Женски разговори (Душко Радовић)
Женски разговори је збирка кратких прича Душка Радовића. Први пут је објављена 1991. године, али је према овим причама још 1972. урађена сценска адаптација.[1] Исте године емитована је и истоимена телевизијска серија и играна позоришна представа под називом „Женски разговори – женска ћаскања у 2 дела” у Српском народном позоришту.[2] Представа се и данас игра у српским позориштима,[3] а књига је до сада доживела више од 20 издања.[4]
| Женски разговори | |
|---|---|
 Душко Радовић | |
| Настанак | |
| Аутор | Душко Радовић |
| Земља | СФРЈ, Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | хумористичка проза |
| Теме | свакодневне женске теме |
| Издавање | |
| Издавач | Досије, Београд (прво издање) |
| Датум | 1991. |
| Број страница | 188 |
О збирци
уредиЗбирка садржи 109 кратких прича испричаних из женског угла и 7 које причају мушкарци. Све приче су написане у краткој форми. Већина није дужа од једне и по стране.[5]
О приповеткама
уредиЗбирка обухвата приче о љубави, срећи, браку и заједничком животу, виђеним из угла различитих жена и неколико виђених из мушког угла. Посматрајући мушки свет из женске перспективе, у драмским цртицама, Радовић анализира свакодневни живот и стереотипе везане за мушко-женске односе. Кроз хумор, прожет иронијом и горчином, казује разговоре какве људи свакодневно воде уз шољицу кафе, не да би те стереотипе рушио, већ да би их духовито обогатио.[6] У тим причама он никога не осуђује, већ је благонаклон према јунацима својих прича. Без обзира на то да ли жена прича о напорној свекрви, мужу који је вара или дели савете како му задржати пажњу у браку, он само иронично бележи свакодневицу.[5]
Цитати из књиге
уреди| „ | Највећа му је мана - мајка!
Све бих му опростила, само да нема мајку! Мајка - то је највећа мана сваког ожењеног мушкарца! Не може, то је искључено да један човек може да има и мајку и жену! Искључено! Или - или...! Или ћеш да будеш мамин син или муж! То двоје не може никад да иде заједно! Чини ми се, лакше бих га делила са неком другом женом него са мајком! |
” |
| „ | Јер не може тако да се живи: нећу да волим никог - јер не желим да патим! Нећу да летим авионом - јер могу да паднем и да погинем! Е, хоћу да летим, па макар и пала! Хоћу...!
То је важно! Жена мора да хоће и у томе је цео проблем! Јер, жена која неће - шта је то? Да ли је то жена и да ли је то уопште живот? Имаш да се бориш и да отимаш, па колико умеш! Што се више бориш - више ћеш да отмеш од живота, то је проста рачуница! |
” |
Референце
уреди- ^ Радовић, Душан; Путник, Владимир (1972). Женски разговори [Позоришни програм]. Нови Сад: Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ „ЖЕНCKИ РАЗГОВОРИ”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ „ЖЕНСКИ РАЗГОВОРИ”. Akademija 28. Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ „Душан Радовић, Женски разговори”. COBBIS. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ а б Prodanović, Ksenija. „Ženski razgovori”. zvanični veb-sajt. Laguna. Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ „Ženski Razgovori”. bookmate.com. Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ Radović 1991
- ^ „Ženski Razgovori - citati”. bookmate.com. Приступљено 17. 4. 2021.
Литература
уреди- Radović, Dušan (1991). Ženski razgovori. Beograd: Dosije. ISBN 86-81563-13-0. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2021.
Спољашње везе
уреди- Bodonji, Irena. „Duško Radović - citati iz knjige "Ženski razgovori"”. Ženske priče. Приступљено 17. 4. 2021.
