Анис
Анис (лат. Pimpinella anisum), познат још и као аниш, анасон, слатки јанеж, слатки коморач, слатки копар и слатки кумин, је једногодишња, зељаста биљка која израсте од 0,5 до 1 метра висине. Расте у Средоземљу.
| Анис | |
|---|---|
| |
| Илустрација из 1897. године[1] | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Apiales |
| Породица: | Apiaceae |
| Род: | Pimpinella |
| Врста: | P. anisum
|
| Биномно име | |
| Pimpinella anisum | |
| Синоними[2] | |
|
Synonymy
| |
ОсобинеУреди
- Има гранату, меким, пахуљастим длачицама покривену шупљу стабљику. Стабљика почиње да се грана на 2/3 висине
- Цветови су бели, распоређени у штитасте цвасти. Латице су прекривене ситним длачицама. Расту у китама у облику изврнутог сунцобрана. Садрже ароматично уље, тако да имају пријатан мирис.
- Листови се при дну састоје од 3 округласто урезана листића, средњи листови су прстенасти, а горњи уско крпасто раздељени.
- Плод је јајастог облика, према врху сужен, а са страна мало стиснут, дугачак 3 до 6 милиметара. Боја плода је светло зеленосива. Плод (семе) се употребљава и као зачин и као лек.
- Корен је танак и вретенаст.
Лековити делови биљкесу плод, односно зрело семе које се скупља само по сувом времену.
Лековито деловањеУреди
Семе аниша делује против надимања, умирује грчеве, јача желудац и поспешује варење и одвод штетних сокова из организма. Такође чисти крв и јача живце. Чисти од слузи плућа, желудац и бубреге, јача органе за варење, поправља неуредну менструацију и отклања несаницу.
Такође се користи у производњи колача и слаткиша, козметичких производа и производњи ликера. Употребљава се и у производњи алкохолних пића (мастика).
Прави анис се данас употребљава тек у незнатним количинама јер га је потиснуо звездасти анис који има мирис и укус аниса, али ботанички није ни у каквој вези са њим. Сличног мириса је и лофант.
УзгојУреди
Семе биљке се сади у априлу, а плод скупља крајем августа. Плод сам опада, а сазрева неравномерно. Принос је око 1t/ha.[3]
Први пут анис се помиње на египатском папирусу који се датира на око 1500 година п. н. е.
Западне кухиње већ дуго користе анис за укус јела, пића и слаткиша. Реч се користи и за врсту биљке и за њен укус сличан сладићима. Најснажнија компонента укуса етеричног уља аниса, анетола, налази се у анису и невезаном зачину који је аутохтон за северну Кине,[4] званог звездасти анис (Illicium verum), који се широко користи у јелима јужне, југоисточне и источне Азије. Звездасти анис је знатно јефтинији за производњу и постепено је заменио P. anisum на западним тржиштима. Док се раније произвођен у већим количинама, до 1999. године светска производња етарског уља аниса износила је само 8 тона, у поређењу са 400 тона звездастог аниса.[5]
КомпозицијаУреди
Као и свих зачина састав аниса знатно варира у зависности од порекла и начину узгоја. Ово су типичне заступљености главних састојка.[6]
- Влага: 9–13%
- Протеин: 18%
- Масне киселине: 8–23%
- Етерично уље: 2–7%
- Скроб: 5%
- Безазотни екстракт: 22–28%
- Сирова влакна: 12–25%
Специфично, производи од анисовог семена такође треба да садрже више од 0,2 милилитра испарљивог уља на 100 грама зачина.[7]
Етерично уљеУреди
Анисово етерично уље се може добити из плодова било парном дестилацијом или екстракцијом помоћу суперкритичног угљен диоксида.[8] На принос етеричног уља утичу услови узгоја[9] и процес екстракције, при чему је екстракција суперкритичним гасом ефикаснија.[8] Без обзира на метод изолације, главна компонента уља је анетол (80–90%), са мањим компонентама укључујући 4-анисалдехид, естрагол и псеудоизоеугенил-2-метилбутират, између осталих.[10] Анетол је одговоран за карактеристичан мирис и укус аниса.[11]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ from Franz Eugen Köhlae, Köhlae's Medizinal-Pflanzen, 1897
- ^ The Plant List, Pimpinella anisum L.
- ^ Ashurst 1999, стр. 33.
- ^ Peter, K. V. (2004). Handbook of Herbs and Spices. Woodhead Publishing. стр. 290. ISBN 978-1-85573-721-1.
- ^ Philip R. Ashurst (1999). Food Flavorings. Springer. стр. 33. ISBN 978-0-8342-1621-1.
- ^ J.S. Pruthi: Spices and Condiments, New Delhi: National Book Trust (1976), p. 19.
- ^ Branch, Legislative Services. „Consolidated federal laws of canada, Food and Drug Regulations”. laws.justice.gc.ca (на језику: енглески). Приступљено 19. 7. 2018.
- ^ а б Pereira, Camila G.; Meireles, M. Angela A. (септембар 2007). „Economic analysis of rosemary, fennel and anise essential oils obtained by supercritical fluid extraction”. Flavour and Fragrance Journal. 22 (5): 407—413. doi:10.1002/ffj.1813.
- ^ Zehtab-salmasi, S.; Javanshir, A.; Omidbaigi, R.; Alyari, H.; Ghassemi-golezani, K. (мај 2001). „Effects of water supply and sowing date on performance and essential oil production of anise (Pimpinella anisum L.)”. Acta Agronomica Hungarica. 49 (1): 75—81. doi:10.1556/AAgr.49.2001.1.9.
- ^ Rodrigues, Vera M.; Rosa, Paulo T. V.; Marques, Marcia O. M.; Petenate, Ademir J.; Meireles, M. Angela A. (март 2003). „Supercritical Extraction of Essential Oil from Aniseed using sCO2: Solubility, Kinetics, and Composition Data”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 51 (6): 1518—1523. PMID 12617576. doi:10.1021/jf0257493.
- ^ Jodral, Manuel Miro (2004). Illicium, Pimpinella and Foeniculum. CRC Press. стр. 205.
ЛитератураУреди
- Ashurst, Philip R. (1999). Food Flavorings. Springer. стр. 33. ISBN 978-0-8342-1621-1.
- Чланак је великим делом преузет са сајта www.herbateka.com, са ове странице. Дозволу за коришћење матерјала са овога сајта можете видети овде.
- Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
- „Anise”, Encyclopædia Britannica, 9th ed., Vol. II, New York: Charles Scribner's Sons, 1878, стр. 57—58.
- „Anise”, Encyclopædia Britannica, 11th ed., Vol. II, Cambridge: Cambridge University Press, 1911, стр. 55.
Baynes, T.S., ур. (1878). „Anise”. Encyclopaedia Britannica. 2 (9th изд.). стр. 57—58.- Chisholm, Hugh, ур. (1911), „Anise”, Encyclopædia Britannica (на језику: енглески), 2 (11 изд.), Cambridge University Press, стр. 55
Спољашње везеУреди
Медији везани за чланак Анис на Викимедијиној остави