Живојин Жујовић
Живојин Жујовић (Врачевић, 10. новембар 1838 — Београд, 25. април 1870) је био српски публициста и први српски социјалистички идеолог.
| Живојин Жујовић | |
|---|---|
 Живојин Жујовић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. новембар 1838. |
| Место рођења | Врачевић код Ваљева, |
| Датум смрти | 25. април 1870. (31 год.) |
| Место смрти | Београд, |
Биографија уреди
Основе писмености стекао је у манастиру Боговађа, а затим наставио школовање на Богословији у Београду. Школовање је наставио у Русији на Духовној семинарији у Кијеву и Духовномј академији у Петрограду.
Своју публицистичку делатност започео је у Петрограду сарађујући са тамошњим часописима, међу којима треба издвојити „Савременик“ и „Отаџбински записи“. Кад му је у октобру 1864. укинута државна стипендија због наводне везе с вођама опозиције, Жујовић је после извесног времена отишао из Русије, живео до марта 1866. у Минхену, одакле је прешао у Швајцарску у Цириху. Ту је већ болестан на плућима, у лето 1867. завршио „Курс правних и социјалних наука“, а посебно се заинтересовао за учење француских, немачких и енглеских Социјал-утописта, од којих је нека после пропагирао и популаризовао у својим радовима, као што су „О надници“, „Упоредни напредак слободе и рада“, „Општа начела у савременом друштву, по Прудону“, „Закон о радњама“.
Светозар Марковић га је назвао првим социјалистом међу Србима.
По повратку у Србију Жујовић није успео да добије катедру на Великој школи, на чему је настојао, већ је постављен за чиновника у Министарству финансија. Писао је у „Гласнику Српског ученог друштва“, „Летопису Матице српске“ и у листу „Србија“.
Литература уреди
- Српска породична енциклопедија том 9, Ек—За, Народна књига, Политика НМ.
Спољашње везе уреди
- Биографија на сајту САНУ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2022)
- Драгоје Тодоровић: Школовање Живојина Жујовића на страни и његова преписка с министарством просвете, pp. 5-30, у часопису „Гласник“, број 4-5, Историјски архив Ваљево, 1969. године.
- Ђорђе Игњатовић: Прилози за биографију Живојина Жујовића[мртва веза], Зборник историјског музеја Србије, број 25, 1988. године, стране 31-68.