Википедија

Анис

Anis (lat. Pimpinella anisum),[4][5] poznat još i kao aniš, anason, slatki janež, slatki komorač, slatki kopar i slatki kumin, je jednogodišnja, zeljasta biljka iz familije Apiaceae[3] koja izraste od 0,5 do 1 metra visine. Raste u Sredozemlju i južnoj Aziji.[6]

Anis
Ilustracija iz 1897. godine[1]
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Apiales
Porodica: Apiaceae
Rod: Pimpinella
Vrsta:
P. anisum
Binomno ime
Pimpinella anisum
Sinonimi[2][3]
Synonymy
  • Anisum odoratum Raf.
  • Anisum officinale DC.
  • Anisum officinarum Moench
  • Anisum vulgare Gaertn.
  • Apium anisum (L.) Crantz
  • Carum anisum (L.) Baill.
  • Pimpinele anisa St.-Lag.
  • Ptychotis vargasiana DC.
  • Selinum anisum (L.) E.H.L. Krause
  • Seseli gilliesii Hook. & Arn.
  • Sison anisum (L.) Spreng.
  • Tragium anisum (L.) Link

Ukus i aroma njegovog semena imaju sličnosti sa nekim drugim začinima i biljem, kao što su zvezdasti anis,[5][7] komorač,[3][8][9][10] sladić[11][12][13] i estragon.[14][15][16][17] Široko se uzgaja i koristi za aromatiziranje hrane, slatkiša i alkoholnih pića, posebno širom Mediterana.

Etimologija

uredi

Naziv „anis“ je izveden preko starofrancuskog od latinskih reči anīsum ili anēthum od grčkog ἄνηθον ánēthon, što se odnosi na mirođiju.[18][19]

Jedna zastarela engleska reč za anis je anet, takođe dolazi od anīsum.[20]

Osobine

uredi
  • Ima granatu, mekim, pahuljastim dlačicama pokrivenu šuplju stabljiku. Stabljika počinje da se grana na 2/3 visine
  • Cvetovi su beli, raspoređeni u štitaste cvasti. Latice su prekrivene sitnim dlačicama. Rastu u kitama u obliku izvrnutog suncobrana. Sadrže aromatično ulje, tako da imaju prijatan miris.
  • Listovi se pri dnu sastoje od 3 okruglasto urezana listića, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni.
  • Plod je jajastog oblika, prema vrhu sužen, a sa strana malo stisnut, dugačak 3 do 6 milimetara. Boja ploda je svetlo zelenosiva. Plod (seme) se upotrebljava i kao začin i kao lek.
  • Koren je tanak i vretenast.

Lekoviti delovi biljkesu plod, odnosno zrelo seme koje se skuplja samo po suvom vremenu.

Lekovito delovanje

uredi

Seme aniša deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma. Takođe čisti krv i jača živce. Čisti od sluzi pluća, želudac i bubrege, jača organe za varenje, popravlja neurednu menstruaciju i otklanja nesanicu.

Takođe se koristi u proizvodnji kolača i slatkiša, kozmetičkih proizvoda i proizvodnji likera. Upotrebljava se i u proizvodnji alkoholnih pića (mastika).

Pravi anis se danas upotrebljava tek u neznatnim količinama jer ga je potisnuo zvezdasti anis koji ima miris i ukus anisa, ali botanički nije ni u kakvoj vezi sa njim. Sličnog mirisa je i lofant.

Uzgoj

uredi

Seme biljke se sadi u aprilu, a plod skuplja krajem avgusta. Plod sam opada, a sazreva neravnomerno. Prinos je oko 1t/ha.[21]

Prvi put anis se pominje na egipatskom papirusu koji se datira na oko 1500 godina p. n. e.

Zapadne kuhinje već dugo koriste anis za ukus jela, pića i slatkiša. Reč se koristi i za vrstu biljke i za njen ukus sličan sladićima. Najsnažnija komponenta ukusa eteričnog ulja anisa, anetola, nalazi se u anisu i nevezanom začinu koji je autohton za severnu Kine,[22] zvanog zvezdasti anis (Illicium verum), koji se široko koristi u jelima južne, jugoistočne i istočne Azije. Zvezdasti anis je znatno jeftiniji za proizvodnju i postepeno je zamenio P. anisum na zapadnim tržištima. Dok se ranije proizvođen u većim količinama, do 1999. godine svetska proizvodnja etarskog ulja anisa iznosila je samo 8 tona, u poređenju sa 400 tona zvezdastog anisa.[23]

Upotrebe

uredi

Kompozicija

uredi
 
Anisovo eterično ulje u bočici od čistog stakla

Kao i svih začina sastav anisa znatno varira u zavisnosti od porekla i načinu uzgoja. Ovo su tipične zastupljenosti glavnih sastojka.[24]

Vlaga: 9–13%
Protein: 18%
Masne kiseline: 8–23%
Eterično ulje: 2–7%
Skrob: 5%
Bezazotni ekstrakt: 22–28%
Sirova vlakna: 12–25%

Specifično, proizvodi od anisovog semena takođe treba da sadrže više od 0,2 mililitra isparljivog ulja na 100 grama začina.[25]

Alkoholno piće

uredi
 
Anisovi alkoholi mediteranskog regiona.

Anis se koristi za aromatiziranje grčkog uza i mastike;[26] italijanske sambuke;[26] francuskog absinta, aniseta[27] i pastisa;[28] španskog anis de činčona,[29] anisa,[30] anisada[26] i bilja Majorke;[31] turske i jermenske raki;[26] libanske, egipatske, sirijske, jordanske, palestinske i izraelske arake;[26] i alžirskog Aniset kristala.[26] Izvan mediteranskog regiona, nalazi se u kolumbijskom akvardientu[27] i meksičkom ekstabentunu.[32] Ove alkoholna pića su bistra, ali nakon dodavanja vode postaju mutna, što je fenomen poznat kao uzo efekat.[33][34]

Anis se koristi zajedno sa drugim biljem i začinima u nekim korenskim pivima, kao što je Virdžils u Sjedinjenim Državama.[35][36]

Eterično ulje

uredi

Anisovo eterično ulje se može dobiti iz plodova bilo parnom destilacijom ili ekstrakcijom pomoću superkritičnog ugljen dioksida.[37] Na prinos eteričnog ulja utiču uslovi uzgoja[38] i proces ekstrakcije, pri čemu je ekstrakcija superkritičnim gasom efikasnija.[37] Bez obzira na metod izolacije, glavna komponenta ulja je anetol (80–90%), sa manjim komponentama uključujući 4-anisaldehid, estragol i pseudoizoeugenil-2-metilbutirat, između ostalih.[39] Anetol je odgovoran za karakterističan miris i ukus anisa.[40]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ from Franz Eugen Köhlae, Köhlae's Medizinal-Pflanzen, 1897
  2. ^ The Plant List, Pimpinella anisum L.
  3. ^ a b v „Pimpinella anisum L.”. World Flora Online. World Flora Consortium. 2023. Pristupljeno 22. 1. 2023. 
  4. ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3. izd.). Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. 
  5. ^ a b Baynes 1878.
  6. ^ „Anice vera, Pimpinella anisum L.”. Flora Italiana. Altervista. n.d. 
  7. ^ Schönholzer, Fabio (15. 3. 2018). „Dried Stars”. UZH News (na jeziku: engleski). Zürich: University of Zurich. Pristupljeno 21. 2. 2021. 
  8. ^ „Classification for Kingdom Plantae Down to Genus Foeniculum Mill.”. US Department of Agriculture, Natural Resources Conservation Service. 2015. Arhivirano iz originala 4. 4. 2021. g. Pristupljeno 24. 3. 2015. 
  9. ^ „Plant Characteristics and Associations. Foeniculum vulgare”. Calflora.org. Calflora. 1. 4. 2020. Arhivirano iz originala 17. 5. 2021. g. Pristupljeno 19. 1. 2021. 
  10. ^ „Plant Finder. Foeniculum vulgare”. Missouribotanicalgarden.org. Missouri Botanical Garden. Arhivirano iz originala 31. 12. 2020. g. Pristupljeno 19. 1. 2021. 
  11. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Pristupljeno 2017-03-07. 
  12. ^ „Glycyrrhiza pallida Boiss., Diagn. Pl. Orient. ser. 2, 2: 22 (1856)”. The International Plant Names Index. Pristupljeno 2017-03-07. 
  13. ^ „Glycyrrhiza violacea Boiss., Diagn. Pl. Orient. ser. 2, 2: 23 (1856)”. The International Plant Names Index. Pristupljeno 2017-03-07. 
  14. ^ Shultz, Leila M. (2006). „Artemisia dracunculus”. Ur.: Flora of North America Editorial Committee. Flora of North America North of Mexico (FNA). 19. New York and Oxford — preko eFloras.org, Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO & Harvard University Herbaria, Cambridge, MA. 
  15. ^ Lin, Yourun; Humphries, Christopher J.; Gilbert, Michael G. „Artemisia dracunculus”. Flora of China. 20–21 — preko eFloras.org, Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO & Harvard University Herbaria, Cambridge, MA. 
  16. ^ „Artemisia dracunculus L.”. Flora of Pakistan. Missouri Botanical Garden. Pristupljeno 2018-08-19 — preko Tropicos.org. 
  17. ^ „Artemisia dracunculus [Assenzio dragoncello] - Flora Italiana”. luirig.altervista.org. Pristupljeno 23. 4. 2019. 
  18. ^ Lewis, Charlton T.; Short, Charles (1879). „ănēthum”. A Latin Dictionary. Perseus Digital Library. 
  19. ^ „Anise”. Oxford Dictionaries, Oxford University Press. 2018. Arhivirano iz originala 4. 3. 2018. g. Pristupljeno 3. 3. 2018. 
  20. ^ „s.v. 'anise'”. 
  21. ^ Ashurst 1999, str. 33.
  22. ^ Peter, K. V. (2004). Handbook of Herbs and Spices. Woodhead Publishing. str. 290. ISBN 978-1-85573-721-1. 
  23. ^ Philip R. Ashurst (1999). Food Flavorings. Springer. str. 33. ISBN 978-0-8342-1621-1. 
  24. ^ J.S. Pruthi: Spices and Condiments, New Delhi: National Book Trust (1976), p. 19.
  25. ^ Branch, Legislative Services. „Consolidated federal laws of canada, Food and Drug Regulations”. laws.justice.gc.ca (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 7. 2018. 
  26. ^ a b v g d đ Dealberto, Clara; Desrayaud, Lea (25. 7. 2017). „Le pastis, elixir provencal”. Le Monde. Le Monde. str. 28. 
  27. ^ a b „16 Anise-Flavored Liquors | SenseList”. senselist.com. Pristupljeno 13. 11. 2017. 
  28. ^ Blocker, Jack S. Jr.; Fahey, David M.; Tyrrell, Ian R. (2003). Alcohol and Temperance in Modern History: An International Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 478—. ISBN 978-1-57607-833-4. Pristupljeno 28. 3. 2013. 
  29. ^ admin. „Chincon”. Chincon (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-11-06. 
  30. ^ Zurdo, David; Gutiérrez, Ángel (2004). El libro de los licores de España. Ediciones Robinbook. str. 50. ISBN 9788496054127. Pristupljeno 5. 2. 2013. 
  31. ^ „Majorcan herb liqueur in Spain”. Spain.info. 2007-04-23. Pristupljeno 22. 1. 2018. 
  32. ^ „Xtabentún Cocktail Guide, with Origins and Recipes”. Wine Enthusiast Magazine. 29. 2. 2012. Arhivirano iz originala 27. 11. 2022. g. Pristupljeno 13. 11. 2017. 
  33. ^ Sitnikova, Natalia L.; Sprik, Rudolf; Wegdam, Gerard; Eiser, Erika (2005). „Spontaneously Formed trans-Anethol/Water/Alcohol Emulsions: Mechanism of Formation and Stability”. Langmuir. 21 (16): 7083—7089. PMID 16042427. doi:10.1021/la046816l. 
  34. ^ Ganachaud, François; Katz, Joseph L. (2005). „Nanoparticles and Nanocapsules Created Using the Ouzo Effect: Spontaneous Emulsification as an Alternative to Ultrasonic and High-Shear Devices”. ChemPhysChem. 6 (2): 209—216. PMID 15751338. doi:10.1002/cphc.200400527. 
  35. ^ „Virgil's Bavarian Nutmeg”. Reeds. Arhivirano iz originala 21. 4. 2014. g. Pristupljeno 12. 5. 2014. 
  36. ^ „Virgil's Rootbeer – Spike's Root Beer Reviews and Ratings”. Root Beer Reviews. Pristupljeno 12. 5. 2014. 
  37. ^ a b Pereira, Camila G.; Meireles, M. Angela A. (septembar 2007). „Economic analysis of rosemary, fennel and anise essential oils obtained by supercritical fluid extraction”. Flavour and Fragrance Journal. 22 (5): 407—413. doi:10.1002/ffj.1813. 
  38. ^ Zehtab-salmasi, S.; Javanshir, A.; Omidbaigi, R.; Alyari, H.; Ghassemi-golezani, K. (maj 2001). „Effects of water supply and sowing date on performance and essential oil production of anise (Pimpinella anisum L.)”. Acta Agronomica Hungarica. 49 (1): 75—81. doi:10.1556/AAgr.49.2001.1.9. 
  39. ^ Rodrigues, Vera M.; Rosa, Paulo T. V.; Marques, Marcia O. M.; Petenate, Ademir J.; Meireles, M. Angela A. (mart 2003). „Supercritical Extraction of Essential Oil from Aniseed using sCO2: Solubility, Kinetics, and Composition Data”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 51 (6): 1518—1523. PMID 12617576. doi:10.1021/jf0257493. 
  40. ^ Jodral, Manuel Miro (2004). Illicium, Pimpinella and Foeniculum. CRC Press. str. 205. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Anis na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анис&oldid=27924376”