Википедија

Сладић

Сладић, слатки корен, госпино биље, слатко дрвце, шећерни корен, добар корен, ликорица, ликориш (лат. Glycyrrhiza glabra)[5][6] вишегодишња је зељаста биљка из породице бобова (лептирњача или махунарки) — Fabaceae.

Сладић
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Magnoliophyta
Класа:
Magnoliopsida
Ред:
Fabales
Породица:
Fabaceae
Потпородица:
Faboideae
Племе:
Galegeae
Род:
Glycyrrhiza
Врста:
G. glabra
Биномно име
Glycyrrhiza glabra
Синоними[2][3][4]
  • Glycyrrhiza brachycarpa Boiss.
  • Glycyrrhiza glandulifera Waldst. & Kit.
  • Glycyrrhiza hirsuta Pall.
  • Glycyrrhiza pallida Boiss.
  • Glycyrrhiza violacea Boiss.

Екстракти сладића се користе у хербализму и традиционалној медицини.[7] Прекомерна конзумација сладића (више од 2 mg/kg дневно чисте глицирхидинске киселине, компоненте сладића) може да доведе до нежељених ефеката,[7][8] као што је хипокалијемије, повећан крвни притисак, и мишићна слабост.[9]

Етимологија уреди

Од грчке речи γλυκύρριζα (glukurrhiza), са значењем „слатки корен”,[10] од γλυκύς (glukus), „сладак” [11] и ῥίζα (rhiza), „корен”,[12][13] што је име које је формулисао Диоскорид.[14] Одатле је настао латински назив liquiritia, који је преузет у неким европским језицима (енгл. liquorice).

Опис биљке уреди

 
Glycyrrhiza glabra

Сладић је вишегодишња зељаста биљка (полудрвенаста). Расте поред река на песковитом и глиновитом земљишту. Станиште му је у Средоземљу, а у Србији се ретко среће (Чортановци). Сладић има снажан, разгранат корен, и надземне и подземне вреже, из чијих чланака се развијају изданци. Усправна стабљика може достићи висину од 2 метра, а временом одрвени у доњем делу. Листови су непарно перасто сложени, са 4-8 пари листића. Цвет има специфичну грађу лептирњача, а круница је жуто-беле боје. Цветови у гроздастим цвастима се налазе на врху стабљике и у пазуху листова. Плод је у виду пљоснате махуне, смеђе боје. Жлездане, лепљиве длаке се налазе на свим надземним деловима биљке.

Лековити састојци уреди

У медицинске сврхе се користи осушени корен и врежа гајених биљака. Слатки корен садржи сапонозиде (6-13%), флавоноидне хетерозиде (ликвирицин, изоликвирицин) као главне активне компоненте. Садржи још скроб (25-30%), глукозу и сахарозу (10%), кумарине, тритерпенска једињења, фитостероле. Глициризинска киселина, један од главних сапонозида, јер је 40 пута слађа од сахарозе, па отуда води и назив биљке.

Деловање уреди

Глициризинска киселина има противупална својства, јер делује слично кортикостероидним хормонима. Слатки корен делује експекторантно (стимулише искашљавање), антивирусно, лаксативно, спазмолитички (опушта глатке мишиће), антифугално, имуностимулирајуће.

Примена уреди

 

Немачка комисија Е је одобрила употребу слатког корена код катара горњих дисајних путева и чира на желуцу и дванаестопалачном цреву. Традиционално се користи за смирење кашља, упале грла, код гастритиса и упала желудачне слузнице. На упаљену желудачну слузницу слатки корен делује: противупално, захваљујући присуству глициризинске киселине и протективно, захваљујући присуству слузи. Некад се препоручује у наставку терапије кортикостероидима. Код херпеса се примењује у виду гела за спољну употребу, јер показује антивирусно дејство. Користи се и код других вирусних инфекција (хепатитис, грип, прехлада). Показао се ефикасан и код екцема и атопијског дерматитиса, због свог противупалног дејства. Екстракт слатког корена без глициризинске киселине, назива се деглициризирани слатки корен- ДГЛ, и он не показује нежељена дејстава као што је повећање крвног притиска.

Нежељена дејства уреди

Глициризинска киселина показује дејство слично кортикостероидима, па има и њихова нежељена дејства. Доводи до појачаног излучивања калијума, и задржавања натријума и воде у организму, па може довести до повећања крвног притиска и хипокалемије. Слатки корен не треба да користе труднице, хипертоничари (повишен крвни притисак), особе са обољењима бубрега и јетре. Такође не треба да га користе пацијенти који узимају кардиотоничне гликозиде (дигоксин), диуретике који доводе до губитка калијума, кортикостероиде, лаксативе који доводе до губитка калијума, јер истовремена употреба може довести до хипокалемије.

Конзумациони нивои уреди

Америчка Администрација за храну и лекове сматра да је храна која садржи сладић и његове деривате (укључујући глициризин) генерално призната као безбедна за употребу као састојак хране, ако се не конзумира претерано.[7][8][15] Друге јурисдикције су предложиле не више од 100—200 mg (1,5—3,1 grains) глициризина дневно, што је еквивалентно са око 70—150 g (2 1⁄2—5 1⁄4 oz) слаткиша са сладићом.[15] Иако се сладић сматра безбедним као састојак хране, може изазвати озбиљне нежељене ефекте ако се конзумира у великим количинама (изнад 0,2 mg по kg дневно).[7][8][15] Једна процена је да нормална здрава особа може да да конзумира 10 mg (0,15 grains) глициризинске киселине дневно.[16]

Физиолошки ефекти уреди

Ефекти прекомерне конзумације сладића на снижавање нивоа калијума у крви и повећање крвног притиска представљају посебну забринутост за особе са хипертензијом (висок крвни притисак) или обољењем срца или бубрега.[7]

Сматра се да су неки штетни ефекти сладића који се конзумира у количинама од 50 до 200 g дневно током четири недеље узроковани глициризинском киселином (75 до 540 mg глициретинске киселине дневно) која изазива повећање крвног притиска.[8] Конзумирање великих количина слатког корена током трудноће је повезано са превременим порођајем и здравственим проблемима код детета.[8]

Хипер-минералокортикостероидни синдром се може јавити када тело задржава натријум, а губи калијум, мењајући биохемијску и хормонску регулацију.[15] Неке од ових активности могу укључивати ниже нивое алдостерона, опадање активности система ренин-ангиотензина и повећање нивоа атријалног натриуретичког хормона како би се компензовале варијације у хомеостази.[15][17]

Остали нежељени ефекти могу укључивати неравнотежу електролита, едем, повишен крвни притисак, повећање телесне тежине, проблеме са срцем и слабост. Симптоми зависе од тежине токсичности. Неке друге тегобе укључују умор, отежано дисање, отказивање бубрега и парализу.[18][19]

Потенцијал за токсичност уреди

Главне токсичности сладића које ограничавају дозу су кортикостероидне природе, због инхибиторног ефекта који његови главни активни састојци, глициризин и еноксолон, имају на разградњу кортизола, и укључују едем, хипокалемију, повећање или губитак тежине и хипертензију.[8][15][20][21]

Референце уреди

  1. ^ „Glycyrrhiza glabra”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 6. 3. 2008. 
  2. ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Приступљено 7. 3. 2017 
  3. ^ The International Plant Names Index, Приступљено 7. 3. 2017 
  4. ^ The International Plant Names Index, Приступљено 7. 3. 2017 
  5. ^ „Liquorice”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  6. ^ „Licorice”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  7. ^ а б в г д „Licorice root”. National Center for Complementary and Integrative Health, US National Institutes of Health. септембар 2016. Приступљено 20. 12. 2017. 
  8. ^ а б в г д ђ „Licorice”. Drugs.com. 31. 1. 2022. Приступљено 11. 6. 2023. 
  9. ^ Omar, Hesham R; Komarova, Irina; El-Ghonemi, Mohamed; Ahmed, Fathy; Rashad, Rania; Abdelmalak, Hany D; Yerramadha, Muralidhar Reddy; Ali, Yaseen; Camporesi, Enrico M (2012). „How much is too much? in Licorice abuse: time to send a warning message from Therapeutic Advances in Endocrinology and Metabolism”. Ther Adv Endocrinol Metab. 3 (4): 125—38. PMC 3498851  . PMID 23185686. doi:10.1177/2042018812454322. 
  10. ^ γλυκύρριζα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  11. ^ γλυκύς, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  12. ^ ῥίζα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus<
  13. ^ liquorice Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2010), on Oxford Dictionaries
  14. ^ google books Maud Grieve, Manya Marshall - A modern herbal: the medicinal, culinary, cosmetic and economic properties, cultivation and folk-lore of herbs, grasses, fungi, shrubs, & trees with all their modern scientific uses, Volume 2 Dover Publications, 1982 & Pharmacist's Guide to Medicinal Herbs Arthur M. Presser Smart Publications, 1 April 2001 2012-05-19
  15. ^ а б в г д ђ Omar HR, Komarova I, El-Ghonemi M, Fathy A, Rashad R, Abdelmalak HD, Yerramadha MR, Ali Y, Helal E, Camporesi EM (август 2012). „Licorice abuse: time to send a warning message”. Therapeutic Advances in Endocrinology and Metabolism. 3 (4): 125—38. PMC 3498851  . PMID 23185686. doi:10.1177/2042018812454322. 
  16. ^ Størmer, F.C.; Reistad, R.; Alexander, J. (1993). „Glycyrrhizic acid in liquorice—Evaluation of health hazard”. Food and Chemical Toxicology. 31 (4): 303—312. ISSN 0278-6915. PMID 8386690. doi:10.1016/0278-6915(93)90080-I. 
  17. ^ Mackenzie, Marius A.; Hoefnagels, Willibrord H. L.; Jansen, Renè W. M. M.; Benraad, Theo J.; Kloppenborg, Peter W. C. (1990). „The Influence of Glycyrrhetinic Acid on Plasma Cortisol and Cortisone in Healthy Young Volunteers”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 70 (6): 1637—1643. ISSN 0021-972X. PMID 2161425. doi:10.1210/jcem-70-6-1637. 
  18. ^ Blachley, Jon D.; Knochel, James P. (1980). „Tobacco Chewer's Hypokalemia: Licorice Revisited”. New England Journal of Medicine. 302 (14): 784—785. ISSN 0028-4793. PMID 6986557. doi:10.1056/NEJM198004033021405. 
  19. ^ Toner, J. M.; Ramsey, L. E. (1985). „Liquorice can damage your health”. Practitioner. 229 (1408): 858—860. PMID 4059165. 
  20. ^ Olukoga, A; Donaldson, D (јун 2000). „Liquorice and its health implications.”. The Journal of the Royal Society for the Promotion of Health. 120 (2): 83—9. PMID 10944880. S2CID 39005138. doi:10.1177/146642400012000203. 
  21. ^ Armanini, D; Fiore, C; Mattarello, MJ; Bielenberg, J; Palermo, M (септембар 2002). „History of the endocrine effects of licorice.”. Experimental and Clinical Endocrinology & Diabetes. 110 (6): 257—61. PMID 12373628. doi:10.1055/s-2002-34587. 

Референце уреди

Спољашње везе уреди

 
Сладић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сладић&oldid=27553289”