Зелена салата

Зелена салата (салата) је једногодишња зељаста, дикотиледона биљка из фамилије главочика (Asteraceae) код које се за исхрану користе листови и главице.[3][4]

Зелена салата
A field of bright green heads of lettuce.
Поље зимске салате у Калифорнији
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Род: Lactuca
Врста:
L. sativa
Биномно име
Lactuca sativa
Синоними[1][2]

Салата (lactuca sativa O.) иде међу најстарије културе. Гајили су је и веома ценили још древни народи у области Средоземља, много векова пре нове ере. У данашње време то је веома раширено и врло популарно салатно поврће, нараочито у земљама са свежијом климом. Код нас се гаји у свим крајевима, готово у сваком врту, као и на већим површинама за снабдевање пијаца.

Таксономија и етимологијаУреди

 
L. sativa семе

Lactuca sativa је члан рода Lactuca (зелена салата) и породице Asteraceae (сунцокрет или астер).[5] Ову врсту је први описао 1753. Карл Лине у другом тому свог дела Species Plantarum.[6] Синоними за L. sativa укључују Lactuca scariola var. sativa,[1] L. scariola var. integrata и L. scariola var. integrifolia.[7] L. scariola је сама по себи синоним за L. serriola, обичну дивљу или бодљикаву салату.[2] L. sativa такође има много идентификованих таксономских група, подврста и варијетета, који оцртавају различите групе сорти домаће салате.[8] Зелена салата је блиско повезана са неколико врста рода Lactuca из југозападне Азије; најближа веза је са L. serriola, агресивном коровом уобичајеном у умереним и суптропским зонама у већем делу света.[9]

Римљани су зелену салату називали lactuca (lac што на латинском значи „млечни производ“), алузија на белу супстанцу, латекс, који излучује изрезане стабљике.[10] Име Lactuca је постало име рода, док је sativa (што значи „посејана” или „култивисана”) додата да би се створило име врсте.[11] Садашња енглеска реч lettuce, пореклом из средњег енглеског, потиче од старофранцуског letues или laitues, који потичу од римског имена.[12] Име romaine потиче од сорте зелене салате узгајане у римским папским вртовима, док је кос, други термин за римску салату, проитеклу од најранијег европског семена те врсте са грчког острва Кос, центра узгоја салате у византијском периоду.[13]

Ботаничке особинеУреди

Салата
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија55 kJ (13 kcal)
2,23 g
Шећери0,94
Прехрамбена влакна1,1 g
0,22 g
1,35 g
Витамини
Витамин А екв.
(21%)
166 μg
(18%)
1.987 μg
1223 μg
Тиамин 1)
(5%)
0,057 mg
Рибофлавин 2)
(5%)
0,062 mg
Витамин Б5
(3%)
0,15 mg
Витамин Б6
(6%)
0,082 mg
Фолат 9)
(18%)
73 μg
Витамин Ц
(4%)
3,7 mg
Витамин Е
(1%)
0,18 mg
Витамин К
(97%)
102,3 μg
Минерали
Калцијум
(4%)
35 mg
Гвожђе
(10%)
1,24 mg
Магнезијум
(4%)
13 mg
Манган
(9%)
0,179 mg
Фосфор
(5%)
33 mg
Калијум
(5%)
238 mg
Натријум
(0%)
5 mg
Цинк
(2%)
0,2 mg
Остали конституенти
Вода95,63 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA
 
Салата у цвету

Салата је у блиском сродству са дивљом салатом која расте као коров и у балканским крајевима. Салата брзо расте и најпре развије лисну розету. У главичасте и римске салате унутрашњи листови обарзују мање или више чврсту главицу, величина, изглед и друге морфолошке одлике листова и целе биљке представљају карактеристична сортна обележја.

Цветоносно стабло израста до висине 1,5 м, у горњем делу се метличасто разгранава и образује главичасте цвасти са по 20-ак жућкастих цветова. Семе је ситно, сивкасто или мркоцрно, ланцетасто и ребрасто.

Услови успевањаУреди

Салата најбоље успева на релативно ниским температурама. Зато су у балканским крајевима претежно гаји рано у пролеће и у јесен. Оптималана темература успевања је око 15 степени Целизијуса, расте и на 5 степени Целзијуса. Младе биљке неких сорта успешно издрже јаке зиме. Високе температуре и суво време изазивају превремено исцветавање. Умерена и стална влага у земљишту значајан је услов за гајење салате. При прекомерној влази образује бујне али шупљикасте главице и биљке најзад угину.

Површинска припрема земљиштаУреди

Почетком марта, чим дозволе временске прилике, улазак машина у њиву, треба извршити површинску припрему земљишта. Уколико је основна обрада добро иведена и у току зиме је било доста мразева, довољно је да се изведе једно дрљање са бранањем, или култивирање лаким култиватором.

Садња расадаУреди

Време садње: за пролећну потрошњу у току марта и почетком априла, почетком септембра за јесењу и почетком октобра за зимску. Размак између расада је 20-30 цм. Начин садње: пресађивање може бити ручно и машинско. Без обзира на који се расад сади биљка се не сме постављати дубље него што је била у леји.

ЂубрењеУреди

Слабо развијен и плитак коренов систем у салате изискује лако достпне храниве материје. Нарочито је значајна обилна исхрана |азотом. Најбољи резултати се постижу применом стајњака у комбинацији са минералним ђубривима. Стајњак се заорава у јесен, а минерална ђубрива растурају при припреми земљишта за сетву, односно расађивање.

Берба салатеУреди

Салата се бере ручно, пробирно, како која главица стиже у технолошку зрелост. Беру се лепо формиране главице или розете. Не сме се чекати да почну да прорасатју, јер су тада слабијег квалитета.

ПродукцијаУреди

Производња салате у 2017
Земља Милиона тона
Кина 15,2
Сједињене Државе 3,8
Индија 1,1
Шпанија 1,0
Италија 0,7
Свет 27
Source: UN Food and Agriculture Organization[14]

Године 2017, светска производња зелене салате (извештај у комбинацији са цикоријом) износила је 27 милиона тона, а само Кина је произвела 15,2 милиона тона или 56% укупне светске производње (погледајте табелу).

Зелена салата је једини члан рода Lactuca који се комерцијално узгаја..[15] Иако је Кина највећи светски произвођач зелене салате, већина усева се конзумира у земљи. Шпанија је највећи светски извозник зелене салате, а САД су на другом месту.[16]

Западна Европа и Северна Америка биле су првобитна главна тржишта за производњу велике салате. До касних 1900-их, Азија, Јужна Америка, Аустралија и Африка постале су значајнија тржишта. Различите локације су преферирале различите врсте зелене салате, при чему је главичаста преовладавала у северној Европи и Великој Британији, ромејн на Медитерану и матичне салате у Кини и Египту. До касног 20. века, пожељне врсте су почеле да се мењају, са хрскавом салатом, посебно ајсберг, која је постала доминантна врста у северној Европи и Великој Британији и популарнија у западној Европи. У САД ниједна врста није преовладавала све до раног 20. века, када је хрскава салата почела да добија на популарности. После 1940-их, са развојем салате ајсберг, 95 процената зелене салате која се узгаја и конзумира у САД била је хрскава салата. До краја века, други типови су почели да повраћају популарност и на крају су чинили преко 30 процената производње.[17] Зелена салата је првобитно развијена у Кини, где се и даље првенствено узгаја.[18]

Почетком 21. века, производи салате у врећицама су се повећали на тржишту зелене салате, посебно у САД где су иновативни начини паковања и транспорта продужавали свежину.[19][20][21]

У Сједињеним Државама 2013. године, Калифорнија (71%) и Аризона (29%) произвеле су скоро сву свежу зелену салату у глави и листовима у земљи, при чему је главичаста салата дала 9400 долара вредности по акру, а лисната салата 8000 долара по акру.[20]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Lactuca sativa. Kew Royal Botanical Gardens. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-02. Приступљено 2. 4. 2012. 
  2. ^ а б Lactuca serriola L”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2012. Приступљено 2. 4. 2012. 
  3. ^ Лазић, Бранка; Владан Марковић (1993). Повртарство. Нови Сад. ISBN 978-86-499-0025-7. 
  4. ^ Hugh Fearnley-Whittingstall. „Grilled lettuce with goats' cheese”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2013. Приступљено 17. 5. 2013. 
  5. ^ Lactuca sativa L”. Integrated Taxonomic Information System. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2011. Приступљено 27. 3. 2010. 
  6. ^ „The Linnaean Plant Name Typification Project”. Natural History Museum. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2015. Приступљено 17. 12. 2015. 
  7. ^ Lactuca sativa L”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2012. Приступљено 2. 4. 2012. 
  8. ^ Porcher, Michael H. (2005). „Sorting Lactuca Names”. Multilingual Multiscript Plant Name Database. University of Melbourne. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2012. Приступљено 2. 4. 2012. 
  9. ^ Zohary, Daniel; Hopf, Maria; Weiss, Ehud (2012). Domestication of Plants in the Old World: The Origin and Spread of Domesticated Plants in Southwest Asia, Europe, and the Mediterranean Basin. Oxford University Press. стр. 157. ISBN 978-0-19-954906-1. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2016. Приступљено 10. 1. 2016. 
  10. ^ Weaver, pp. 170–172.
  11. ^ Katz and Weaver, p. 376.
  12. ^ Chantrell, Glynnis, ур. (2002). The Oxford Dictionary of Word Histories. Oxford University Press. стр. 300. ISBN 0-19-863121-9. 
  13. ^ Weaver, p. 172.
  14. ^ „Lettuce (with chicory) production in 2017; Countries/Regions/Production Quantity from pick lists”. UN Food & Agriculture Organization, Statistics Division (FAOSTAT). 2018. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2017. Приступљено 13. 9. 2019. 
  15. ^ Koike, Steven T; Gladders, Peter; Paulus, Albert O. (2006). Vegetable Diseases: A Color Handbook. Gulf Professional Publishing. стр. 296. ISBN 0-12-373675-7. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2016. Приступљено 10. 1. 2016. 
  16. ^ Boriss, Hayley; Brunke, Henrich (октобар 2005). „Commodity Profile: Lettuce” (PDF). University of California. стр. 296. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 7. 7. 2012. Приступљено 2. 7. 2012. 
  17. ^ Katz and Weaver, p. 378.
  18. ^ Simoons, Frederick J. (1991). Food in China: A Cultural and Historical Inquiry. CRC Press. стр. 147—148. ISBN 0-8493-8804-X. Архивирано из оригинала на датум 26. 12. 2019. Приступљено 22. 3. 2020. 
  19. ^ Fulmer, Melinda (19. 8. 2002). „Lettuce Grows into A Processed Food”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2013. Приступљено 30. 6. 2012. 
  20. ^ а б „Lettuce”. Agricultural Marketing Resource Center, Iowa State University. мај 2015. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2016. Приступљено 7. 10. 2016. 
  21. ^ Charles, Dan; Aubrey, Allison (12. 7. 2016). „As Bagged Salad Kits Boom, Americans Eat More Greens”. NPR.org. National Public Radio. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди