Земунска џамија
Земунска џамија, званично Унџи Хаџи Мустафина џамија, касније Млинарева џамија била је џамија земунских муслимана. Налазила се у центру Земуна, први пут је поменута у осмој деценији 16. века, а срушена 1768. године.
Земунска џамија | |
---|---|
Унџи Хаџи Мустафина џамија | |
Основне информације | |
Локација | Земун, Османско царство |
Религија | ислам |
Датум рушења | 1768. |
Материјали | тесани камен и олово |
Опште информације
уредиИако подаци муслиманима у Земуну постоје од 1566. и 1567. године, Земунска џамија се помиње тек у осмој деценији 16. века, а Прус Рајнолд Лубенау помиње је десетак година касније.[1] Наредне вести о овој џамији постоје од тек 1658. године када је оставила добар утисак на француског путника Киклеа, који је за њу написао : „лепа џамија са лепим кубетом покривеним оловом“. Он бележи да се зове Унџи Хаџи Мустафина џамија, што можда није њено првобитно име.[1]
Османски путописац Евлија Челебија записао је да је купола ове џамија прекривена оловом, а Аустријанац Отендорф је описује као нову, лепу и чисту, налик на џамије у Београду.[2]
Подигнута је вероватно на темељима раније хришћанске цркве и налазила се на данашњој Земунској пијаци, а око ње је било гробље, пет или шест месиџа, као и објекти који су овом месту давали градско, односно муслиманско обележје.[3] Касније је названа Млинарева џамија.[1] Када су Аустријанци заузели Земун, претворили су је у католичку цркву, 1717. године. Објекат је срушен 1768. године, а данас се на његовом месту налази Црква Узнесење Блажене дјевице Марије.[1]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г „Џамије из прошлости Београда”. researchgate.net. Приступљено 4. 11. 2022.
- ^ „Džamije u užoj Srbiji iz XIV-XIX veka (VII)”. mesihat.org. 29. 8. 2019.
- ^ Жељко Шкаламера, Старо језгро Земуна I, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 1966, 30.