Зоа беше најпре развратница и кушатељка преподобног Мартинијана, па када виде овога испосника да скочи у огањ, да би убио у себи сваку пожуду, она се горко покаја, оде у један манастир у Витлејему где се као испосница и затворница јуначки подвизавала. Искајавши све грехе своје, она доби од Бога дар чудотворства.[1]

Фотинију бура морска избаци на острво, на коме се Свети Мартинијан беше усамио. Мартинијан се одмах удаљи с острва, а Фотинија сконча ту у посту и молитви.[2]

Српска православна црква слави их 13. фебруара по црквеном, а 26. фебруара по грегоријанском календару.

Референце уреди

  1. ^ „Света Зоа и Фотонија”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-22. 
  2. ^ „Светите Зоа и Фотинија”. www.crkvenikalendar.com. Приступљено 2024-01-22. 

Напомене уреди

  Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.