Знање (будизам)

Знање (санскрт: jñāna ђнана, из корена ђна – зна, пали: ñāṇa њана) је један од битних појмова будистичке филозофије.

У будистичкој мисли, ђнана је или синоним за спознају (panna), или је у њу укључена.[1] Ђнани претходи свест (sanna).[1]

Највише знање (añña) јесте арахантово знање крајњег ослобођења.[2]

Два квалитета знањаУреди

Буда говори о два квалитета која чине знање:

Два су квалитета која чине јасно знање. Смирење и увид. Када је смирење развијено, ум је развијен. А када је ум развијен, свака страст је напуштена. Када је увид развијен, мудрост је развијена. А када је мудрост развијена, свако незнање је напуштено.[3]

— Буда

Четири пута до знањаУреди

Будин ученик, Ананда, је говорио да ко год је достигао коначно знање, он је то учинио на један од четири начина:

  • Има случајева када неко развија смирење, а затим увид. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.
  • Има случајева када неко развија увид, а затим смирење. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.
  • Има случајева када неко развија смирење упоредо са увидом. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.
  • Има случајева када нечији ум зароби немир. Али онда дође тренутак када његов ум постане сабран и уједињен; пут се у њему рађа. Онда га он следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.

Ко год објави да је достигао коначно знање араханта, он је то учинио на један од ова четири начина.[4]

ЛитератураУреди

  • Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 Iveković 1977, стр. 131-152.
  2. ^ Kovačević 2014, стр. 258.
  3. ^ Kovačević 2014, стр. 237.
  4. ^ Kovačević 2014, стр. 238.

Види јошУреди