Задужбина краља Петра I Карађорђевића

Задужбина краља Петра I Карађорђевић
Задужбина краља Петра I Карађорђевић
Оснивач	Краљ Петар I Карађорђевић
Датум оснивања	18. новембар 1914. год.; пре 109 година
Тип	задужбина
Локација	Краљевина Србија
Седиште	Топола
Службени језици	српски
Председник	Драган Рељић
Веб-сајт	Званичан сајт

Задужбина краља Петра I Карађорђевића је задужбина коју је тестаментом 18. новембра 1914. године основао краљ Петар I Карађорђевић.

У њеном саставу налазе се Црква Светог Ђорђа на Опленцу, Карађорђев конак, Карађорђева црква у Тополи, Карађорђева касарна, Петрова кућа, Краљева винарија, Виноградарева кућа и краљеви виногради.

Историјат уреди

У новембру 1914. године на Краљевину Србију је покренута Трећа аустроугарска офанзива. Српска војска је пружала снажан и несаломив отпор у прве две офанзиве, али је већ била измучена и нашла се у дефанзиви.

Краљ Петар I Карађорђевић је краљевску власт пренео на наследника краљевина Александра који је тиме постао регент, а затим се повукао у Тополу. Становао је у скромној кући у шумадијском стилу, изграђеној по пројекту архитекте Косте Ј. Јовановића, а за потребе парохијског дома Цркве Светог Ђорђа на Опленцу.

Последња воља краља Петра I Карађорђевића којим је основана задужбина

У Крагујевцу је 18. новембра 1914. године краљ Петар I написао тестамент у којем је предвидео оснивање задужбине са његовим именом, а која треба као посебно правно лице да управља Црквом Светог Ђорђа на Опленцу.

Полазећи у рат против Аустријанаца и немајући времена да потанко обрађујем наследство свога имања, ја остављам моје папире и готов новац мојој деци, Александру, Ђорђу и Јелени. Они ће то поделити на троје међу собом братски. Имање у земљишту у Београду припада наследнику престола Александру, као и црква на Опленцу, код Тополе. Црква постаје као засебно правна установа под именом: „Задужбина краља Петра”. Краљ ће се свакад старати о тој задужбини, а остали чланови дома имају право, по одобрењу краљевом, уживати у тој задужбини. Болница коју подижем у Тополи, предаје се држави на употребу докле год буде болница државна. Ако би се намера променула, место се враћа задужбини. Грлим срдачно моју драгу децу и препоручујем јим мир и љубав.

Петрова кућа је након краљеве смрти 1921. године била претворена у седиште дирекције задужбине. Након Марсејског атентата је краће време служила као музеј венаца, тачније од 1935. године, а у њој су били изложени венци полагани на саркофаг краља Петра I и гроб краља Александра I.

Задужбина је 1947. године, услед доласка комуниста на власт, престала са радом и била затворена за јавност, а њена имовина је конфискована. Рад задужбине је обновљен 1993. године.

Комплекс задужбине уреди


Фотографија	Објекат	Време градње
	Црква Светог Ђорђа на Опленцу	1910—1930
	Петрова кућа	1910—1912
	Карађорђев конак	1811.
	Карађорђева касарна
	Карађорђева црква у Тополи	1811.
	Виноградарева кућа	1911.
	Краљева винарија	1931.

Управа задужбине уреди

Управитељ задужбине је Драган Рељић, а задужбином управља Управни одбор.^[1] Међу члановима Управног одбора били су архитекта Драгомир Ацовић, пензионисани универзитетски професор др Слободан Перовић, председник општине Топола Драган Јовановић. Вршилац дужности управитеља једно време је био адвокат Владан Живуловић.^[2]