Соколски дом у Шапцу

објекат и непокретно културно добро у Мачванском управном округу, Србија

Соколски дом у Шапцу подигнут је у периоду од 1930. до 1934. године за потребе Соко Краљевине Југославије, представља непокретно културно добро као споменика културе од великог значаја.[1] [2]

Соколски дом у Шапцу
Соколски дом у Шапцу
Опште информације
МестоШабац
Држава Србија
Врста споменикаЗграда
Време настанка1930-1934
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Срби и Соколски покрет

уреди

Стварањем државе у 19. веку Србија је имала потребе за школованим људима. Тако је са образованим Србима из Војводине из Новог Сада у Београд 1857. године стигао и сликар Стеван Тодоровић, који је исте године основао „Прво српско друштво за гимнастику и борење“. То су били прапочеци организованог бављења спортом. На иницијативу др. Владана Ђорђевића основано је 1882. године „Београдско друштво за гимнастику и борење“. У управу друштва изабрани су Стеван Тодоровић и др. Лаза Костић. Следећих 10 година друштво је расло и оснивало слична друштва по Србији. После низа година раздвајања са више или мање успеха Савез витешких друштава Душан Силни и Савез српских сокола ујединили су се 8. 11. 1909. године у Београду у Савез соколских друштава ДУШАН СИЛНИ. На челу савеза био је Стеван Тодоровић. Све соколске Жупе (Фрушкогорска, Крајишка, Босанско-Херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци) и друштва ушле су 1911. године у Савез српског соколства у Београду. После рата на Видовданском сабору 1919. године у Новом Саду основан је Соко С. Х. С.

Архитектура

уреди

Због вежбања на неприкладним местима, идеја о изградњи Соколане остварена је добровољним прилозима грађана, донацијом општине и државе, а по пројекту инжењера Анте Гашпарца. Монументална грађевина Соколане постављена је на углу две улице (Косте Абрашевића и Милоша Обилића), са јасно одвојеним делом у коме је смештена сала за вежбање од дела зграде са помоћним просторијама. Правоугаона основа грађевине, са главним просторијама у средишњем делу, подређена је намени. Зграда је пројектована тако да угаони део има спратност П+2С, а издужени тракт са салом за вежбање има висински габарит једног спрата. Главни акценат дат је угаоном делу, на коме је главни портал са степеништем. Наизменично смењивање испупчених и увучених површина угаоног дела, као и смело супротстављање јако издужене хоризонталне сале за вежбање вертикали угаоног дела - посебна су вредност у архитектонском компоновању.

Одсуство декоративне пластике са фасадних површина, носачи застава као и раван кров над угаоним делом везују ову грађевину за стил модерне, присутне у градској архитектури Шапца у трећој и четвртој деценији 20. века.[3]

Током 2019. отпочела је комплетна реконструкција објекта.[4]

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Соколско друштво
  2. ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
  3. ^ „Соколски дом”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2014. г. Приступљено 23. 10. 2013. 
  4. ^ E, Piše: D. (2019-06-25). „Rekonstrukcija Sokolane u Šapcu”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2019-11-11. 

Литература

уреди
  • Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3.  COBISS.SR 131307532

Спољашње везе

уреди

Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.