Зидање Скадра је пјесма преткосовског циклуса српске епске народне поезије. Заснована је на мотиву људске жртве.[1][2]

Рељеф у мермеру који приказује младу Гојковицу, узидану у темеље тврђаве. Музеј у оквиру комплекса тврђаве Розафа у Скадру
Албанска верзија легенде, на зиду Музеја на тврђави Розафа у Скадру, Албанија

Вријеме и мјесто

уреди

Догађаји описани у пјесми наводно су се догодили почетком 14. вијека.[3] Јован Томић је закључио да је пјесма настала у околини града Скадра, као што је сјеверна Албанија, Црна Гора или југозападна Херцеговина гдје је традиција породице Мрњавчевић била веома јака.[4] Његов закључак су касније подржали и други научници.[5] Војска коју су предводили краљ Вукашин Мрњавчевић и његов син Марко Мрњавчевић дошла је до Скадра у јуну 1371, али када су сазнали да велика османска војска напредује са истока кренули су на исток да се припреме за битку на Марици.[6]


Исти мотив је описан поезији насталој на другим језицима. Српска верзија се сматра главном јужнословенском верзијом. Она је и једина верзија која постоји у облику епске пјесме, док су мађарска, румунска и бугарска верзија баладе.[7] Српска верзија пјесме коју је забиљежио Вук Стефановић Караџић је најстарија забиљежена верзија легенде и прва која је стекла књижевну славу.[7]

Објављивање и прве реакције

уреди

Ова пјесма је први пут објављена 1815. године по верзији коју је забиљежио Вук Стефановић Караџић слушајући пјевање херцеговачког приповједача Старца Рашка из Колашина,[8] који је у почетку буне на дахије пребегао у Србији и настанио се у селу Сабанти, близу Крагујевца.[9] Вук је копију своје збирке народних пјесма 1824. године послао Јакобу Гриму, који је био посебно занесен „Зидањем Скадра”. Грим је пјесму превео на њемачки језик и додао да је „једна од најдирљивијих пјесама свих народа и свих времена”.[8][10] Јохан Волфганг Гете је такође објавио њемачки превод, али није дијелио Гримово мишљење јер је мислио да је дух пјесме „сујевјерно варварски”.[11]

Радња

уреди

Пјесма описује како три брата Мрњавчевића (Вукашин, Угљеша и Гојко) граде Скадар на ријеци Бојани. Гојко је приморан да живу зазида своју младу жену у зидине тврђаве као жртву коју тражи вила.[12] Према Вуку Стефановићу Караџићу, у то вријеме постојало вјеровање да је било немогуће изградити велику грађевину без људске жртве. Вук тврди да су људи избјегавали градилишта, јер су плашили да њихова сијенка може бити зазидана и да ће тада умријети без ње.[13] То вјеровање је у забаченим селима постојало и 1930-тих.[14]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Oinas, Felix J. (1978). Heroic Epic and Saga: An Introduction to the World's Great Folk Epics. Indiana University Press. стр. 262. ISBN 978-0-253-32738-3. Приступљено 9. 3. 2017. „For example, "The Building of Skadar" (Vuk II, 25) is based on the motif of a blood sacrifice being required to make a building stand. 
  2. ^ Božinović, Tade; Fulgosi, Renko; Ante Bakotin (1957). Pregled književnosti naših naroda. Slobodna Dalmacija. стр. 17. Приступљено 9. 3. 2017. „Pretkosovski ciklus pjeva najviše o Neman jićima i Mrnjavče. vićima. Najviše pjesama ima o Nemanji, sv. Savi, Milutinu i Dušanu Silnom. Najljepše pjesme ovoga ciklusa su: »ženidba Dušanova«, »Zidanje Skadra« i »Uroš i Mrnjavčevići«. 
  3. ^ Zora Devrnja Zimmerman (1986). Serbian folk poetry: ancient legends, romantic songs. Kosovo Pub. Co. стр. 294. Приступљено 9. 3. 2017. „"The Building of Skadar" is an old epic, the events of which are reported to have occurred during the first half of the fourteenth century. 
  4. ^ Književnost i jezik. s.n. 1980. стр. 27. Приступљено 9. 3. 2017. „Najzad Jovan N. Tomić zaključuje da teren postanka pesme »Zidanje Skadra na Bojani« nije daleko od samog Skadra." 
  5. ^ Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Državna Štamparija. 1989. стр. 53—54. Приступљено 9. 3. 2017. „Томићевом изналажењу локалитета Вуковој песми Зидање Скадра не може да се приговори 
  6. ^ Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije. Službene glasink. стр. 67. ISBN 978-86-7549-921-3. Приступљено 9. 3. 2017. „У јуну 1371. војска коју су предводили краљ Вукашин и његов син Марко дошла је под Скадар, али је поход нагло прекинут 
  7. ^ а б Dundes, Alan (1996). The Walled-Up Wife: A Casebook. Univ of Wisconsin Pres. стр. 146. ISBN 978-0-299-15073-0. Приступљено 9. 3. 2017. 
  8. ^ а б Dundes, Alan (1996). The Walled-Up Wife: A Casebook. Univ of Wisconsin Press. стр. 3—. ISBN 978-0-299-15073-0. Приступљено 9. 3. 2017. „Karadzic recorded one version of the ballad from one of his prize informants, a man called Old Rashko, who was born in old Herzegovina,... The ballad was first published in 1815. 
  9. ^ В.Ђ., „Поговор - О врстама епских песама“, у: Војислав Ђурић, Антологија српских народних јуначких песама. Београд: Српска књижевна задруга, 2012, стр. 490.
  10. ^ Paul Rankov Radosavljevich (1919). Who are the Slavs?: A Contribution to Race Psychology. Badger. стр. 332. Приступљено 9. 3. 2017. 
  11. ^ Marcel Cornis-Pope; Neubauer, John (2004). History of the Literary Cultures of East-Central Europe: Junctures and Disjunctures in the 19th and 20th Centuries. John Benjamins Publishing. стр. 273. ISBN 978-90-272-3455-1. Приступљено 9. 3. 2017. „Goethe published a German translation of it but found its spirit 'superstitiously barbaric'. 
  12. ^ Војислав Ђурић, Антологија српских народних јуначких песама. Београд: Српска књижевна задруга, 2012, стр. 73-79.
  13. ^ Dundes, Alan (1996). The walled-up wife: a casebook. University of Wisconsin Press. стр. 12. ISBN 978-0-299-15070-9. Приступљено 9. 3. 2017. 
  14. ^ Због сеоских празноверица учитељ у Штрбовцу хтео да изгуби главу ("Политика", 29. јун 1936)