истраживања. Сада свестан периодичне незапослености и градске беде коју су донеле прва и друга генерација индустријске револуције у Енглеској, Сисмонди је усмерио своју пажњу на то како владе, по могућности уставне монархије, могу одржати политичке и економске слободе.[6]
- Сисмонди је живео и у Паризу од 1813., подржавајући Наполеона Бонапарту
- 1826. изабран је за члана – страног држављанина Краљевске шведске академије наука
Економске идеје уреди
Сисмонди се залагао за владино регулисање економске конкуренције и за равнотежу између производње и потрошње, односно државну интервенцију Залагао се за ограничавање принципа ”лезе фер”. Залагао се за владино регулисање економске конкуренције и за равнотежу између производње и потрошње. Према Сисмондијевим речима у његовом делу ”Политичка економија” каже ”Влада је успостављена у корист свих људи; стога би требало да влада има све људе стално у виду. А што се тиче грађанске политике, требало би пружити сваком грађанину слободу, врлине и знање, тако би требало и у погледу политичке економије влада требада да се посвети чувању националног богатства. Апстрактно узевши у обзир,врх владе се не акумулира богатство у држави... Влада има за задатак да побољша услове за рад, да повећа количину среће на земљи, а не да се умножавају бића која живе под њеним законима, брже него што им се може умножити срећа. “
Такође сматра да је циљ владавине, или требало би да буде, срећа људи, уједињених у друштво. Влада треба да тражи средства којима може да обезбеђује највећи степен среће, а истовремено допуштајући највећи могући број појединаца да учествује у тој срећи. Човек, према Сисмондију доживљава моралну и физичку жељу стога се његова срећа одражава на његово морално и физичко стање. Циљ политике треба бити обезбеђивање те среће, као и слободе, образовања и наде за све класе у оквиру једне земље.[7]
Сисмонди је био страствени противник злоупотребе људског ресурса у производњи. У свом делу ”Нови принципи политичке економије” говори о основним правима сваког радника. ”Производи људског рада применљиви на прави начин су корисни ради побољшања живота, као и навике човека: сиромах би, у замену за свој труд, требало да добије његов удео у тим производима; и овај удео би требало да омогући храну, смештај и одећу, довољну за очување здравља. Цивилизација је у човеку развила љубав према друштву; сиромах, који ради, има право на део друштвених задовољстава; он има право на та опуштања и уживања. Примена науке у уметности, и проналазак машина са сталним повећањем снаге, су унедоглед увећали резултате запошљавања. Цивилизација је развила култивацију и моћ ума; подигла је интелигенцију човека; поставила и усмерила ка путу стицања вишег моралног стања. Сензибилитет се такође развија са цивилизацијом; тиме се повећава значај и чари домаћег живота; сиромах такође има право да има свој удео у срећним везама и има право на породицу; он има право, као и жена и његова деца да не пате и да зарађују довољно за себе...”[8]
Сисмонди је дефинисао неколико кључних варијабли за употребу у моделу затворене економије. Његове променљиве и њихови савремени еквиваленти приказани су у доњој табели:[9]
| Сисмондијеви симболи | Дефиниција | Модерни симболи |
|---|---|---|
| P | укупна годишња производња текућег периода | Yt |
| N | неопходна цена понуде рада у претходном периоду | wt-1 |
| X | разлика између претходне неопходне плате и оне напредне током текуће године, разлика која може бити нула, позитивна или негативна | Wt - WI |
| D | укупни расходи класа незапослених током текућег периода | (Ct + It)-wt |
Референце уреди
- ^ „Jean Charles Léonard Simonde de Sismondi [simonjeanc025953]”. Electronic Enlightenment Biographical Dictionary. 2022. doi:10.13051/ee:bio/simonjeanc025953. Приступљено 2022-07-26.
- ^ Sismondi, Jean Charles Léonard. „Nouveaux principes d'économie politique, ou de la richesse dans ses rapports avec la population” (PDF).
- ^ Ekins, Paul; Max-Neef, Manfred, ур. (2006-10-19). Real Life Economics. ISBN 9780203012796. doi:10.4324/9780203012796.
- ^ Schor, Adam M. (01. 12. 2007). „The Marketplace of Christianity. By Robert B. Ekelund Jr Robert F. Hébert and Robert D. Tollison. Cambridge, Mass.: MIT Press, 2006. x + 357 pp. $29.95 cloth; $12.00 paper.”. Church History. 76 (4): 888—890. ISSN 0009-6407. doi:10.1017/s0009640700500456.
- ^ „J.-C.-L. Simonde de Sismondi”. Britanicca.
- ^ „The History of Economic Thought”. Hetwebsite.
- ^ „Political Economy by J.C.L. Simonde de Sismondi (1815)”. Marxists.
- ^ New Principles of Political Economy: Of Wealth in Its Relation to Population. Transaction Publishers. 1991. ISBN 9781412829663.
- ^ Richesse commerciale, Vol. l, p. 105n. Ibid., p. 107n.