Зенон из Тарса
Зенон из Тарса (Грчки: Ζήνων ὁ Ταρσεύς , Зенон хо Тарсеус ; активан око 200 пре нове ере) био је стоички филозоф.
Биографија
уредиБио је Диоскоридов син. Хрисип му је био учитељ.[1] Када је Хризип умро, оковирно 206. п. н. е., наследио га је и постао четврти челник стоичке школе у Атини.[2]
Према Диогену Левретију, написао је врло мало књига, али је имао велики број ученика.[1] Према Филодемовом сведочењу, Зенон је оповргао мишљења перипатетичког филозофа Хијеронима са Родоса у „пет књига против Хијеронимуса“ (Philodemus, Sto. hist., col. 48, фр. 18).[3]
Мало се зна о Зеноновим филозофским погледима. Он је очигледно био ортодоксни стоик, али је сумњао у доктрину запаљења универзума.[2] Ово је била значајна модификација теорије стоика, који су сматрали да се универзум периодично раствара у ватри.
Не зна се када је умро. На месту челника стоичке школе наследио га је Диоген из Вавилона.
Референце
уреди- ^ а б
Laërtius, Diogenes (1925). „Book VII: The Stoics”. Lives of the Eminent Philosophers. 2:7. Превод: Hicks, Robert Drew (Two volume изд.). Loeb Classical Library. § 35 Cf. 41, 84.
- ^ а б Eusebius, Praeparatio Evangelica, 15.
- ^ Shiner, Roger A.; Jost, Lawrence John (2003). Eudaimonia and well-being: ancient and modern conceptions. Academic Printing & Publishing. стр. 80.
Додатна литература
уреди- „Zeno of Tarsus”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 28 (11 изд.). 1911. стр. 972.
- Holiday, Ryan; Hanselman, Stephen (2020). „Zeno the Maintainer”. Lives of the Stoics. New York: Portfolio/Penguin. стр. 50—53. ISBN 978-0525541875.
