Жилава анисовка
Жилава анисовка (Lentintinellus cohhleatus) је јестива, претежно зачинска гљива.
Жилава анисовка | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | L. cochleatus
|
Биномно име | |
Lentinellus cochleatus -(Persoon) P. Karsten
|
Опис гљиве
уредиШешир
уредиШирине је 2-6 цм, жуто браонкасте до црвенкастосмеђе боје, облика је левка или трубе, понекад с усеком са стране, глатке или мало набране површине, с таласастим до лепршавим подвиеним рубом.
Листићи
уредиУ младости су бели, а касније бледе боје меса, неједнаке дужине, збијени, широко силазни, дубоко нажлебљених оштрица.
Дршка
уредиИсте је боје као шешир, знатно тамнија од листића, према основи тамносмеђе боје са црвенкастим тоновима, ексцентрична, пуна и жилава, ребраста, наборана.
Месо
уредиБеличасто је до сиво, кожасто у старости жилаво, у основи дршке плутасто, мирише на анис, укуса с благом компонентом аниса.
Споре
уредиВеличина је 4/5 µм, брадавичаве су, отисак спора је бео.
Употреба
уредиЈестива је кад је млада, и то као зачинска гљива.
Станиште
уредиНа мртвом листопадном, ређе на четинарском дрвету, на трулим пањевима и одумрлом корену, расте грмолико, често се појављује, од јула до октобра.
Напомена
уредиЖилаву анисовку најчешће је лако препознати и одредити по специфичном мирису на анис и по нажлебљеним оштрицама листића, изузев варијетета који нема мирис Lentintinellus cochleatus var. inoles. Зато ју је готово немогуће заменити неком другом врстом.[1]
Референце
уреди- ^ Флик, Маркус (2010). Која је ово гљива?. Београд: Марсо. стр. 383. ISBN 978-86-6107-064-8.