Отворите главни мени

Железничка станица Београд–главна

Железничка станица Београд је бивша главна београдска железничка станица. Зграда је грађена између 1882. и 1885. по плановима архитекте Драгутина Милутиновића, има статус споменика културе од великог значаја. [3]

Железничка станица Београд[1][2]
Belgrade Main railway station 3.jpg
Главни станични улаз.
Земља  Србија
Место Београд
Адреса Савски трг 2
Координате 44°48′31″N 20°27′20″E / 44.80861° СГШ; 20.45556° ИГД / 44.80861; 20.45556
Коридор 10
Железничке линије Ниједна (станица је затворена)
Друге линије аутобус (9 дневних линија: 46, 51, 91, 92, 511, 551, 552, 553, 601; 2 ноћне линије: 51, 601)
трамвај (6 линија: 2, 3, 7, 9, 12, 13)
Структура у нивоу
Перона 6
Колосека 11
Приступ бициклима да
Отворена 1. септембра 1884.
Затворена 1. јула 2018.
Електрификована 1970.
Приступ инвалидима Wheelchair symbol.svg
Власник Железнице Србије

ИсторијатУреди

Станица је непосредно повезана са изградњом прве српске железничке пруге БеоградНиш, довршене 1884. године. Зграда је изграђена по узору на железничке станице великих европских земаља и стоји као монументално здање. Место где је станица изграђена звало се Циганска бара и касније Бара Венеција. Први воз са ове станице кренуо је ка Земуну уз дворске почасти, 20. августа (1. септембра) 1884. године у 15 часова.[4] Први путници били су краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић, на путу ка Бечу. Свечаном отварању станице присуствовало је више од 200 иностраних званица и више хиљада грађана.[5] Прва композиција ка Нишу кренула је три дана касније, док је прва редовна линија кренула је према Нишу 3./15. септембра у 6 часова. Истог дана, отворена је и линија до Пеште, а у почетку су на овим линијама саобраћала по два воза дневно.[6] Од 1980. до 2009. године, поред улаза у станицу стајала је локомотива Плавог воза који је превозио маршала Тита.[5]

 
Презентација моторних кола у станици 1937. године.

Од пуштања у рад је ова железничка станица имала улогу путничке и теретне железничке станице. Организационо је путнички саобраћај организован преко станице "Београд Перон" а теретни саобраћај се одвијао преко станице "Београд Спољна" која је престала са радом 9. јуна 2016. године[7]. Саобраћај са ове станице је преусмерен ка станици Макиш, а путнички је остао са намером да се измести у станицу Београд Центар и тако ослободи цео простор за изградњу "Београда на води". Уз постепено измештање линија, ово је до краја реализовано 1. јула 2018. године.[8] Планирано је да зграда постане Музеј настанка српске државе.[9]

Последњи воз напушта Железнику станицу Београд 30.6.2018.

Споменик културеУреди

Железничка станица Београд–главна
 
Железничка станица Београд
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава  Србија
Врста споменикажелезничка станица
Време настанка18821885.
Тип културног добраспоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

У време грађења зграда је представљала једно од најмонументалнијих здања и симбола тадашње краљевске престонице. Једна је од првих железничких станица у Србији, чији је пројекат обухватао специфичан архитектонски програм и садржаје прилагођене европским техничким достигнућима. Обликована је у духу академизма као репрезентативно здање, разуђене основе. Архитектонском композицијом доминира средишњи класицистички ризалит главног улаза, надвишен троугаоним тимпаноном. Својим специфичним решењем зграда представља сведочанство техничког и архитектонског развоја Србије у последњим деценијама 19. века.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди