Заветина
Заветине су врста народног празника који се празнује у селима по Србији.
У Србији свако село има по један дан који слави и светкује. То обично бива лети, од Васкрса до Петрова поста. Обичај се негде зове заветина, а негде се каже носити крста или крстоноше (они што иду с крстовима и с иконама по пољу и по селу). У Гружи овај обичај зову литија, а у неким крајевима источне Србије литије или крсти.
У лесковачкој Морави је заветни дан онај када се у селу десио неки посебан догађај (поплава, помор, пожар), који се у суштини разликује од обичаја литије или крсти.
У неким крајевима постоје по две заветине, тако да једна служи као прекада. Поред главне заветине, у многим селима су постојале и споредне, у вези са неком несрећом која је задесила село, а негде има чак и посебних породичних заветина.
Главни верски елемент обичаја био је обилажење посвећеног дрвета или записа, од којег се очекивало да утиче на летину и да је сачува од непогоде.[1] У ту сврху бирана су велика и разграната стабла, најчешће храстово или орахово, а нарочито се пазило да дрво буде родно.[2] Најстроже је било забрањено свако скрнављење записа, као и брање плодова, а посвећено дрво се није могло посећи све док се не сасуши.
РеференцеУреди
- ^ „ЗАВЕТИНА? Шта је и зашто је славимо?”. Радио голд. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „Заветине – почиње сезона сеоских слава које вековима у нашем народу имају врло значајну улогу”. Опанак. Приступљено 3. 2. 2020.
Види јошУреди
| Заветина на Викимедијиној остави. |
ИзвориУреди
- Према истраживању Српског митолошког речника - Нолит, Београд, 1970, стр. 130—131.
