Википедија

Запотечка цивилизација

Запотечка цивилизација је била староседелачка предколумбијска цивилизација која је цветала у долини Оахаке у Мезоамерици. Археолошки докази показују да је њихова култура настала пре најмање 2.500 година. Археолошко налазиште Запотец у древном граду Монте Албан има монументалне зграде, лопте за лопте, велелепне гробнице, укључујући фино обрађен златни накит. Монте Албан је био један од првих већих градова у Мезоамерици. Било је средиште државе Запотек која је доминирала већим делом територије која је данас позната као мексичка држава Оахака.

Запотечке жене и деца.

Историја уреди

 
Палата од Колона, Митла, Оахака

Запотечка цивилизација је настала у централним долинама Оахаке крајем 6. века пре нове ере. Три долине биле су подељене између три различита друштва, раздвојена ничијом земљом површине 80 km2 (31 sq mi) у средини. Град Оахака се много касније развио у тој области. Археолошки докази, попут спаљених храмова и жртвованих ратних заробљеника, указују на то да су се три друштва такмичила једно против другог. На крају фазе Росарио (700–500. п. н. е.), највеће насеље у долини Сан Хосе Моготе и оближње насеље у долини Етле, изгубили су већину свог становништва.

Језик уреди

 
Тонски систем Техмелуканског Запотека.

Запотечки језици припадају породици језика званој ото-манге, древној породици мезоамеричких језика. Процењује се да су се данашњи ото-мангески језици одвојили од заједничког корена око 1500. године пре нове ере. Мангески језици су се вероватно прво одвојили, а затим је следио отопамејски огранак, док се дивергенција миштеканских и запотеканских језика догодила још касније.[1] Запотеканска група укључује запотечке језике и блиско сродни чатински. Запотечки језици се говоре у деловима Северне Сијере, Централних долина, као и у деловима Јужне Сијере, на превлаци Техуантепек и дуж делова пацифичке обале.[2] Због деценија исељавања, запотечки се такође говори у деловима Мексико Ситија и Лос Анђелеса, Калифорнија. Постоји 7 различитих запотечких језика и преко 100 дијалеката.

Запотечки је тонски језик, што значи да је смисао речи често одређен висином гласа (тонема), битним за разумевање значења различитих речи. Запотечки језици имају до 4 различита тонема: високи, ниски, растући и падајући.[3]

Друштво уреди

Између 1. и 2. фазе Монте Албана дошло је до значајне експанзије становништва долине Оахаке. Како је становништво расло, растао је и степен друштвене диференцијације, централизације политичке моћи и церемонијалних активности. Током Монте Албана 1-2 изгледа да је долина била подељена на неколико независних држава, што се манифестује у регионалним центрима моћи.[4] До фазе 3 Монте Албана, фрагментација између града и долина резултирала је порастом становништва и урбаног развоја самог Монте Албана.[5]

Географија уреди

 
Поглед на локацију Монте Албан. Смештен на врху планине, Монте Албан гледа на већи део долине Оахаке.

Централне долине Оахаке, колевка цивилизације Запотека, су три широке долине — Етла на западу, Окотлан на југу и Митла на истоку — које се спајају на надморској висини од око 4.500 ft (1.400 m) у центру данашње државе Оахака. Налазе се око 200 km јужно од Мексико Ситија. Планине окружују долину са Сијера Норте на северу и планинама Тлаколула на југоистоку. Окружење је веома погодно за пољопривреду и сматра се једном од колевки кукуруза. Процењује се да у време настанка Запотечке цивилизације тло у долини није било погођено ерозијом која се данас види, јер храстове и борове шуме које покривају околне планине још нису биле десетковане сечом. Од новембра до маја постоји сушна сезона, али дуж река је могуће два пута садити и убирати усеве. Кроз планине пролази од северозапада ка југу река Атојак која обезбеђује воду за мали појас земље који се граничи са реком, када повремено поплави. Да би обезбедили воду за усеве на другим местима у долини далеко од реке, Запотеци су користили канале за наводњавање. Користећи воду из малих потока, Запотеци су успели да доведу воду до Монте Албана, који се налази 400 m изнад дна долине. Археолози су пронашли остатке малог система за наводњавање који се састоји од бране и канала на југоисточном ободу планине. Како то не би било довољно да се подржава сво становништво Монте Албана, претпоставља се да је постојало више других система за наводњавање.[6] Исто тако, усеви узгајани у долини нису били довољни да се одржи брзи раст становништва у фази Монте Албана I. Стога су усеви гајени у подножју, где је тло мање плодно и било је потребно вештачко наводњавање.[6]

Иновација у пољопривреди омогућила је Запотецима да одају почаст шпанским освајачима и створе довољно вишка да се прехране упркос природним катастрофама и болестима.[7]

Технологија уреди

 
Запотечка мозаичка маска која представља Бога слепог миша, направљена од 25 комада жада, са жутим очима од шкољке. Пронађена је у гробници у Монте Албану

Запотеци су развили календар и логослоговни систем писања који је користио засебан глиф да представља сваки од слогова језика. Сматра се да је овај систем писања један од првих система писања у Мезоамерици и претходник оних које су развиле цивилизације Маја, Миштека и Астека. Води се дебата о томе да ли су олмечки симболи, датирани на 650. п. н. е., заправо облик писања који претходи најстаријем запису Запотека који датира од око 500. године п. н. е.[8]

Религија уреди

 
Сликана керамичка погребна урна са приказом седеће фигуре. Запотечка култура (фаза Монте Албана III), рани и средњи класични период (100—700) Мексико.

Као и већина мезоамеричких религиозних система, Запотечка религија је била политеистичка. Нека позната божанства била су Косихо, бог кише (слично астечком богу Тлалоку); Кокахани, бог светлости; и Питао Козоби, бог кукуруза.[9] Запотечка божанства су била претежно повезана са плодношћу или пољопривредом. Представљена су мушка и женска божанства, диференцирана по ношњи. Мушкарци су приказани како носе парче тканине око кукова са или без огртача, док су жене приказане у сукњама. Постоје неки докази о обожавању божанстава која нису директно повезана са Запотечком културом, као што су теотихуаканска перната змија, Бог лептира и Бог кише; и Нахуатл бог пролећа Шипе Тотека.[10] Верује се да су Запотеци користили људско жртвовање у неким својим ритуалима.

Постоји неколико легенди о пореклу Запотека. Једна од њих је да су они били првобитни људи из долине Оахаке и да су настали од стена, или да су потомци великих мачака као што су пуме, јагуари и оцелоти. Други је да су се Запотеци населили у долини Оахаке након што су основали Толтечко царство, и да су били су потомци народа Чикомозтока. Ове легенде су записане тек након шпанског освајања.[11]

Ритуали посвећења уреди

Запотеци су користили ритуале посвећења да би осветили своје животне просторе и структуре. Ископавање хумке III у пирамиди храма Куилапан у Оахаки открило је оставу посвећења која садржи много перли од жада, два жадна ушна калема, три оштрице од опсидијана, шкољке, камење, бисер и кости малих животиња, вероватно од птица, датираних на 700. годину.[12] Сваки од ових материјала симболизовао је различите верске концепте. Како није било лако доступан, жад се ценио, а обрађени жад још више јер су елита били примарни уметници. Оштрице од опсидијана су повезане са жртвовањем, јер су се обично користиле у ритуалима пуштања крви. Шкољке и бисер представљају подземни свет, будући да су из океана, а мале птичје кости представљају небо и његов однос према уравнотеженом космосу. Ови артефакти су значајни због њиховог постављања у структуру која се користи за ритуал и повезаношћу са моћи. Ова остава је облик ритуала посвећења, који посвећује пирамиду храма Куилапан овим идејама моћи, жртвовања и односа између подземља и космоса.

Референце уреди

  1. ^ Whitecotton 1977, стр. 12–13 Ll.2-16.
  2. ^ Whitecotton 1977, стр. 12 Ll.35-37.
  3. ^ Whitecotton 1977, стр. 13 Ll.20-27.
  4. ^ Whitecotton 1977, стр. 33 Ll.16-18.
  5. ^ Evans, Susan Toby (2013). Ancient Mexico and Central America: Archaeology and Culture History. London: Thames and Hudson. стр. 384. ISBN 978-0-500-29066-8. 
  6. ^ а б Marcus & Flannery 1996, стр. 147–148.
  7. ^ González, Roberto J. (2010). Zapotec Science: Farming and Food in the Northern Sierra of Oaxaca. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77897-9. 
  8. ^ Bower, Bruce (4. 12. 2002). „Script Delivery: New World writing takes disputed turn”. Science News. 
  9. ^ Whitecotton 1977, стр. 52 Ll.23- 33.
  10. ^ Whitecotton 1977, стр. 52–53 Ll.34- 2.
  11. ^ Whitecotton 1977, стр. 23 Ll.11-26.
  12. ^ Marcus, Joyce (октобар 1978). „Archaeology and religion: A comparison of the Zapotec and Maya”. World Archaeology. 10 (2): 172—191. doi:10.1080/00438243.1978.9979729. 

Литература уреди

  • Marcus, Joyce; Flannery, Kent V. (1996). Zapotec Civilization: How Urban Society Evolved in Mexico's Oaxaca Valley. New aspects of antiquity series. New York: Thames & Hudson. ISBN 0-500-05078-3. OCLC 34409496. 
  • Marcus, Joyce; Flannery, Kent V. (2000). „Cultural Evolution in Oaxaca: The Origins of the Zapotec and Mixtec Civilizations”. Ур.: Richard E.W. Adams; Murdo J. Macleod. The Cambridge History of the Native Peoples of the Americas, Vol. II: Mesoamerica, part 1. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 358—406. ISBN 0-521-35165-0. OCLC 33359444. 
  • Whitecotton, Joseph W. (1990). Zapotec Elite Ethnohistory: Pictorial Genealogies from Eastern Oaxaca. Vanderbilt University publications in anthropology, no. 39. Nashville, Tennessee: Vanderbilt University. ISBN 0-935462-30-9. OCLC 23095346. 
  • Whitecotton, Joseph W. (1977). The Zapotecs: Princes, Priests and Peasants. Norman: University of Oklahoma Press. 
  • Zeitlin, Robert N. (2000). „Review: Two Perspectives on the Rise of Civilization in Mesoamerica's Oaxaca Valley. Review of: Ancient Oaxaca: The Monte Albán State by Richard E. Blanton; Gary M. Feinman; Stephen A. Kowalewski; Linda M. Nicholas”. Latin American Antiquity. 11 (1): 87—89. JSTOR 1571672. doi:10.2307/1571672. 
  • Gonzalez, Roberto J. (2001). Zapotec Science: Farming and Food in the Northern Sierra of Oaxaca. University of Texas press. 
  • Beam de Azcona, Rosemary G. 2004. A Coatlán-Loxicha Zapotec Grammar. Ph.D. dissertation. University of California, Berkeley.
  • Black, Cheryl A. 2000. Quiegolani Zapotec Syntax: A Principles and Parameters Account. SIL International and University of Texas at Arlington.
  • Broadwell, George A. 2001. Optimal order and pied-piping in San Dionicio Zapotec. in Peter Sells, ed. Formal and Empirical Issues in Optimality Theoretic Syntax, pp. 197–123. Stanford: CSLI Publications.
  • Egland, Steven; Doris Bartholomew; and Saul Cruz Ramos. 1983 [1978]. La inteligibilidad interdialectal en México: Resultados de algunos sondeos. Mexico City: Instituto Lingüístico de Verano.
  • Fernández de Miranda, María Teresa. 1995. El protozapoteco. Edited by Michael J. Piper and Doris A. Bartholomew. Mexico City: El Colegio de México and Instituto Nacional de Antropología e Historia.
  • Marlett, Stephen A., compiler. 2009. Basic vocabulary. In Cheryl A. Black, H. Andrew Black and Stephen A. Marlett (eds.) The Zapotec grammar files.
  • Martínez, Valerie and Stephen A. Marlett. 2008. Nouns. In Cheryl A. Black, H. Andrew Black and Stephen A. Marlett (eds.) The Zapotec grammar files.
  • Munro, Pamela, and Felipe H. Lopez, with Olivia V. Méndez [Martínez], Rodrigo Garcia, and Michael R. Galant. 1999. Di'csyonaary X:tèe'n Dìi'zh Sah Sann Lu'uc (San Lucas Quiaviní Zapotec Dictionary / Diccionario Zapoteco de San Lucas Quiaviní). Los Angeles: (UCLA) Chicano Studies Research Center Publications.
  • Smith Stark, Thomas. 2007. Algunos isoglosas zapotecas. Clasificación de las lenguas indígenas de México: Memorias del III Coloquio Internacional del Lingüística Mauricio Swadesh, ed. Christina Buenrostro et al, pp. 69–134. Mexico City: UNAM y Instituto Nacional de Lenguas Indígenas.
  • Stubblefield, Morris and Carol Stubblefield. 1991. Diccionario Zapoteco de Mitla. Instituto Lingüístico de Verano, Mexico.
  • Alleman, Vera Mae, compiler. 1952. Vocabulario zapoteco del Rincón. Mexico City: Instituto Lingüístico de Verano.
  • Bartholomew, Doris A. 1983. Grammatica Zapoteca, in Neil Nellis and Jane Goodner Nellis Diccionario Zapoteco de Juarez Instituto Lingüístico de Verano. Mexico.
  • Black, Cheryl A. 2000. Quiegolani Zapotec Syntax: A Principles and Parameters Account. SIL International and University of Texas at Arlington.
  • Briggs, Elinor. 1961. Mitla Zapotec grammar. Mexico City: Instituto Lingüístico de Verano and Centro de Investigaciones Antropológicas de México.
  • Britton, A. Scott (2003). Zapotec-English/English-Zapotec (Isthmus) Concise Dictionary. New York: Hippocrene Books. ISBN 0-7818-1010-8. 
  • Butler, Inez M. 1980. Gramática zapoteca: Zapoteco de Yatzachi el Bajo. Gramáticas de Lenguas Indígenas de México, 4. Mexico: Instituto Lingüístico de Verano.
  • Broadwell, George Aaron and Luisa Martinez. 2014.Online dictionary of San Dionisio Ocotepec Zapotec
  • Butler, Inez M., compiler. 1997. Diccionario Zapoteco de Yatzachi: Yatzachi el bajo, Yatzachi el alto, Oaxaca. Serie de vocabularios y diccionarios indígenas "Mariano Silva y Aceves", 37. Tucson, AZ: Instituto Lingüístico de Verano.
  • Córdova, Fr. Juan de. 1886 [1578a]. Arte del idioma zapoteco. Morelia: Imprenta del Gobierno.
  • Córdova, Fr. Juan de. 1987 [1578b]. Vocabulario en lengua çapoteca. México: Ediciones Toledo (INAH).
  • Junta Colombina de México. 1893. Vocabulario castellano – zapotec. Mexico City : Oficina Tipográfica de la Secretaría de Fomento.
  • Long C., Rebecca & Sofronio Cruz M., compilers. 1999. Diccionario Zapoteco de San Bartolomé Zoogocho Oaxaca. Coyoacán D.F.: Instituto Lingüístico de Verano.
  • López, Filemón & Ronaldo Newberg Y. 2005. La conjugación del verbo zapoteco: zapoteco de Yalálag. 2nd ed. Instituto Lingüístico de Verano.
  • Méndez S., Pedro, compiler, & others. 2004. Diccionario zapoteco; Zapoteco de San Pablo Yaganiza, Oaxaca. Mexico City: Instituto Lingüístico de Verano.
  • Munro, Pamela, and Felipe H. Lopez, with Olivia V. Méndez [Martínez], Rodrigo Garcia, and Michael R. Galant. 1999. Di'csyonaary X:tèe'n Dìi'zh Sah Sann Lu'uc (San Lucas Quiaviní Zapotec Dictionary / Diccionario Zapoteco de San Lucas Quiaviní). Los Angeles: (UCLA) Chicano Studies Research Center Publications.
  • Nellis, Neil and Jane Goodner Nellis. 1983. Diccionario Zapoteco de Juarez. Instituto Lingüístico de Verano. Mexico.
  • Pickett, Velma B. and others. 1959. Vocabulario zapoteco del Istmo : Castellano zapoteco, zapoteco-castellano. Serie de vocabularios indígenas "Mariano Silva y Aceves", 3. Mexico: Instituto Lingüístico de Verano. [2nd ed., revised and enlarged (1965); republished (1968, 1971)]. Fifth edition (2007) available on-line.
  • Pickett, Velma B., Cheryl A. Black and Vicente Marcial C. 2001. Gramática Popular del Zapoteco del Istmo. 2nd edition. Instituto Lingüístico de Verano; Tucson, Arizona.
  • Ruegsegger, Manis & Jane Ruegsegger. 1955. Vocabulario zapoteco del dialecto de Miahuatlán del Estado de Oaxaca. Mexico City: Instituto Lingüístico de Verano.
  • Sonnenschein, Aaron Huey. 2005. A descriptive grammar of San Bartolomé Zoogocho Zapotec. Munich: Lincom Europa.
  • Stubblefield, Morris and Carol Stubblefield. 1991. Diccionario Zapoteco de Mitla. Instituto Lingüístico de Verano, Mexico.
  • Arellanes, Francisco. 2009. El sistema fonológico y las propriedades fonéticas del zapoteco de San Pablo Güilá. Descripción y análisis formal. Tesis doctoral. Colegio de México.
  • Avelino, Heriberto. 2004. Topics in Yalálag Zapotec, with particular reference to its phonetic structures. UCLA Ph.D. dissertation.
  • Chávez-Peón, Mario. 2010. Ph.D. thesis. University of British Columbia.
  • Esposito, Christina M. 2002. Santa Ana del Valle Zapotec Phonation. M.A. thesis, UCLA.
  • Foreman, John. 2006. The Morphosyntax of Subjects in Macuiltianguis Zapotec. Ph.D. Dissertation, UCLA.
  • Galant, Michael R. 1998. Comparative Constructions in Spanish and San Lucas Quiaviní Zapotec. Ph.D. Dissertation, UCLA.
  • Gibbs, William P. 1977. Discourse elements in Sierra de Juarez Zapotec. M.A. thesis. University of Texas at Arlington.
  • Heise, Jennifer Lynn. 2003. Participant reference and tracking in San Francisco Ozolotepec Zapotec. M.A. thesis. Graduate Institute of Applied Linguistics.
  • Jensen de López, Kristine M. 2002. Baskets and Body-Parts. Ph.D. dissertation, Aarhus University.
  • Lee, Felicia A. 1999. Antisymmetry and the Syntax of San Lucas Quiaviní Zapotec. Ph.D. dissertation, UCLA.
  • Lillehaugen, Brook Danielle. 2003. The Categorial Status of Body Part Prepositions in Valley Zapotec. M.A. thesis, UCLA.
  • Lillehaugen, Brook Danielle. 2006. Expressing Location in Tlacolula Valley Zapotec. Ph.D. dissertation, UCLA.
  • López Cruz, Ausencia. 1997. Morfología verbal del zapoteco de San Pablo Güilá. Tesis de licenciatura, ENAH.
  • MacLaury, Robert E. 1970. Ayoquesco Zapotec: Ethnography, phonology, and lexicon. MA thesis, University of the Americas.
  • Méndez [Martínez], Olivia V. 2000. Code-Switching and the Matrix Language Model in San Lucas Quiaviní Zapotec. M.A. thesis, UCLA.
  • Pickett, Velma B. 1959. The grammatical hierarchy of Isthmus Zapotec. Ph.D. dissertation, University of Michigan.
  • Reeck, Roger. 1991. A trilingual dictionary in Zapotec, English and Spanish. MA thesis, Universidad de las Américas-Puebla.
  • Riggs, David B. 1991. A comparative grammar of English for Zapotec speakers (Gramática comparativa inglés-zapoteco). M.A. thesis. Universidad de las Américas.
  • Sicoli, Mark A. 1999. A comparison of Spanish loanwords in two Zapotec languages: Contact-induced language change in Lachixío and Juchitán Zapotec. University of Pittsburgh, M.A. Thesis.
  • Sicoli, Mark A. 2007. Tono: A linguistic ethnography of tone and voice in a Zapotec region. University of Michigan, Ph.D. Dissertation.
  • Sonnenschein, Aaron Huey. 2004. A Descriptive Grammar of Zoogocho Zapotec on a Typological Basis. University of Southern California Ph.D. dissertation.
  • de Feria, Pedro. 1567. Doctrina Christiana en lengua castellana y zapoteca.
  • Galant, Michael René. 2006. Comparative Constructions in Spanish and San Lucas Quiavini Zapotec (LINCOM Studies in Language Typology 15). Lincom Europa: München.
  • Jiménez Girón, Eustaquio. 1980. Guía gráfico-fonémica para la escritura y lectura del zapoteco. Juchitán, Oaxaca: Vitoria Yan.
  • Jiménez Jiménez, Enedino & Vicente Marcial Cerqueda. 1997. Neza diidxa': ni gacané binnihuaniisi gu'nda', gucaa ne güi' diidxazá (Vocabulario zapoteco: auxiliar del modelo pedagógico de diálogo cultural y alfabetización). Juchitán, Oaxaca: Centro de Investigación y Desarrollo Binnizá.
  • Liga Bíblica, La [Jones, Ted, et al.]. 1995. Xtiidx Dios Cun Ditsa (El Nuevo Testamento en el zapoteco de San Juan Guelavía y en español).
  • Munro, Pamela, Brook Danielle Lillehaugen and Felipe H. Lopez. In preparation. Cali Chiu? A Course in Valley Zapotec. ms.: UCLA / UNAM.
  • Butler, Inez M. 1982. Un relato de la hechicería en los pueblos zapotecos de la sierra en el distrito de Villa Alta. Tlalocan 9: 249–55.
  • Nellis, Donald G. 1979. The old woman and the town authorities: Cajonos Zapotec. In: Linda K. Jones (ed.) Discourse studies in Mesoamerican languages 2: Texts, 181–208. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington.
  • Olson, Donald. 1970. The earthquake in Ocotlán: Three texts in Zapotec. Tlalocan 6: 229–39.
  • Persons, David. 1979. Rabbit, coyote, and skunk; When people die: Lachixio Zapotec. In: Linda K. Jones (ed.) Discourse studies in Mesoamerican languages 2: Texts, 211-23. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington.
  • Rendón, Juan José. 1995. El tlacuache y el coyote en zapoteco. In: Juan José Rendón (ed.) Diversificación de las lenguas zapotecas. Mexico City: Instituto Oaxaqueño de las Culturas, Centro de Investigaciones y Estudios Superiores de Antropología Social.
  • Speck, Charles H., compiler. 1998. Zapotec oral literature; El folklore de San Lorenzo Texmelucan. Dallas: Summer Institute of Linguistics.
  • Stubblefield, Morris & Carol Stubblefield. 1969. The story of Läy and Gisaj: a Zapotec sun and moon myth. Tlalocan 6: 46–62.
  • Stubblefield, Morris & Carol Stubblefield, compilers. 1994. Mitla Zapotec texts. Dallas: Summer Institute of Linguistics.
  • Beam de Azcona, Rosemary. "Southern Zapotec Languages Collection of Rosemary Beam de Azcona" The Archive of the Indigenous Languages of Latin America: https://web.archive.org/web/20160507075223/http://www.ailla.utexas.org/search/collection.html?c_id=5. Media: audio, text. Access: 14% restricted.
  • Lillehaugen, Brook Danielle. "Zapotec Collection of Brook Lillehaugen" The Archive of the Indigenous Languages of Latin America: https://web.archive.org/web/20160507135046/http://www.ailla.utexas.org/search/collection.html?c_id=41 Media: audio, text. Access: 100% restricted.
  • Pérez Báez, Gabriela. "Isthmus Zapotec Collection of Gabriela Pérez Báez " The Archive of the Indigenous Languages of Latin America: https://web.archive.org/web/20160507133747/http://www.ailla.utexas.org/search/collection.html?c_id=126 Media: video. Access: 100% restricted.
  • Bickmore, Lee S. and George A. Broadwell. 1998. High tone docking in Sierra Juárez Zapotec. International Journal of American Linguistics, 64:37–67.
  • Jones, Ted E., and Lyle M. Knudson. 1977. "Guelavía Zapotec Phonemes". Studies in Otomanguean Phonology, ed., William R. Merrifield, pp. 163–80. [Dallas/Arlington]: SIL / University of Texas, Arlington.
  • Marlett, Stephen A. 1987. The syllable structure and aspect morphology of Isthmus Zapotec. International Journal of American Linguistics 53: 398–422.
  • Merrill, Elizabeth D. 2008. Tilquiapan Zapotec. Journal of the International Phonetic Association 38(1): 107–114.
  • Pickett, Velma B., María Villalobos Villalobos, and Stephen A. Marlett. 2008. Zapoteco del Istmo (Juchitán). Ilustraciones fonéticas de lenguas amerindias, ed. Stephen A. Marlett. Lima: SIL International y Universidad Ricardo Palma.
  • Regnier, Sue (1993), „Quiegolani Zapotec Phonology”, Work Papers of the Summer Institute of Linguistics, University of Dakota, 37: 37—63 
  • Rendón, Juan José. 1970. Notas fonológicas del Zapotec de Tlacochahuaya. Anales de Antropología, vol. 7. Mexico City: UNAM.
  • Sicoli, Mark A. 2000. "Loanwords and contact-induced phonological change in Lachixío Zapotec." Proceedings of the 25th annual meeting of the Berkeley Linguistics Society. Berkeley: Berkeley Linguistic Society.
  • Tejada, Laura (2012). Tone gestures and constraint interaction in Sierra Juarez Zapotec. University of Southern California.
  • Ward, Michael, Emiliano Zurita Sánchez, and Stephen A. Marlett. 2008. Zapoteco de Santa Catarina Quioquitani. Ilustraciones fonéticas de lenguas amerindias, ed. Stephen A. Marlett. Lima: SIL International y Universidad Ricardo Palma.
  • Black, Cheryl A.; H. Andrew Black; and Stephen A. Marlett (eds.) The Zapotec Grammar Files.
  • Broadwell, George A. 2001. "Optimal order and pied-piping in San Dionicio Zapotec." In Peter Sells, ed. Formal and Empirical Issues in Optimality Theoretic Syntax, pp. 197–123. Stanford: CSLI Publications.
  • Broadwell, George A. 2005. The morphology of Zapotec pronominal clitics.in Rosemary Beam de Azcona and Mary Paster, eds. Survey of California and Other Indian Languages, Report 13: Conference on Otomanguean and Oaxacan Languages, pp. 15–35. University of California at Berkeley.
  • Broadwell, George A. 2015. The historical development of the progressive aspect in Central Zapotec. International Journal of American Linguistics 81:151–185.
  • Butler, Inez M. 1976. "Reflexive constructions of Yatzachi Zapotec." International Journal of American Linguistics 42: 331–37.
  • Butler, Inez M. 1976. "Verb classification of Yatzachi Zapotec." SIL Mexico Workpapers 2: 74–84.
  • Earl, Robert. 1968. "Rincon Zapotec clauses." International Journal of American Linguistics 34: 269–74.
  • Jones, Ted E., and Ann D. Church. 1985. "Personal pronouns in Guelavía Zapotec". S.I.L.-Mexico Workpapers 7: 1–15.
  • Lee, Felicia A. In press. "On the Absence of Quantificational Determiners in San Lucas Quiaviní Zapotec." To appear in L. Matthewson, (ed.) Quantification: Universals and Variation. Elsevier.
  • Lee, Felicia A. n.d. "Modality and the Structure of Tense in Zapotec." In B. Bruening, (ed.), Proceedings of SCIL 8. Cambridge: MITWPL.
  • Lee, Felicia A. n.d. "Pseudo-quantification in Possessives." In C. Pye, (ed.), Proceedings of the Mid-America Linguistics Conference. Lawrence: The University of Kansas.
  • Lee, Felicia A. n.d. "Focus and Judgment Type in San Lucas Quiaviní Zapotec." In M. Juge and J. Moxley, (eds.), Proceedings of BLS 23. Berkeley: Berkeley Linguistic Society.
  • Lee, Felicia A. n.d. "The Predicational Nature of Clefts: Evidence from Zapotec." In K. Singer, R. Eggert, and G. Anderson, (eds.), Proceedings of CLS 33. Chicago: The Chicago Linguistic Society.
  • Lee, Felicia A. n.d. "Three Question Markers in San Lucas Quiaviní Zapotec." To appear in Anthropological Linguistics.
  • Lee, Felicia A. 1995. "Aspect, Negation, and Temporal Polarity in Zapotec." In B. Agbayani and S.-W. Tang, (eds.), Proceedings of WCCFL 15. Stanford: CSLI.
  • Lee, Felicia A. 1996. "Focus in the Future and the Thetic/Categorical Distinction." In V. Samiian, (ed.), Proceedings of WECOL 96. Fresno: California State University, Fresno.
  • Lee, Felicia A. 1997. "Evidence for Tense in a 'Tenseless' Language." In P. Tamagi, M. Hirotani, and N. Hall, (eds.), Proceedings of NELS 29. Amherst: GLSA.
  • Lee, Felicia A. 2000. "VP Remnant Movement and VSO in Quiaviní Zapotec." In A. Carnie and E. Guilfoyle (editors), The Syntax of Verb Initial Languages, Oxford: Oxford University Press.
  • Lee, Felicia A. 2000. "Relative Clauses Without Wh-Movement." In M. Kim and U. Strauss, (eds.), Proceedings of NELS 31. Amherst: GLSA.
  • Lee, Felicia A. 2001. "WH and Focus Are Not the Same Projection." In K. Megerdoomian and L. Bar-El, (eds.), Proceedings of WCCFL 20. Somerville: Cascadilla Press.
  • Lee, Felicia A. 2001. "Anaphoric R-Expressions: Bound Names as Bound Variables." In M. Hirotani, (ed.), Proceedings of NELS 32. Amherst: GLSA.
  • Lee, Felicia A. 2002 "Anaphoric R-Expressions as Bound Variables." Proceedings of BLS 28.
  • Lee, Felicia A. 2003. "Anaphoric R-Expressions as Bound Variables." Syntax. 6, 1: 84–114. Blackwell Publishing.
  • Lee, Felicia A. 2005. "Clause-Fronting and Clause-Typing in San Lucas Quiaviní Zapotec." In Andrew Carnie, Heidi Harley, Sheila Dooley Collberg (eds) Verb First, John Benjamins Publishers, Philadelphia/Amsterdam.
  • Lee, Felicia A. 2006. Remnant Raising and VSO Clausal Architecture: A Case Study from San Lucas Quiaviní Zapotec. Springer.
  • Lillehaugen, Brook Danielle. 2003. "The Acquisition of Body Part Prepositions in Valley Zapotec Languages." Proceedings from the First Conference on Indigenous Languages of Latin America, University of Texas, Austin.
  • Lillehaugen, Brook Danielle. 2004. "The Syntactic and Semantic Development of Body Part Prepositions in Valley Zapotec Languages," pp. 69 – 92, Proceedings from the sixth Workshop on American Indigenous Languages, Santa Barbara Papers in Linguistics, vol. 14, Jeanie Castillo (ed.).
  • Munro, Pamela. 2002. "Hierarchical Pronouns in Discourse: Third Person Pronouns in San Lucas Quiaviní Zapotec Narratives". Southwest Journal of Linguistics 21: 37–66.
  • Lyman, Larry. 1964. The verb syntagmemes of Choapan Zapotec. Linguistics 7: 16–41.
  • Marlett, Stephen A. 1993. Zapotec pronoun classification. International Journal of American Linguistics 59: 82–101.
  • Marlett, Stephen A. 1987. The syllable structure and aspect morphology of Isthmus Zapotec. International Journal of American Linguistics 53: 398–422.
  • Marlett, Stephen A. & Velma B. Pickett. 1996. El pronombre inaudible en el zapoteco del Istmo. In Zarina Estrada Fernández, Max Figueroa Esteva & Gerardo López Cruz (eds.) III Encuentro de Lingüística en el Noroeste, 119–150. Hermosillo, Sonora: Editorial Unison.
  • Operstein, Natalie. 2002. "Positional Verbs and Relational Nouns in Zaniza Zapotec," pp. 60–70. Proceedings from the fourth Workshop on American Indigenous Languages, Santa Barbara Papers in Linguistics, vol 11.
  • Operstein, Natalie. 2016. Valence Changes in Zapotec: Synchrony, diachrony, typology" Amsterdam: John Benjamins.
  • Rojas, Rosa Maria. to appear. "La predicación secundaria en el zapoteco de Santa Ana del Valle, Oax." por aparecer en Memorias del Primer Coloquio "Leonardo Manrique", México: INAH.
  • Rojas, Rosa Maria. 2001. "La formación de palabras desde el punto de vista del contenido en lenguas zapotecas: la modificación y el desarrollo" en Dimensión Antropológica, vol. 21, 2001.
  • Speck, Charles H. 1994. Texmelucan Zapotec verbs. Work Papers of the Summer Institute of Linguistics, University of North Dakota Session 38: 125–29
  • Speck, Charles H. 1994. The existential use of positional verbs in Texmelucan Zapotec. Work Papers of the Summer Institute of Linguistics, University of North Dakota Session 38: 75–86.
  • Speck, Charles H. & Velma B. Pickett. 1976. Some properties of the Texmelucan Zapotec verbs go, come, and arrive. International Journal of American Linguistics 42: 58–64.
  • Benton, Joseph P. 1987. Clause and sentence-level word order and discourse strategy in Chichicapan Zapotec oral narrative discourse. SIL Mexico Workpapers 9: 72–84.
  • Benton, Joseph P. 1997. Aspect shift in Chichicapan Zapotec narrative discourse. SIL Mexico Workpapers 12: 34–46.
  • Hopkins, Mary L. 1995. "Narrative peak in Xanaguía Zapotec." SIL Mexico Workpapers 11: 17–36.
  • Kreikebaum, Wolfram. 1987. Fronting and related features in Santo Domingo Albarradas Zapotec. SIL Mexico Workpapers 9: 33–71.
  • Long, Rebecca. 1985. Topicalization in Zoogocho Zapotec expository discourse. SIL Mexico Workpapers 7: 61–100.
  • Lyman, Rosemary. 1977. Participant identification in Choapan Zapotec. Work Papers of the Summer Institute of Linguistics, University of North Dakota 21: 115–31.
  • (de) Martinez, Valerie. 1995. Who’s who in Quiatoni Zapotec narratives. SIL Mexico Workpapers 11: 37–46.
  • Newberg, Ronald. 1987. Participant accessibility in Yalálag Zapotec. SIL Mexico Workpapers 9: 12–25.
  • Olive, Julie Nan. 1995. Speech verbs in Xanaguía Zapotec narrative. SIL Mexico Workpapers 11: 47–52.
  • Piper, Michael J. 1995. The functions of ‘lëë’ in Xanica Zapotec narrative discourse with some implications for comparative Zapotec. SIL Mexico Workpapers 11: 67–78.
  • Riggs, David B. 1987. Paragraph analysis for Amatlán Zapotec. SIL Mexico Workpapers 9: 1–11.
  • Sicoli, Mark A. 2010. Shifting voices with participant roles: Voice qualities and speech registers in Mesoamerica. Language in Society 39(4).
  • Thiessen, Grace. 1987. The functions of the clitic -ha in Western Ixtlán Zapotec. SIL Mexico Workpapers 9: 85–100.
  • Ward, Michael. 1987. A focus particle in Quioquitani Zapotec. SIL Mexico Workpapers 9: 26–32.
  • Broadwell, George A. 2005. Zapotecan languages. Encyclopedia of Language and Linguistics, 2nd edition. Elsevier.
  • Butler, Inez M. 1985. "Event prominence in Zoogocho Zapotec narrative discourse." SIL Mexico Workpapers 7: 16–60.
  • Lopez, Felipe H., and Pamela Munro. 1998. The United Nations' Universal Declaration of Human Rights translated into San Lucas Quiaviní Zapotec.
  • Lopez, Felipe H., and Pamela Munro. 1999. "Zapotec Immigration: The San Lucas Quiaviní Experience". Aztlan. 24, 1: 129–149.
  • Munro, Pamela. 1996. "Making a Zapotec Dictionary". Dictionaries 17: 131–55.
  • Munro, Pamela. 2003. Preserving the Language of the Valley Zapotecs: The Orthography Question. Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2012) Presented at Language and Immigration in France and the United States: Sociolinguistic Perspectives. University of Texas.
  • Nellis, Jane G. 1947. Sierra Zapotec forms of address, International Journal of American Linguistics 13: 231–32.
  • Persons, Jan A. 1997. High pitch as a mark of respect in Lachixío Zapotec. Work Papers of the Summer Institute of Linguistics, University of North Dakota 41: 59–60.
  • Robinson, Dow F. 1963. Field notes on Coatlán Zapotec. Hartford, CN: Hartford Seminary Foundation.

Спољашње везе уреди

 
Запотечка цивилизација на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Запотечка_цивилизација&oldid=27677052”